Budimo u kontaktu

Sportski dvogled

“LEPIO ŽVAKU NA VRH TABLE” Košarka bez Bila Rasela više nije ista

Aleksandar Ostojic

Objavljeno

,

Bil Rasel, najbolji igrač u istoriji NBA (Foto: Beta/AP)

Tužna vest stigla je u nedelju popodne. Samo tri reči: umro Bil Rasel. Tri reči od kojih se čovek naježi, ali i seti nekih najlepših trenutaka u svom životu.


NEMAČKA, KUP: Kvota kladionice MaxBet na pobedu Ajtrahta protiv Magdeburga je 1.58. Meč počinje u 20:46.


Ja se sećam da sam bio junior beogradskog Radničkog šezdesetih godina prošlog veka. Nije bilo televizije, niti interneta, samo su postojale usmene legende. Jedna od njih, koja se među nama prepričavala, glasila je otprilike ovako: ima u Americi neki Bil Rasel koji na zagrevanju pre utakmice skoči toliko visoko da zalepi žvaku na vrh table. Posle njega skoči neki Vilt Čemberlen i odlepi tu žvaku… Eto, tako sam saznao za Bila, koga sam mnogo kasnije imao priliku i da upoznam. Da ovo ne bi bio lični spomenar, vraćam se preminulom velikanu.

U 78 godina istorije NBA lige nema uspešnijeg igrača od Bila Rasela. Možda nije bio najbolji svih vremena, ali niko osim njega nema čak 11 šampionskih prstenova naninazih između 1956. i 1969. tako da ima “manjak” prstiju da bi nakačio sva znamenja koja je sa Bostonom osvojio. Ko bi rekao da će od žgoljavog, slabašnog i bolešljivog dečkića u prvim godinama života izrasti džin od 208 centimetara, centar koji će naslediti Džordža Majkana i dominrati više od jedne decenije. Jedna priča kaže da je jedva ostao živ kada je imao dve godine. Lekari u rodnom mestašcu Monrou, Luizijana, kao ni u Baton Ružu gde je prebačen, nisu mogli da otkriju zašto ne može da jede. Jedna časna sestra, koja je radila u bolnici, prišla je brižnim roditeljima i posavetovala ih da dečaka uhvate za noge, okrenu naopako i malo protresu. Poslušali su je i ubrzo je iz Bilovih usta izletela oveća kora hleba koja je negde u ždrelu bila zastala…

SIMBOL “POBEDNIČKOG MENTALITETA”

Majka Keti, koja je umrla sa samo 32 godine kada je Bil imao 12, bila je prva osoba koja je verovala da će njen sin postati “nešto posebno”. Svojim čvrstim karakterom mnogo je uticala na dečaka koji će kasnije postati simbol onoga što se u današnjoj sportskoj terminologiji zove “pobednički mentalitet”. Uostalom, u sjajnoj knjizi povodom 50 godina NBA Bil Rasel ovako objasnjava svoju sportsku filozofiju:

– Pobeda je jedino o čemu sam zaista brinuo. U sportu nema politike, samo brojke. Ili pobeđujete ili gubite. Ja sam na početku moje karijere shvatio značaj pobede i odlučio sam da na svakoj utakmici pokušam da uradim to što je jedino zaista važno – da pobedim.

Bil Rasel je osvojio 11 trofeja u 13 NBA sezona (Foto: Beta/AP)

Bilov otac Čarli, udovac sa dva sina (Bilov stariji brat Čak bio je talentovani ol-raund atleta) trudio se da dečacima omogući koliko-toliko pristojan život. Iznad svega želeo je da oni završe školu i gotovo sve što je zaradjivao davao je za njihove školarine. Bil je tih godina mnogo više vremena provodio u Gradskoj biblioteci Ouklenda, gde se familija Rasel doselila neposredno pred smrt majke Keti, nego u parkovima gde su deca njegovog uzrasta igrala bejzbol, američki fudbal ili košarku. Mnogo se interesovao za istoriju robova u Americi, a njegova omiljena istorijska ličnost postao je lider Haitija Kristof, koji je od perača sudova dogurao do vođe pokreta za nezavisnost zemlje. Shvatio je značaj ambicije i volje za sve što se u životu radi. Kada se 1950. upisao u prvi razred srednje škole MekKolimonds nikako nije mogao da se pomiri sa atmosferom osrednjosti koja je tamo vladala. Niko od učenika kao da nije verovao u sebe, njihovi profesori još manje. Taj ambijent nije bio za njega, ali nije imao izbor.

