Došao je kraj drugom mandatu Vladana Milojevića. Crvena zvezda se zvanično oprostila od dodanašnjeg šefa stručnog štaba, čije će ime večno ostati upisano u klupskoj istoriji.
U poslednje vreme je određeni deo fudbalske javnosti u Srbiji, uslovno rečeno, navijao za Milojevićev odlazak. Evidentan je bio pad u igri, kao i kriza kod srpskog šampiona i ljudi su prosto postali nezadovoljni.
Da li je to opravdano ili nije, teško je dati egzaktan sud. Ono što se bez pogovora mora istaći, hteo to neko da prihvati ili ne, Vladan Milojević je jedan od najuspešnijih trenera u Zvezdinoj istoriji i to u dva potpuno različita konteksta.
Ulazak na mala vrata i ispisivanje istorije
Došao je 2017. godine, onako tiho, na mala vrata, a kako je bio nepoznanica široj javnosti, dočekan je sa mnogo skepse i malo interesovanja. Jednostavno, ništa nije bilo na njegovoj strani, a on je sve razuverio.
Nasledio je tim, koji je uz dužno poštovanje svima, daleko manje kvalitetan od onoga šta je Zvezda kasnije imala. Bila je to ekipa limitiranog kvaliteta, ali izuzetno gladna. Malo ko je očekivao da će trener ne tako zvučnog imena sa takvim timom nešto napraviti, ali je Milojević i te kako uspeo u tome.
Prva evropska sezona i plasman u nokaut fazu
Večno će navijači Crvene zvezde, kojoj je MaxBet Sport ekskluzivni partner, pamtiti tu 2017. godinu i plasman u Ligu Evrope. Prvo kolo donelo je Florijanu, drugo Itriš, koji su očekivano pobeđeni, a zatim je usledila Sparta Prag. Bio je to duel koji je nagovestio Milojevićev talenat, budući da je uspeo da zrelo taktički eliminiše renomiranog protivnika. A, onda – Krasnodar. Definitivno i po svim parametrima legendaran dvomeč i najvažniji skalp. Crvena zvezda je nošena ogromnom euforijom i podrškom navijača, ali i sjajnom igrom, uz dozu sreće, savladala i ruski tim i tako obezbedila grupnu fazu Lige Evrope. Tako je počeo put crveno-belih.
Ujedno, bio je to prvi put u istoriji fudbala da je neki tim koji je počeo iz prvog kola kvalifikacija obezbedio grupnu fazu nekog elitnog takmičenja.
Žrebom je odlučeno da sa Zvezdom u grupi budu Arsenal, Keln i Bate Borisov. U takvoj konkurenciji Milojevićev tim je obezbedio drugu poziciju i plasman u nokaut fazu. Svi ti uspesi su nemerljivo pomogli klupskom, ali i državnom koeficijentu, od koga su kasnije mnogi profitirali. Nažalost, u šesnaestini finala se dogodila eliminacija od moskovskog CSKA (1:0).
U nastavku sezone osvojena je titula i to na ubedljiv način sa čak „+17“ u odnosu na drugoplasirani Partizan. Jedina mana te sezona bila je eliminacija u četvrtfinalu Kupa Srbije od strane Mačve.
Liga šampiona i čuvena pobeda nad Liverpulom
Naredna sezona je bila još neverovatnija. Klub je tek polako počeo da staje na noge, a Milojevićeva četa je, na iznenađenje čitave Evrope, došla do grupne faze Lige šampiona.
Ponovo je krenula iz prvog kola kvalifikacija. Redom su padali Spartaks Jurmala, Suduva, Spartak Trnava, a onda je u plej-ofu došao gorostasni RB Salcburg. Austrijski tim je bez dileme u oba dvomeča bio kvalitetniji rival od Zvezde, ali je upravo ta glad o kojoj smo govorili donela remi srpskom timu u revanšu (2:2) i istorijski plasman u Ligu šampiona.
Zvezda je smeštena u grupu smrti, pored Pari Sen Žermena, Liverpula i Napolija, ali se nije obrukala. Daleko od toga, završila ju je sa četiri boda, u prvom kolu je remizirala sa Napolijem, a utakmica koja je obeležila tu sezonu, usudićemo se da kažemo i prvi mandat Vladana Milojevića, bila je ona protiv Liverpula.
Uprkos svim očekivanjima, crveno-beli su pred krcatom „Marakanom“ sa 2:0 slavili nad timom Jirgena Klopa, koji je kasnije postao i evropski prvak. Bilo je to veče Milana Pavkova, dvostrukog strelca.
Crveno-beli su te sezone odbranili titulu u domaćem prvenstvu sa „+12“ u odnosu na Partizan, ali su doživeli poraz od „večitog rivala“ u finalu Kupa Srbije.
Odlazak posle druge uzastopne Lige šampiona i bodovne prednosti na pauzi
Klub je polako rastao, ali još je bio miljama daleko od onoga šta je danas. Ipak, drugu sezonu za redom je igrao grupnu fazu Lige šampiona, a velike zasluge za to naravno idu na račun Vladana Milojevića.
