Postoje večeri koje ne ostavljaju prostor za dilemu. Ne zbog rezultata, već zbog osećaja koji ostaje posle svega viđenog i koji kaže da nešto nije kako treba.
Završnica ABA lige ogolila je surovu istinu: u takmičenju gde se prioriteti menjaju, najdeblji kraj obično izvuku oni koji pokušavaju da bez miliona i sa sopstvenom decom naprave rezultat.
Dok su se jedni u Podgorici poigravali sa smislom košarke, čačanski Borac je gurnut u provaliju baraža. Ne zato što je najslabiji, već zato što je platio cenu tuđe nonšalancije.
Možda bi trebalo da se oni „bogatiji“ srpski klubovi zapitaju da li bi, umesto što gledaju sa distance, trebalo da stanu iza onih manjih koji im godinama stvaraju igrače.
Da li je ovo poenta Kupa Radivoja Koraća? Čačanska deca očitala lekciju o smislu košarke
Podgorička farsa: Kada Zadar „zaboravi“ da igra košarku
Ono što smo gledali u „Morači“ između Studentskog centra i Zadra (73:59) odavno je izašlo iz okvira košarkaškog objašnjenja, pa svaki pokušaj da se ta utakmica svede na klasičan izveštaj, deluje unapred obesmišljeno, jer to naprosto nije bila košarka kakvu poznajemo.
Zadar, tim koji ulazi u plej-in, dozvolio je sebi da u prvoj četvrtini postigne svega pet poena, i time jasno stavio do znanja da se ovde ne radi o padu forme, već o potpunom izostanku takmičarske namere.
Komšije strepe: Mozak tima završio sezonu – da li će da se oporavi do Mundijala?
To nije loš dan, to je kapitulacija pre prvog sudijskog podbacivanja. Rezultat 26:5 posle deset minuta nije bio odraz snage Podgoričana, već sramotnog odsustva bilo kakve reakcije gostiju.
Utisak je mučan i jasan – Zadar nije mogao, jer Zadar nije hteo. Kada ekipa bez faula, bez trka i bez mrvice takmičarskog ponosa statira dok se rešava sudbina trećeg kluba (Borca), onda to prestaje da bude sport i postaje direktan udar na integritet lige.
Srpski apsurd: Dok drugi „puštaju“, mi se međusobno istrebljujemo
Međutim, prava bol leži u kontrastu koji smo videli samo 24 sata ranije.
Dok su se Hrvati u Podgorici “sklanjali“, Mega je protiv Borca igrala kao da joj od te utakmice zavisi opstanak. Tim bez ikakvog rezultatskog imperativa grizao je za svaku loptu, a Bogoljub Marković je odigrao utakmicu karijere sa indeksom 42.
Tu leži suština problema. Da ne bude zabune, nije greh Mege što je igrala pošteno i maksimalno – to je jedini ispravan put.
Greh je sistema u kojem se srpski klubovi međusobno „kolju“ do poslednjeg daha, dok regionalni rivali bez zazora kalkulišu, biraju utakmice i kroje tabelu prema sopstvenim interesima – često direktno na štetu srpske dece i manjih košarkaških sredina, dok naši „veliki“ to ili ne vide, ili ih jednostavno nije briga.
Borac kao kolateralna šteta: Kome smeta košarkaški identitet?
Borac iz Čačka našao se u ulozi žrtve sistema u kom pravila očigledno nisu ista za sve. Klub koji preživljava sa ubedljivo najmanjim budžetom postao je smetnja.
U Borcu ne igraju projekti niti strani prolaznici – tamo igraju momci iz Kraljeva, Užica, Kruševca i Čačka, što predstavlja pravu krvnu sliku srpske košarke, svojevrsni Atletik Bilbao u sred Srbije. I upravo je to zasmetalo – činjenica da postoji talenat koji nije pod kontrolom novca i menadžerskih struktura.
Takav model, romantičan i prkosan, u savremenoj menadžerskoj košarci deluje kao višak. U ligi koja se oslanja na veštačke konstrukcije, Borac je živi podsetnik na temelje naše košarke.
Od niškog ponosa do baražnog pakla
Pre samo tri meseca u Nišu na Kupu „Radivoj Korać“, ta ista čačanska deca, skoro iz školskih klupa, izašla su na megdan evroligaškim zverima i odbila da se sklone. Tada su bili simbol ponosa, pričali su treneri „velikih“ o njima.
Danas su zaboravljeni, te su postali žrtva lige u kojoj jedni imaju luksuz da biraju kada će da igraju, a drugi nemaju pravo na učenje.
Baraž u koji je Borac gurnut samo je simptom ozbiljne bolesti regionalnog takmičenja. Ako se nastavi trend nestajanja klubova koji razvijaju igrače iz sopstvenog dvorišta, ako nastavimo da dozvoljavamo da „nevidljivi interesi“ gase košarkaška žarišta poput Valjeva, Vršca, Leskovca, Niša, Užica, Kruševca, Kraljeva, Loznice, Novog Sada, pa i tog Čačka, i ako sve svedemo na potpunu centralizaciju – uskoro više nećemo imati šta da branimo.
Borac će se u baražu boriti protiv Širokog ili TFT-a. Boriće se, uostalom, kako mu i ime nalaže, ali ako padne, neće pasti samo neki tamo tim iz Čačka, već jedini klub iz Srbije koji nema milione iza sebe, ima u ekipu devet igrača iz svojih mlađih kategorija, onaj koji nije deo menadžerskih konstrukcija i koji se gotovo u potpunosti oslanja na grad iz kog je.
Pročitajte još
Šta god da se desi, Čačak ostaje neuništiv grad sporta, a najbolji dokaz su i odbojkaši Lotusa koji su ispisali istoriju plasmanom u TOP 8 ekipa Srbije u dve kategorije. Ovi momci su bili uz Borac na tribinama, deleći istu sudbinu borbe za svaki dinar. O tome više čitajte na linku ispod.