U školi je počeo da igra košarku ali je bio 16. član ekipe koja je imala samo 15 dresova, tako da se “presvlačio” sa jednim drugom svaki put kada je trebalo da uđe. Prvi trener Džordž Pauels, kažu, nije imao pojma o košarci ali je znao da “naloži” klince govoreći im da je košarkaški teren jedino mesto gde “legalno mogu da ponize belce”.

UNIVERZITET “ZA BELCE”

Na kraju svake sezone u lokalnim novinama izlazile su neke rang-liste najboljih školskih timova i igrača, Bila nikada nije bilo medju njima što ga je naljutilo i probudilo njegovu čeličnu volju. Počeo je da trenira sam, noću, do iznemoglosti. Ono što mu se dopalo kod drugih pokušavao je da “skine”, ali je uglavnom bio samouk. Posle izvesnog vremena ušao je u igru sa klupe, uhvatio jednu loptu u napadu, okrenuo se oko sebe i efektno poentirao. Više nije izašao iz petorke… Tako je, zapravo, počela jedna briljatna karijera.

Košarka se pretvorila u strast, opsesiju, ništa drugo nije postojalo. Kasnije je pričao da su mu najteže padale noći jer su “dugo trajale”, a on je jedva čekao dan da bi ponovo igrao košarku. Na maturi ga je slučajno, tako to obično biva, video jedan skaut Univerziteta San Francisko i ponudio da ako ide na studije dođe kod njih. O studijama nije moglo biti reč jer nije bilo para, jedina šansa bila je stipendija, i Bil je rešio da proba. Otišao je kod trenera Univerziteta San Francisko, ovaj ga je probao i rekao da će mu javiti da li će da bude primljen. Bil nije verovao jer je pod tremom igrao očajno. Nekoliko meseci kasnije, kada je već zaboravio na sve to i našao neki posao, dobio je obaveštenje da je primljen na Univerzitet San Francisko.

Bio je to univerzitet “za belce” koji je stidljivo počeo da se otvara za crnce. Smestili su ga u sobu sa drugim crnim igračem koji će mu vremenom postati najbolji prijatelj. Bio je to K.C. Džons (ovo “K.C.” nisu inicijali, puno ime ne postoji jer se čovek jednostavno zove Kej Si, i tako je zaveden u svim dokumentima i košarkaškim knjigama). Kasnije će zajedno praviti čuda u Bostonu, ali prethodno je trebalo dokazati se na Univerzitetu.

U svim intervjuima ne zaboravlja da spomene ime trenera Rosa Gajdajsa, koji je sa njim provodio sate i sate na terenu usavršavajući Raselovu tehniku. Godine 1955. njihov univerzitet postao je šampion NCAA, a Bil Rasel najbolji igrač. Imao je prosek od 21,4 poena i 20,5 skokova! Naredne sezone ponovio je dabl-dabl sa 20,6 poena i 21,0 skokom. Otišao je na Olimpijske igre u Melburnu i bio najbolji igrač tima koji se lako dokopao zlatne medalje. Na povratku, američki tim je posetio više afričkih zemalja koje su, kao pradomovina njegovih predaka, ostavile jak utisak na mladog Rasela.

PRVI SKAKAČ NBA LIGE

Došlo je vreme za odlazak u NBA. Neki timovi oklevali su da uđu u bitku za njega smatrajući da je slab šuter sa poludistance. Medjutim, trener Bostona Red Oerbah nije čekao. U njemu je video tačno ono što nije imao i što je prethodnih godina omogućilo dominaciju Lejkersa iz Mineapolisa zahvaljujući, pre svega, “džinu” Džordžu Majkanu. Oerbah je bio impresioniran Raselovim fizičkim kvalitetima, ali još više njegovom ambicioznožću i željom za pobedama.

