Košarkaši Partizana završili su učešće u Košarkaškoj ligi Srbije već u polufinalu. FMP je u Nišu slavio sa 92:79 i potpuno zasluženo izborio plasman u finale.
Međutim, rezultat sam po sebi nije najveća vest. Mnogo važnije pitanje glasi – šta nam je ovaj meč pokazao o stanju srpske košarke?
FMP je više želeo pobedu
Iako je čak 17 dana bio bez takmičarske utakmice, FMP je od prvog minuta izgledao kao tim koji zna zašto je došao u Niš.
Ekipa Saše Nikitovića igrala je čvrsto, disciplinovano i sa jasnom idejom. Svaka lopta bila je važna, svaki duel odigran sa maksimalnom energijom.
Sa druge strane, Partizan je delovao bledo sve do četvrte četvrtine.
Istina, crno-beli su bili oslabljeni neigranjem Šejka Miltona, jednog od prijavljenog stranca za završnicu KLS. Međutim, teško da jedna povreda može da objasni poraz od 13 poena razlike i utisak da je protivnik tokom većeg dela meča jednostavno bio gladniji pobede.
A sada dolazimo do suštine
Partizan je izgubio utakmicu. Srpska košarka gubi mnogo više.
Godinama slušamo priče o razvoju domaćih igrača, o budućnosti reprezentacije, o potrebi da se stvaraju novi asovi. A onda dođe KLS, takmičenje u kojem stranci uglavnom nisu prisutni, i odjednom vidimo koliko su domaći igrači zapravo daleko od toga da nose najveće klubove.
I nije problem u talentu. Problem je što talenat bez minuta postaje igrač za popunjavanje rostera.
Kako da budu lideri kada nisu imali priliku da nauče?
Tokom cele sezone gledali smo kako ključne minute u najvećim klubovima igraju stranci. Kada dođu najvažnije utakmice, lopta je u njihovim rukama. Oni donose odluke. Oni greše. Oni pobeđuju.
Domaći igrači uglavnom čekaju svoju šansu. Nekad pet minuta. Nekad osam. Nekad ni toliko.
A onda odjednom, kada KLS pokuca na vrata, od tih istih igrača očekuje se da budu lideri, da rešavaju utakmice i nose teret velikog kluba. Pitanje je – kako?
„Sa verom u Boga“: Pogledajte kako je Partizan uz himnu Srbije otvorio završni turnir KLS (VIDEO)
Milioni za strance, a ko stvara buduće reprezentativce?
Ovo nije kritika stranih igrača. Oni rade svoj posao. Problem je što domaći igrači sve češće nemaju priliku da rade svoj.
Srpski klubovi ulažu ogromna sredstva u strance. Priča je jednostavna – rezultat mora odmah.
Samo što se postavlja pitanje kakav je rezultat na kraju dobijen.
Evroligaški iskorak nije napravljen. Fajnal for ostao je daleko. A domaći igrači nisu napredovali onoliko koliko bi trebalo.
Drugim rečima, potrošen je ogroman novac, a srpska košarka nije dobila ni vrhunski evropski rezultat ni novu generaciju lidera. Prilično skup kompromis.
Bedem nije neznanje, već nedostatak iskustva
Najveća zabluda je da domaći igrači ne znaju – znaju. Ne bi bili u Partizanu, Zvezdi, Megi ili FMP-u da ne znaju, ali znanje i iskustvo nisu ista stvar.
Samopouzdanje se ne stvara na treningu. Stvara se u poslednjem napadu. Tih situacija domaći igrači imaju sve manje.
I zato danas ne gledamo problem pojedinaca. Gledamo posledicu sistema koji godinama veruje da će razvoj igrača nekako doći sam od sebe.
Četvrti u Srbiji, a prepušteni sami sebi: Deca pokazala sistemu ono što on ne želi da vidi
Partizan i dalje može do trofeja, ali pitanje ostaje
Crno-beli će imati priliku da sezonu spasu titulom u ABA ligi protiv Dubaija.
Osvoje li trofej, sezona će dobiti lepši ton. Izgube li ga, kritike će biti još glasnije, ali bez obzira na ishod finala, jedno pitanje neće nestati:
Ako domaći igrači ne dobijaju minute kada su pored njih stranci, kako očekujemo da budu nosioci igre kada stranaca nema?