Transfer Luisa Figa iz Barselone u Real Madrid 2000. godine bio je mnogo više od običnog prelaska fudbalera.
Rekordnih 62 miliona evra pokrenulo je političku igru koja je zauvek promenila lice El Klasika (El Clásico) i otvorila eru “Galaktikosa”.
Bio je to potez koji je katalonsku javnost ostavio u neverici. Njihov kapiten, najbolji igrač sveta i čovek koji će iste godine osvojiti Zlatnu loptu, prešao je u redove zakletog neprijatelja.
Za navijače Barselone koji su ga obožavali, to je bila izdaja koja je slomila srca i rodila mržnju kakva se ne pamti.
Politička igra koja je stvorila „Galaktikose“
Saga je počela kao deo predizborne kampanje za predsednika Real Madrida.
Florentino Perez, tada autsajder u trci protiv aktuelnog predsednika Lorenca Sanca, smislio je genijalan plan.
Anketirao je članove kluba na temu koga najviše žele da vide u belom dresu. Odgovor je bio jednoglasan: Luis Figo.
Perez je preko posrednika stupio u kontakt sa Figovim agentom, Hoseom Veigom, i ponudio mu dogovor koji je delovao kao siguran dobitak.
Potpisan je predugovor po kojem bi Figo dobio bonus od oko 2,4 miliona evra ako Perez izgubi izbore.
Međutim, postojala je i klauzula o penalu: ako Perez pobedi, a Figo odbije transfer, Portugalac ili njegov agent morali bi da plate Realu čak 34 miliona evra.
Verujući da Perez nema šanse za pobedu, Figo i Veiga su videli ovo kao lak novac i način da izvrše pritisak na upravu Barselone za bolji ugovor.
Figo je javno demantovao sve navode, uveravajući navijače da ostaje na Kamp Nou.
– Nisam toliko lud da uradim tako nešto – rekao je tada za list Diario Sport.
Izdaja, bes i nemoć na Kamp Nou
Na opšte iznenađenje, Florentino Perez je pobedio na izborima 16. jula 2000. godine.
Figo se našao u zamci. Novi predsednik Barselone, Đoan Gašpar, bio je nemoćan.
Plaćanje penala značilo bi da Barselona praktično finansira besplatne sezonske karte za navijače Real Madrida, što je bilo nezamislivo.
Dvadeset četvrtog jula, Figo je predstavljen na stadionu Santjago Bernabeu. Izgledao je sumorno, više kao talac nego kao najskuplji fudbaler sveta.
– Nisam bio u stanju da izrazim sreću. Bio sam tamo, ali kao da nisam bio – priznao je godinama kasnije.
Navijači Barselone su ga proglasili za „izdajnika“ i „plaćenika“.
Njegov prvi povratak na Kamp Nou u dresu Reala, 21. oktobra 2000, bio je obeležen zaglušujućom bukom koja je dostizala 112 decibela.
Sa tribina su leteli upaljači, kovanice, pa čak i mobilni telefoni, a stadion je bio preplavljen lažnim novčanicama sa njegovim likom.
Praseća glava kao simbol mržnje
Ipak, najbizarniji i najpoznatiji trenutak dogodio se dve godine kasnije, 23. novembra 2002.
Figo je, za razliku od prvog puta, odlučio da izvodi kornere. Dok se približavao zastavici, ka njemu je poletela lavina predmeta, uključujući flašu viskija, nož i, najpoznatije od svega, odsečenu glavu praseta.
Sudija je prekinuo meč na 16 minuta dok se situacija nije smirila.
Slika svinjske glave na travi postala je večni simbol mržnje i prezira koji je ovaj transfer izazvao, pretvarajući rivalstvo u nešto mnogo ličnije – i mnogo mračnije od fudbala.
Figov prelazak nije samo pokrenuo eru „Galaktikosa“, već je El klasiko zauvek pretvorio u globalni spektakl vođen sirovim emocijama kakve se retko viđaju u sportu.