Pobede na „suvi kvalitet“ i karakter u produžecima mogu da maskiraju probleme, ali poraz u Barseloni je ogolio surovu istinu.

Crvena zvezda u napadu trenutno izgleda kao grupa individualaca koja se oslanja na kvalitet pojedinca umesto na sistem i uigrane akcije. Vreme je da Saša Obradović povuče ručnu i zavede red, jer elitna košarka ne prašta ovoliku dozu improvizacije.

Statistika je u sportu najpoštenije ogledalo, a ono što Zvezda vidi u tom ogledalu trenutno je prilično mutno. Tim koji pretenduje na gornji dom Evrolige ne sme sebi da dozvoli luksuz da bude najgora ekipa u takmičenju po broju izgubljenih lopti.

Kada stane tranzicija, Zvezda bira košarkaško samoubistvo

Kada se utakmica lomi i kada se zove tajm-aut, navijači s pravom očekuju nacrtanu akciju – uigranu, hirurški preciznu i usmerenu na sigurne poene. Umesto toga, prečesto gledamo košarkašku anarhiju. Forsiranje individualnih prodora bez ikakve uigranosti postalo je standard.

Surova istina je sledeća – Crvena zvezda je jedna od najboljih ekipa Evrolige u tranziciji iz odbrane u napad. Međutim, taj podatak nam zapravo otkriva ogromnu manu. Ukoliko se ne pronađe rešenje u ranoj fazi napada, ne postoji trenutak u kojem se „proziva“ akcija, staje na loptu i ulazi u smiren, postavljen sistem. Umesto toga, gledamo nerezonske i ishitrene šuteve.

Ko snosi krivicu za Zvezdin poraz? Navijači podeljeni – glasajte (ANKETA)

Upravo tu nastupa frapantna statistička anomalija. U poslednjih pet utakmica, Zvezda je na ukupnih mizernih 27% šuta van linije 6,75. Od upućenih 137 trojki, pogođeno je samo 37. Iako je sezonski prosek od 34,4% već sam po sebi svrstava među lošije ekipe elitnog takmičenja, očigledan je trend slobodnog pada tog procenta.

Računica je prosta: Ako nema tranzicije, kao što je bilo protiv Fenerbahčea, ide se na šut za tri poena, kao što je bilo protiv Baskonije. Ako šut zakaže – a u poslednje vreme zakazuje redovno – poraz postaje neminovnost.

Brojke koje bole: Ko „prodaje“ lopte?

Bez plana za postavljen napad, Zvezda ostaje talac sopstvene improvizacije – a kada se previše improvizuje, posledice su jasne:

Zvezda je trenutno lider Evrolige u kategoriji koju niko ne želi – 475 izgubljenih lopti (prosečno 14 po meču). To nije samo pitanje umora ili brutalnog rasporeda, to je pitanje discipline i autoriteta, te gore pomenute prevelike improvizacije.

Prekid na vezama: Autoritet Saše Obradovića pod znakom pitanja

Umor od četiri teške utakmice u sedam dana jeste realan faktor, ali on nikako ne može biti opravdanje za potpunu taktičku dezorijentisanost koju Crvena zvezda pokazuje. Ipak, disciplina je stvar odluke i autoriteta.

Čini se da u komunikaci na relaciji klupa-teren ozbiljno škripi. Kada se u odsudnim momentima ne crtaju akcije, ili se nacrtano uopšte ne sprovodi u delo, onda više ne govorimo o padu koncentracije, već o gubitku kontrole.

Zvezda trenutno ne liči na tim koji ima jasnu hijerarhiju. Umesto uigranog mehanizma, gledamo petorku koja se uzda u individualni blesak, a ako se taj jaz između zamisli trenera i egzekucije igrača ne premosti, plej-of će ostati samo pusta želja prodata za nekoliko ishitrenih napada.

Plej-of ne trpi improvizaciju

Na kraju, Crvena zvezda iza sebe ima dobru sezonu i sudbinu i dalje drži isključivo u svojim rukama, ali prostor za kozmetičke promene polako nestaje.

Pred Sašom Obradovićem je jasan ultimatum – ili će uspeti da obuzda individualne porive svojih zvezda i vrati ih u okvire timske košarke, ili će sezona koja je toliko obećavala biti prosuta u samom finišu. Čak i ako se crveno-beli domognu plej-ofa ili plej-ina, sa ovakvim pristupom, boravak u završnici biće samo kratka epizoda.