Sa njim u ekipi dominacija Bostona počela je 1957. i trajala do 1969. godine, sa izuzetkom 1958. kada je šampion bio Sent Luis, i 1967. kada je na cilj prva stigla Filadelfija. Raselov prosek poena kretao se oko 15, od najnižih 9,9 u poslednjoj godini igranja do 18,9 (1962.), ali je pored Kuzija, Šermana, Sema Džonsa, Hensona, kasnije Havličeka, Sandersa, Dona Nelsona i ostalih, mnogo su važniji bili njegovi skokovi. Skakao je nebu pod oblake -22,5 u proseku! Četiri puta je bio prvi skakač NBA lige, 1964. nedostajalo mu je samo 70 skokova do fantastične cifre od 2.000 uhvaćenih lopti. Sa 4.104 skokova i dan danas je rekorder plej-ofa, isto važi i za fantastični prosek od 29,5 skokova u plej-ofu 1959. Protiv Sent Luisa je 29. marta 1960. uhvatio 40 (!) lopti.

RIVALSTVO S ČEMBERLENOM

Kada se u jesen 1959. u dresu Filadelfije pojavio Vilt Čemberlen ceo košarkaški svet sa nestrpljenjem je očekivao prvi duel dvojice centara koji će obeležiti naredne godine. Rasel je već bio slavan, Čemberlen dolazeća zvezda. Prvi duel dogodio se 7. novembra 1959. u Bostonu, u legendarnoj dvorani “Boston Garden”. Svedoci pričaju da je duel bio nezaboravan, a reporteri su u hronikama ushićeno opisivali “početak nove istorije NBA”. Obojica su na terenu provela po 48 minuta. Čemberlen je bio efikasniji, postigao je 30 poena, prema Raselovih 22, ali su izveštači ocenili da je Vilt “podbacio” zato što je na prethodnim utakmicama postizao izmedju 45 i 50 poena! Duel u vazduhu dobio je Rasel sa 35 uhvaćenih lopti, prema 28 Čemberlenovih, Bil je pogodio svih svojih osam penala, Vilt je promašio polovinu od 12 šutiranih. Rezultat je bio 115:106 za Boston.

Od tada, novinari su stalno pisali o rivalstvu i “ratu” dvojice fantastičnih centara, ali je mnogo godina kasnije Rasel otkrio da su njih dvojica bili najveći prijatelji.

– Dan uoči meča znali smo da ručamo zajedno ili da večeramo posle utakmice. Istina, na terenu se “nismo poznavali”, ali to nije remetilo naše prijateljstvo – pričao je Rasel.

Do povlačenja Rasela 1969. igrali su jedan protiv drugog više od 150 puta, uspešniji je bio Rasel sa približno 60% pobeda.

Foto: Beta/AP

Kada je Bil u poslednjim trenucima jednog duela sa Vašingtonom 1969. u tajm+autu pred produžetak počeo da se smeje, igrači su pomislili da je poludeo, ali je on kasnije objasnio da je tada shvatio da je došao trenutak da se povuče. Pitao je sebe šta on, sa 35 godina, traži na terenu u Baltimoru, preganjajući se sa znatno mlađim igračima. Poslednje tri aktivne godine bio je igrač-trener Bostona, tako da mu za 68. i 69. pripadaju dupli prstenovi. Kasnije je trenirao Sijetl i Sakramento, kao prvi crni trener u istoriji NBA, ali se narednih godina bavio komentarisanjem mečeva na TV.

U njegovoj zlatnoj 1956, kada je postao prvak NCAA, olimpijski pobednik i krenuo ka tituli šampiona NBA, oženio se sa Rouz sa kojom je imao troje dece. Međutim, kada je napustio Boston napustio je i porodicu i imao više prijateljica pošto su žene, kako je sam govorio, uvek imale značajno mesto u njegovom životu. Poslednjih decenija godina živeo je u Merser Ajlendu, u državi Vašington. Bio je jednom čak i uhapšen – 2013. na aerodromu u Sijetlu zato jer je kod sebe imao pištolj koji nije prijavio.

Udruženje američkih sportskih novinara izabralo je 1980. Bila Rasela za najboljeg igrača u istoriji NBA.

Kliknite da ostavite komentar

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija MaxbetSport.rs ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije MaxbetSport.rs.