MaxBet Sport

Ovo je pojednostavljena verzija strane. Idi na originalni članak.
Mundijal 2026

Kamere su ga uhvatile u loži: Zašto je Bora Milutinović i dalje VIP na svakom Mundijalu?

Vladimir Maričić Tagovi:
Bora Milutinović (Arhivska fotografija) Foto: Srđan Stevanović/Starsportphoto ©

Dok su kamere tokom utakmice između Katara i Švajcarske tražile poznata lica na tribinama, kadar je na trenutak zastao na vremešnom gospodinu koji je sa osmehom pratio dešavanja na terenu.

Mlađi ljubitelji fudbala možda su se zapitali ko je čovek koji sedi u društvu FIFA zvaničnika i svetskih fudbalskih velikana. Oni stariji nisu imali dilemu.

Bio je to Bora Milutinović.

I možda upravo ta scena najbolje objašnjava njegov status u svetu fudbala. Godinama ga nema na klupi neke reprezentacije, retko daje intervjue, još ređe se pojavljuje u evropskim medijima, ali kada počne Mundijal, Bora se gotovo po pravilu pojavi negde u kadru.

I to nije slučajno.

Otkud Bora u društvu FIFA zvaničnika?

Poslednjih godina Bora Milutinović živi u Dohi, gde je angažovan kao svojevrsni savetnik i ambasador fudbalskih projekata koje razvija Fudbalski savez Katara.

Njegova uloga nije svakodnevni trenerski posao, već mnogo više savetodavna funkcija. Katarci godinama pokušavaju da izgrade fudbalski identitet koji će nadživeti organizaciju Svetskog prvenstva 2022. godine, a malo je trenera koji iza sebe imaju toliko iskustva u radu sa reprezentacijama na različitim kontinentima kao Bora Milutinović.

Zbog toga ne čudi što se Bora ovih dana pojavljuje na brojnim događajima vezanim za Mundijal. Kamere su ga već nekoliko puta zabeležile u društvu fudbalskih velikana i visokih FIFA zvaničnika, što dovoljno govori o statusu koji i dalje uživa u svetskom fudbalu.

Za ljude iz svetskog fudbala Bora nije samo bivši trener.

On je svojevrsna institucija.

Čovek koji je odveo pet različitih reprezentacija na pet Mundijala

U vremenu kada selektori često grade karijere kroz jednu reprezentaciju ili jedan veliki projekat, Bora Milutinović je uradio nešto što i danas deluje gotovo neverovatno.

Vodio je pet različitih reprezentacija na pet uzastopnih Svetskih prvenstava.

Počelo je sa Meksikom 1986. godine.

Nastavilo se sa Kostarikom 1990.

Potom su usledili Sjedinjene Američke Države 1994, Nigerija 1998. i Kina 2002. godine.

U istoriji Mundijala samo je još Brazilac Karlos Alberto Pereira vodio pet različitih reprezentacija na Svetskim prvenstvima, ali je Bora do svog podviga stigao na pet uzastopnih turnira. Portugalac Karlos Keiroš ove godine postao je tek drugi selektor sa pet uzastopnih nastupa na Mundijalima, ali je to ostvario sa svega tri reprezentacije.

Čudo zvano Kostarika 1990.

Ako postoji jedna reprezentacija koja je zauvek vezana za Borino ime, onda je to Kostarika.

Malo ko je od te selekcije očekivao bilo šta na Mundijalu u Italiji 1990. godine.

Kostarika je bila potpuni autsajder.

Na kraju je pobedila Škotsku, savladala Švedsku i stigla do osmine finala, što je tada predstavljalo jednu od najvećih senzacija u istoriji Svetskih prvenstava.

Taj rezultat se i danas često navodi kao najveće trenersko dostignuće u Borinoj karijeri.

Ne zbog trofeja.

Već zbog toga što je sa skromnim resursima uspeo da napravi nešto što niko nije očekivao.

Američki fudbal pre nego što je postao popularan

Kada danas gledamo pune stadione u Sjedinjenim Američkim Državama i rast popularnosti MLS lige, lako je zaboraviti koliko je fudbal početkom devedesetih bio marginalan sport u toj zemlji.

Bora Milutinović imao je važnu ulogu u stvaranju temelja američkog reprezentativnog projekta.

Predvodio je SAD na domaćem Mundijalu 1994. godine i uspeo da ih odvede u nokaut fazu, što je tada predstavljalo ogroman uspeh.

U američkom fudbalu i danas se često može čuti ocena da je Bora bio jedna od ključnih figura tog perioda.

Kineski san i poslednji Mundijal

Njegov peti uzastopni Mundijal stigao je 2002. godine.

Ovoga puta sa Kinom.

I danas je to jedino Svetsko prvenstvo na kojem je kineska reprezentacija nastupila.

Iako Kina tada nije osvojila bod, sam plasman na završni turnir smatra se jednim od najvećih uspeha tamošnjeg fudbala.

Još jedan dokaz da je Bora gotovo čitavu karijeru provodio tamo gde su drugi videli problem, a on izazov.

Fudbalski građanin sveta

Rođen u Bajinoj Bašti, igrao je za OFK Beograd i Partizan, a zatim ga je put odveo preko Francuske, Švajcarske i Meksika.

Tokom decenija rada postao je mnogo više od srpskog ili jugoslovenskog trenera.

Postao je globalna fudbalska figura.

Radio je na nekoliko kontinenata, vodio reprezentacije različitih kultura i ostavio trag u zemljama koje se retko nalaze u istoj fudbalskoj rečenici.

Zbog toga danas nije neobično kada ga FIFA poziva na ceremonije, žrebove ili velike turnire.

Njegovo prisustvo donosi određenu istorijsku težinu događaju.

Zašto je Bora i dalje VIP na svakom Mundijalu?

Odgovor je zapravo jednostavan.

Zato što malo ljudi može da kaže da je ostavilo trag u toliko različitih fudbalskih kultura.

Malo je trenera koji su uspevali sa Meksikom, Kostarikom, SAD, Nigerijom i Kinom.

Malo je onih koje podjednako poštuju u Beogradu, Meksiko Sitiju, San Hozeu, Abudži ili Dohi.

A još manje onih koji, više od dve decenije nakon poslednjeg Mundijala na klupi, i dalje imaju mesto u svečanoj loži najvećeg fudbalskog događaja na svetu.

Paradoksalno, čovek koji je pet različitih reprezentacija vodio na Mundijalima nikada nije bio selektor Jugoslavije ili Srbije na Svetskom prvenstvu.

Možda upravo zato kadar Bore Milutinovića na tribinama nije bio samo još jedan prolazni televizijski detalj. Bio je to podsetnik da se neke karijere ne mere trofejima, već tragom koji ostave širom sveta.