Crvena zvezda je u Parizu upisala poraz koji više zabrinjava nego što boli, ne zbog konačnih 102:92, već zbog načina na koji je dozvolila rivalu da joj nametne ritam i potpuno je izbaci iz igre.

Pariz je dobio ono što je želeo – utakmicu na veliki broj poseda, mnogo šuteva za tri poena i meč koji više liči na termin rekreativaca nego na meč Evrolige. To je teren na kojem se francuski tim najbolje snalazi, u potpunom haosu od utakmice, a Zvezda je umesto da ga uspori – dodatno ubrzala.

Iako procenat šuta za tri poena od 43 odsto na papiru izgleda solidno, kontekst govori suprotno – Zvezda je igrala košarku koja joj ne pripada i u kojoj nema mehanizme da preživi loše faze!

Ključna razlika viđena je u izgubljenim loptama. Crveno-beli su ih imali čak 19, naspram 11 Pariza, i veliki deo tih grešaka pretvoren je u lake poene domaćina. Umesto kontrole ritma i igre na snagu, Zvezda je ušla u razmenu udaraca u kojoj nije mogla da parira. Kada se meč lomio, nije bilo igrača koji bi smirio igru, spustio loptu i naterao protivnika da igra na postavljenu odbranu.

Hroničan problem sa slobodnih bacanja!

Odbrambeni segment dodatno oslikava problem. Pariz je utakmicu završio sa šest blokada, Zvezda sa – nijednom. Razlika u agresivnosti, pravovremenim rotacijama i zaštiti obruča bila je očigledna. Još jedan detalj koji ne ide u prilog crveno-belima jeste šut sa linije slobodnih bacanja – 13/18 za Zvezdu, 20/24 za Pariz. Crveno-beli su imali 20 načinjenih faulova dok je Pariz imao 19, ali Zvezda je pravila više onih nepotrebnih, „jeftinih“, a neki bi rekli i „glupih“.

Posebno zabrinjava šira slika. Zvezda je u poslednjih pet evroligaških utakmica slavila samo jednom – i to uz mnogo muke kod kuće protiv Virtusa. Kontinuitet loših izdanja ne može se više pravdati pojedinačnim greškama ili trenutnom formom. Problem je dublji, sistemski i vidljiv iz kola u kolo.

Jedan od najočitijih simptoma tog problema jesu slobodna bacanja. Zvezda je i dalje poslednja ekipa Evrolige po procentu šuta sa linije penala, što je podatak koji odavno prevazilazi nivo statističke zanimljivosti i ulazi u zonu ozbiljnog alarma. U takmičenju kakvo je Evroliga, gde se utakmice često lome na jednu ili dve odluke, ovakav hendikep je luksuz koji se ne može priuštiti, a odgovornost stručnog štaba je da konačno identifikuje uzrok – bilo da je u pitanju koncentracija, psihološki pritisak ili elementarna preciznost.

Šta je sa slobodnim bacanjima? Zvezda je poslednja u Evroligi po ovom segmentu

Pariz je, bez obzira na haotičan utisak koji često ostavlja, bio disciplinovan u onome što radi. Nametnuo je svoj ritam, uveo Zvezdu u igru koja joj ne odgovara i strpljivo čekao greške – koje su, sasvim očekivano, došle. Crveno-beli iz tog ritma nisu umeli, a možda ni znali, da izađu.