Kada neko u profesionalnom sportu provede preko dve decenije logično je da pri kraju karijere bira neke klubove i destinacije na kojima neće da bude puno stresa, a gde će uloga da bude takva da posluži za tranziciju iz igračkih u penzionerske dane. Naravno, ovo nije nikakvo pisano pravilo, nego česta praksa. Međutim, Miloš Teodosić nikad svojim očima ne vidi ono što se ukazuje većini (vidi pod pas Davidovcu u Milanu), i u glavi uvek ima drugačije misli od većine. To je valjda jedna od odlika posebnih ljudi, a Miloš je taj.
Ovoga puta fokus neće da bude na delu koji Miloš radi na samom parketu, iako je tu njegov doprinos takav da Zvezda bez njega prosto ne ume da igra. Doslovno. Pokazao je to poraz od Albe u Berlinu. Doveden je da pomogne, da bude veteran koji će da igra 15-ak minuta, ali…
Ovde je reč o Milošu lideru i o njegovom, možda, poslednjem plesu na velikoj sceni.
„RUDARI“ I GULI KOLENA
Naime, kada je prošlog leta posle više od 15 godina gastarbajterskog rada rešio da se vrati u Srbiju i konačno zaigra za klub koji voli i za koji navija, verovatno nije planirao niti pomišljao da je moguće da se u 37. godini sve vrti oko njega. To nije ni hteo.
Život je, kažu, ono što nam se dešava dok pravimo planove, a Milošu se dešava da je on čelnik ovakve Crvene zvezde ove sezone, ali ne sedi u kancelarijskoj fotelji nego “rudari“ i guli kolena. Svakog dana. Znamo svi da ima problema sa leteralnim kretnjama (vidi pod izjava pokojnog velikana Ivković Dude). I nije mu problem.
Kao što mu nije bio problem da potroši par beogradskih večeri da pokuša da probudi i uključi ćudljivog Šabaza Nejpira u tim ili da kad već to nije više imalo smisla svojim imenom utiče da se Nikola Topić vrati u svoj klub i odmah ga uzme pod svoju veteransku zaštitu ili da prvi skoči na Zeka Ledeja u nameri da odbrani saigrača i zaštiti svoj tim. Onda posle teško dobijenog derbija na svoju odgovornost traži da igra protiv Valensije pošto će prethodno da primi injekciju, a posle toga će, verovatno, ponovo da se vidi sa jednom poznatom doktorkom i jednim u narodu popularnim gelom za masažu.
LIDER LIČNIM PRIMEROM
Amerikanci vole da što se sporta tiče lidere dele na one koji su vokalni lideri i na one koji su lideri ličnim primerom. Za Miloša se zna odavno, još od kadetskih dana, da je bio taj “galamdžija“ u praktično svakom timu u kojem je igrao (vidi pod tajm-aut na meču između Srbije i Brazila sa SP 2014. godine), a da je davanje ličnog primera ostavljao nekim drugima i odlazio da zapali svoju cigaretu.
Međutim, Zvezda je nešto drugo. Ona ti traži da joj daš sve što imaš, pa i više od toga. Tako je i Miloš postao i lider ličnim primerom i to u segmentu u kojem se nikada u karijeri nije isticao – u odbrani. U prethodnim mesecima svedočili smo da se broj četiri nekoliko puta baci za loptu ili dobije mismeč duel ispod koša na želju, ali i košarkašku inteligenciju. Kada to uspete u timu u kojem su Lazić i Hanga, znači da ste postigli nešto značajno.
Takva sezona i takva uloga kod Tea razumljivo proizvodi i puno emocija, koje on više ni ne sputava već izbacuje iz sebe. To teška Zvezdina publika prepoznaje, pa se pretposlednjeg dana januara u Areni orilo „Teo, Teo, Teo…“, a sigurno je među onima koji su to pevali bilo mnogo onih koji su letos mrmljali sebi u bradu ili glasno komentarisali sa prijateljima nešto kao: „Šta sad dolazi u Zvezdu kao penzioner, što nije došao dok je mogao?“
Oleeee, oleeeee, oleeeeee, oleeeeee TEOOOOOOO, TEOOOOOOOO❤️🤍#kkcz #WeAreAllOneTeam pic.twitter.com/SzXSgiRHUd
— KK Crvena zvezda Meridianbet (@kkcrvenazvezda) January 30, 2024
NA RED STIŽU KRAVATA I LAPTOP
Za penziju još nije – pokazao je.
Još može, možda zato što mora. I to je pokazao.
Bez njega i bez stalnih konsulatacija sa njim ne može ni trener Sferopulos, pokazao je meč u Berlinu.
Baš kao što je Miloš pokazao da čelnik jednog evroligaškog kluba može da se bude u patikama i opremi, а ne nužno sa kravatom i laptopom, mada će i to jednog skorijeg dana doći na red. Prosto crta se taj put, a Zvezda baš dugo vapi za nekom jakom figurom u sportskom sektoru. Samo, pre toga bi valjalo (kada za to dođe vreme), napraviti jednu oproštajnu revijalnu utakmicu u čast filmske karijere kudravog Valjevca i time bar delimično ispraviti brljotinu Košarkaškog saveza Srbije.
O tome ćemo dogodine, sada uživajte u magiji.
Vrhunski tekst na kraju malo falilo da zaplacem
To je to-Teo.
Vidi se da bez Tea centri Zvezde beskorisni.
Četnik valjda…..čelnik je jedan jedini…
Kod m teodosica je ispostovan redosled kvaliteta koji ima, prvo talenat, znanje i onda ostalo, zato i traje ovoliko dugo, zna covek. Kad se setim duda sta je pricao za olimpijakos, objasnjavali mu da ima lose lateralne kretnje i druge gluposti i covek im rekao dajte molim vam, drugim recima ne lupajte. A sta radimo sad, podcenjujemo talenat i znanje a forsiramo masu i zato ovako i prolazimo. Kukamo kako nema novog tea, pa kako da ga bude kad ga i ne trazimo, sistemski ne postojimo
Odličan tekst