Pre Vanje i Koste, Srbi su u Škotskoj pisali čudesne priče: Jedan ušao u istoriju, drugi posle pet mečeva završio karijeru

Kosta Nedeljković stigao je u Rendžers, gde ga već čeka Vanja Dragojević. Dvojica mladih srpskih fudbalera tako će zajedno pokušati da ostave trag na Ajbroksu, ali srpska priča u škotskom fudbalu nije počela ovog leta. Niti je uvek izgledala isto. Jedan Srbin bio je deo istorijske generacije Rendžersa, drugi je u Glazgov stigao kao veliko pojačanje i nestao gotovo pre nego što se raspakovao, treći je u Škotskoj odigrao poslednjih pet utakmica profesionalne karijere. A između svega toga ostale su priče kakve možda samo škotski fudbal ume da proizvede.

Ako se srpski trag u Škotskoj posmatra kroz poslednjih tridesetak godina, teško je pronaći dve slične priče.

Bilo je trofeja i velikih evropskih večeri, transfera koji su obećavali mnogo pa ostali gotovo bez traga, kultnih likova i fudbalera koji su na severu Britanije pronašli drugu kuću.

A među svima njima jedno ime ipak stoji iznad ostalih.

Petrićev škotski život bio je priča za sebe

Gordan Petrić u Škotsku je stigao 1993. godine i praktično odmah postao deo istorije.

Sa Dandi junajtedom osvojio je prvi škotski Kup u istoriji kluba, a dve godine kasnije preselio se u Rendžers. Tamo je proveo najvažniji deo škotske karijere: više od 100 utakmica, dve titule, Kup, Liga kup i mesto u startnih 11 u utakmici kojom je Rendžers 7. maja 1997. obezbedio čuvenu devetu uzastopnu titulu.

Bio je deo svlačionice u kojoj su glavne zvezde bili Brajan Laudrup i Pol Gaskojn, a Petrić se godinama kasnije prisećao tog perioda sa dozom humora.

Govoreći o tadašnjim pojačanjima, nabrajao je Laudrupa, Gaskojna, Olega Salenka, pa dodao – „i mene“.

Ali možda najbolja slika tadašnjeg Rendžersa ne dolazi iz velikog derbija niti iz Lige šampiona.

Dolazi iz utakmice protiv Partik Tisla.

Rendžers je vodio 5:0, igrao se poslednji minut, a Petrić je polako krenuo po loptu da izvede aut. Meč je, praktično, bio gotov.

Kapiten Ričard Gof protrčao je pored njega, zgrabio loptu i odmah izveo aut.

Posle utakmice mu je objasnio:

„U Rendžersu svaki minut moraš da igraš isto. Sudija odlučuje kada je utakmica završena, ne mi.“

Petrić je tu rečenicu zapamtio kao važnu lekciju o klubu u koji je došao.

Još jedan detalj govori koliko je domaća dominacija značila navijačima. Posle utakmice sa Juventusom u Ligi šampiona igrači Rendžersa sreli su pristalice na aerodromu. Poruka nije bila da se popravi evropski rezultat.

Bila je mnogo jednostavnija: Evropa može da sačeka, samo donesite devetu titulu zaredom.

I doneli su je.

Petrić je kasnije igrao i za Harts, a Škotska mu je ostala mnogo više od jedne stanice u karijeri. Govorio je da se oseća „napola Škotom“, da mu je zemlja druga kuća, a za sina Filipa, rođenog u Dandiju, našalio se da je pravi Škot – „kao Braveheart“ (Hrabro srce – Vilijam Volas prim. aut).

Njegova škotska priča imala je, međutim, i ozbiljan kraj.

Tokom boravka u Hartsu dijagnostikovan mu je melanom, zbog čega je sa samo 31 godinom završio profesionalnu karijeru. Godinama kasnije govorio je da je potpuno izlečen, ali je upravo ta dijagnoza presekla igrački put koji je mogao da traje još nekoliko sezona.

Otišao iz Partizana za 5,5 miliona, pa napravio potez za svaku pohvalu: Dragojević nije zaboravio ljude iz Zemunela

Mladenović – potpuna suprotnost

Ako je Petrićeva škotska priča bila priča o trofejima, svlačionici punoj velikih imena i dubokom vezivanju za zemlju, Dragan Mladenović predstavlja gotovo potpunu suprotnost.

U Rendžers je stigao 2004. godine iz Crvene zvezde za oko milion funti, kao ozbiljno pojačanje i reprezentativac Srbije i Crne Gore.

