Beograd će ovog vikenda ponovo biti centar sportskih dešavanja u regionu, jer je na programu 39. izdanje Beogradskog maratona, koje će prvi put u istoriji trajati dva dana – u subotu 18. i nedelju 19. aprila.
Očekuje se rekordnih oko 14.500 učesnika iz čak 79 država, što ovu manifestaciju svrstava među najmasovnije sportske događaje u ovom delu Evrope.
Start polumaratona zakazan je za subotu od 9 časova, dok će trka na 10 kilometara biti održana istog dana od 18 sati. Centralni događaj, maratonska trka na 42,195 kilometara, počinje u nedelju od 8 časova.
Habuš: Maraton je više od sporta
Direktor Beogradskog maratona Darko Habuš naglasio je da ova manifestacija ima mnogo širi značaj od same trke.
– Beogradski maraton je jedan od najvažnijih međunarodnih događaja u Srbiji. Svake godine okuplja hiljade učesnika iz više od 70 zemalja, ali ono što ga čini posebnim je energija naših građana i to je slika Beograda koju želimo da pošaljemo u svet – rekao je Habuš.
On je posebno istakao i ekonomski značaj manifestacije.
– Prema istraživanju Ekonomskog fakulteta, samo tokom maratonskog vikenda u budžet grada slije se oko 7,5 miliona evra. To jasno pokazuje da ovaj događaj nije samo sportski, već i snažan turistički i razvojni resurs – dodao je.
Milan Dozet za MaxBet Sport: „Nvora i Batler potpisali ugovore do kraja sledeće sezone“
Ogroman logistički poduhvat
Organizacija događaja ovakvih razmera zahteva ogromnu logistiku – više od 2.500 ljudi biće uključeno u realizaciju, uz angažman policije, redarskih službi i medicinskih timova.
Biće promenjene trase čak 104 linije gradskog prevoza, dok će bezbednost učesnika obezbeđivati stotine pripadnika saobraćajne policije i redara.
Građani su pozvani na strpljenje, ali i da izađu na ulice i pruže podršku trkačima, jer upravo atmosfera predstavlja jedan od zaštitnih znakova Beogradskog maratona.
Uvertira za velike događaje
Ovogodišnje izdanje predstavlja uvod u jubilarni 40. Beogradski maraton, ali i u Evropsko prvenstvo u uličnom trčanju koje će se 2027. godine održati u glavnom gradu Srbije.
Takođe, maraton će ove godine označiti i početak manifestacije „Beogradski dani porodice“, čime dodatno dobija na značaju.
Kako je nastao Beogradski maraton
Beogradski maraton prvi put je u modernom formatu održan 1988. godine, na inicijativu Đoke Vještice i Brane Radovića, sa ciljem da se obnovi trka iz 1910. godine.
Prva trka bila je duga svega 23 kilometra, dok je standardna maratonska dužina uvedena 1990. godine.
Maraton kroz izazove i istorijske momente
Tokom svoje istorije, maraton je održavan i u najtežim uslovima. Najpoznatiji primer je 1999. godina, kada je trka održana tokom NATO bombardovanja pod sloganom „Zaustavite rat – trčite svetom“.
Tada su svi učesnici zajedno prošli kroz cilj, što je jedinstven slučaj u istoriji ovog sporta.
Polter pričao Nemcima o Srbiji: Partizan i Zvezda bi se borili za opstanak u Bundesligi
Od nekoliko stotina do desetina hiljada trkača
Beogradski maraton beleži konstantan rast – od nekoliko stotina učesnika na početku, do više od 14.000 takmičara danas.
Sve veći broj stranih učesnika potvrđuje da Beograd postaje važna destinacija na mapi svetskih maratona.
Rekordi i legende
Rekord staze drži Kenijac Džafet Kosgeji sa vremenom 2:10:54, dok je u ženskoj konkurenciji najbolja Kristina Pomaku.
Kroz godine, prometori maratona bili su velikani svetske atletike poput Karla Luisa i Sergeja Bubke, što dodatno govori o značaju ovog događaja.
Petrić posle žreba u Kardifu: Moramo da budemo spremni i motivisani
Više od trke – simbol Beograda
Danas je Beogradski maraton mnogo više od sportskog događaja – on je simbol grada, zajedništva i zdravog načina života.
Sa sve većim brojem učesnika i međunarodnim značajem, jasno je da Beograd iz godine u godinu podiže lestvicu i učvršćuje svoje mesto na svetskoj sportskoj sceni.
Na kraju, Beograd ovog vikenda ne dobija samo još jednu sportsku manifestaciju, već pravi festival sporta i zajedništva. Zato je poziv svima jasan – izađite na ulice, podržite trkače i budite deo jedinstvene atmosfere koju donosi Beogradski maraton.
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija MaxbetSport.rs ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije MaxbetSport.rs.