Činlon, nacionalni sport Mjanmara sa tradicijom dugom preko 1.500 godina, predstavlja jedinstveni spoj atletike, plesa i performansa u kojem nema pobednika ni poraženih, već samo zajednički cilj – održati loptu od ratana u vazduhu što kreativnije.
Na prvi pogled, činlon podseća na popularnu igru „pimplovanja“ lopte ili hakisak. Međutim, ova drevna disciplina je mnogo više od toga. U krugu prečnika oko sedam metara, šest igrača timski dodaje loptu, ali bez takmičarskog duha. Nema protivnika, nema rezultata, nema pobednika. Jedini cilj je da pletena lopta od ratana, koja pri udarcu proizvodi prepoznatljiv zvuk, ne dotakne tlo.
Igrači se kreću dok dodaju loptu, a jedan od njih je u centru kruga i preuzima ulogu „soliste“. Njegov zadatak je da izvede seriju što atraktivnijih i kompleksnijih pokreta, kombinujući elemente plesa i akrobatike, pre nego što vrati loptu saigračima.
View this post on Instagram
Umetnost, ples i meditacija u krugu
Ono što činlon čini posebnim jeste njegova fluidnost. Igra je zamišljena da bude zabavna i elegantna, više kao performans nego kao sport. Pokreti su duboko inspirisani tradicionalnim mjanmarskim borilačkim veštinama i plesom. Igrači koriste šest glavnih tačaka kontakta sa loptom: vrhove prstiju, unutrašnji i spoljašnji deo stopala, taban, petu i koleno.
Ritmičnost igre često prati i tradicionalni burmanski orkestar, čija muzika naglašava pokrete igrača. Nivo koncentracije potreban za izvođenje složenih poteza, od kojih se neki rade i „na slepo“, sa loptom iza leđa, igrači često porede sa meditativnim stanjem.
- Više od igre, činlon je umetnička forma koja spaja pokret sa tradicionalnom muzikom, stvarajući jedinstveni performans veštine i ritma – objasnio je Vin Tint, potpredsednik Mjanmarske činlon federacije.
Šutiranje u cevanice: Brutalni engleski sport star 400 godina
Simbol otpora i nacionalnog ponosa
Istorija činlona seže unazad oko 1.500 godina, a prvobitno je služio kao vid zabave za burmansko plemstvo. Međutim, tokom perioda britanske kolonijalne vladavine, Evropljani su ga potcenjivački smatrali „pasivnom igrom autohtonog naroda“, nedovoljno nasilnom ili muževnom da bi bila pravi sport.
Nakon sticanja nezavisnosti 1948. godine, vlada Mjanmara je počela snažno da promoviše činlon kao deo napora da se obnovi nacionalni ponos i kulturni identitet, potisnut decenijama strane dominacije. Cilj je bio istaći tradicije jedinstvene za burmansku kulturu, oslobođene kolonijalnog uticaja sportova poput kriketa i pola.
Godine 1953. napisan je prvi zvanični pravilnik, čime je činlon formalno postao sport i održano je prvo takmičenje. Ova „sportifikacija“ nije imala za cilj samo da ujedini naciju, već i da pokaže svetu modernost i sposobnost nove države da razvije sopstvenu sportsku infrastrukturu.
- Počeo sam da igram činlon kada sam imao 10 godina. To nije samo igra – to je sport podrške gde šest igrača radi zajedno da održi loptu u pokretu. Za razliku od drugih sportova, činlon je jeftin, nema agresije ni povreda. On odražava duh naroda Mjanmara – pomaganje i podržavanje jedni drugih – rekao je sedamdesetogodišnji veteran Kin Maung Vin.
Od budističkih festivala do olimpijskog sna
Činlon je i danas duboko ukorenjen u kulturi Mjanmara. Nezaobilazan je deo budističkih festivala, a najpoznatiji je godišnji Vaso Činlon Festival koji se održava u Mandalaju. Igraju ga svi, bez obzira na pol i godine, pa nije retkost videti dečake i devojčice kako igraju zajedno sa starijim sugrađanima.
- Činlon je tradicionalno sport u kojem dominiraju muškarci, ali me to nikada nije obeshrabrilo. Privlačio me je od malena. Moj cilj je da postanem najbolja igračica činlona u zemlji – otkrila je šesnaestogodišnja Fju Sin Fjo.
Međunarodnu afirmaciju sport je doživeo 2013. godine, kada je debitovao na Igrama Jugoistočne Azije. Ambicije Mjanmarske činlon federacije idu i dalje – cilj je da se sport popularizuje širom Azije, a krajnji san je uvrštavanje na listu olimpijskih sportova. Kao značajan korak ka globalnom priznanju, najavljeno je da će Mjanmar podneti kandidaturu za upis činlona na UNESCO listu nematerijalnog kulturnog nasleđa 2026. godine.
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija MaxbetSport.rs ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije MaxbetSport.rs.