Tada je govorio da je u domaćem fudbalu ostvario sve što je mogao i da je vreme da se oproba u velikom evropskom klubu. Rendžers mu je izgledao kao prava sledeća stanica.

Ali priča je vrlo brzo krenula u drugom smeru.

Samo šest meseci kasnije otišao je na pozajmicu u Real Sosijedad. Španci su imali opciju da ga otkupe, ali je nisu iskoristili. Vratio se u Rendžers, a potom bez obeštećenja otišao nazad u Crvenu zvezdu, iako su mu ostale još tri godine ugovora.

Danas o toj epizodi govori bez mnogo ulepšavanja.

Kada je Vanja Dragojević stigao na Ajbroks, Mladenović mu je javno poželeo da u Rendžersu napravi mnogo bolju karijeru nego on.

Dodao je i ono što se možda najbolje razume tek kada se zaista ode u Škotsku: način rada, život, klima i fudbal potpuno su drugačiji od onoga na šta je igrač iz Srbije navikao.

A onda – Đani

Saša Ćurčić u svakoj ovakvoj priči prirodno zauzme sopstvenu kategoriju.

Ako je Petrićeva škotska priča bila priča o trofejima i disciplini, Ćurčićeva je bila njen potpuni antipod.

Do Madervela je stigao posle Partizana, Boltona, Aston Vile, Kristal Palasa i američkog MetroStarsa. Iza sebe je već imao godine u kojima je podjednako punio sportske i džet set rubrike, reputaciju „jugoslovenskog Džordža Besta“ i život koji je teško mogao da prođe neprimećeno.

Materijala iz tog perioda ima za zaseban tekst.

Las Vegas sa Denisom Rodmanom. Večera sa Majklom Džordanom. Priče o slavnim ženama. Dvospratni autobus pretvoren u mesto za žurke. Mnogo kasnije i pobeda u Velikom bratu.

Ali kada je reč o Škotskoj, priča je bila iznenađujuće kratka.

Ćurčić je za Madervel odigrao svega pet utakmica, a onda je sa 29 godina završio profesionalnu karijeru.

Kasnije je umeo da govori da je fudbal ostavio zbog života van terena i žena, dok je neke tabloidne interpretacije svojih tadašnjih izjava kasnije odbacivao kao gluposti.

Kako god da se tačno povuče granica između mita i stvarnosti, jedno je sigurno: Madervel je ostao poslednja stanica jednog od najživopisnijih fudbalera koje je ovaj prostor dao.

Pet utakmica i – kraj.

Stuparević: još jedna kratka epizoda u Madervelu

Mnogo godina kasnije istim putem krenuo je Filip Stuparević.

Madervel ga je 2024. doveo kao nekadašnjeg najmlađeg debitanta u Superligi Srbije i igrača koji je kao tinejdžer bio na radaru mnogo većih evropskih klubova.

Trener Stjuart Ketlvel tada je isticao njegov talenat, iskustvo i činjenicu da su se za njega ranije interesovali klubovi iz Premijer lige i Juventus.

Ali ni ta priča nije potrajala.

Stuparević je upisao četiri nastupa u Liga kupu, ukupno 81 minut i jedan gol, pre nego što je prosleđen na pozajmicu u drugoligaški Grinok Morton.

Nije svaki odlazak u Škotsku završavao trofejima, velikim derbijima i kultnim statusom.

Neki su ostali samo kratke epizode.

Nova srpska priča tek počinje

Sada je krug ponovo stigao do Ajbroksa.

Vanja Dragojević je ovog leta postao treći Srbin u istoriji Rendžersa, posle Petrića i Mladenovića, a dolaskom Koste Nedeljkovića taj broj je odmah porastao na četiri.

Dvojica mladih fudbalera tako ulaze u klub koji već ima vrlo različita iskustva sa igračima iz Srbije.

Jedan prethodnik postao je deo istorije i i danas kaže da se oseća napola Škotom.

Drugi je stigao kao skupo pojačanje i otišao gotovo bez traga.

Van Rendžersa, jedan Srbin završio je profesionalnu karijeru posle svega pet utakmica u Madervelu, dok je drugi mnogo kasnije u istom klubu takođe ostao tek kratka epizoda.

Trideset i kusur godina srpskog fudbalskog lutanja kroz Škotsku tako je ostavilo sve moguće ishode – trofeje, razočaranja, velike svlačionice, kratke avanture i nekoliko priča koje su odavno prerasle običnu statistiku.

A tek treba da vidimo kakvu će škotsku priču napisati Dragojević i Nedeljković.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Rangers Football Club (@rangersfc)