Naravno, počelo je od prvog kola kvalifikacija gde je, teže nego što se očekivalo, savladana Suduva, zatim i Helsinki, a onda se desio onaj neverovatan dvomeč protiv Kopenhagena. Danski tim je bio izvanredan, pravi evropski, takmičarski, fudbalski. Ipak, Crvena zvezda je slavila posle penal serije u Kopenhagenu, koja je verovanto neke ljude dovela do predinfarktnog stanja.
Zahvaljujući boljem izvođenju jedanaesteraca, gde su epitet heroja poneli Milan Borjan i Radovan Pankov, Zvezda je ušla u plej-of gde se sastala sa Jang Bojsom. Pravilo gola u gostima je i dalje važilo, pa je posle 2:2 u Bernu, bilo 1:1 u Beogradu, te je Zvezda ponovo igrala grupnu fazu Lige šampiona.
Naravno, usledila je još jedna neverovatno teška grupa sa minhenskim Bajernom, Totenhemom i Olimpijakosom, a crveno-beli su je završili sa tri boda, budući da su pred svojom publikom savladali prvaka Grčke.
Odbranjena je i treća titula u Milojevićevom mandatu, sa „+14“ u odnosu na drugoplasirani Partizan, koji je ponovo bio koban po Zvezdu u Kupu, ovaj put u polufinalu. Treba naglasiti samo da je Milojević vodio ekipu do polusezone, kada je izborio lepu bodovnu prednost u prvenstvu, koju je kasnije nasledio Dejan Stanković.
Drugi mandat u potpuno drugačijim okolnostima
Posle Vladana Milojevića, Crvenu zvezdu su vodili Dejan Stanković, Barak Bahar i Miloš Milojević, a onda je sa „Marakane“ 2023. godine usledio poziv za pomoć upućen aranđelovačkom stručnjaku. Pozvan je da „vadi kestenje iz vatre“, da stabiliše ekipu posle „nereda“ napravljenog od strane Izraelca. Ipak, čak i u takvoj situaciji, Milojević je imao daleko lakši zadatak u odnosu na dolazak u prvom mandatu. Klu je bio mnogo finansijski stabilniji, a i sam kvalitet ekipe je bio neuporedivo veći.
Sve je počelo dvomečom sa ekipom Bodo/Glimta. Bio je to plej-of susret za plasman u Ligu šampiona, koji je bio imperativ za Milojevićev tim. Naravno, kao što je to često slučaj, ovdašnja javnost je na norveškog prvaka gledala kao na nekakav nižerazredni klub, ali se ubrzo pokazalo da je mnogo više od toga.
Utakmica u Norveškoj je mnogima otvorila oči i dokazala da je Bodo jedna vrlo kvalitetna evropska ekipa. Domaćin je slavio sa 2:1, a delovalo je da je mogao i mnogo ubedljivije. Ipak, sreća je bila na strani Crvene zvezde. Usledio je revanš u Beogradu i pobeda crveno-belih sa ogromnih potpisom taktike Vladana Milojevića.
Srpski šampion je na „Marakani“ prosto ugušio Norvežane, ostavivši ih bez ozbiljne šanse da ugroze Zvezdino slavlje. Na taj način, Zvezda je ponovo obezbedila učešće u Ligi šampiona, odnosno, njenom premijernom ligaškom formatu.
Nije se Zvezda proslavila u toj Ligi šampiona, ali je, istini za volju, imala mnogo situacija na koje je morala da se adaptira. Od odlazaka i dolazaka igrača, preko njihovih povreda, do sudijskih odluka i nedostatka sreće. U svakom slučaju, bilo je i sjajnih momenata, poput istorijske pobede nad Štutgartom u Beogradu (5:1) i nad Jang Bojsom u Bernu (1:0).
U prvenstvu je bilo praktično bez greške, titula je osvojena sa ogromnih „+27“ u odnosu na Partizan, a osvojen je i Kup, onako, autoritativno pobedom nad Vojvodinom u Zaječaru 3:0.
Solidan učinak u Evropi i nešto slabiji u prvenstvu rezultovali rastankom
Dolazimo do tekuće sezone i samog rastanka. Pred sam početak iste, postavljeni su jasni prioriteti – dupla kruna i plasman u Ligu šampiona. Naravno, koeficijent se vremenom smanjivao (usled neuspeha ostalih srpskih klubova), pa je Crvena zvezda kvalifikacije počela iz drugog kola.
Najpre je pao gibraltarski Linkoln, a zatim i poljski Leh. Taj dvomeč je bio pokazatelj Zvezdine snage i taktičke zrelosti, pa je samo podigao ambicije i veru da će se bez problema doći do prioritetne Lige šampiona. Poslednja prepreka bio je Pafos…
Naravno, Crvena zvezda je pred samu utakmicu dobila ulogu ogromnog favorita i očekivalo se da bez previše muke nadigra kiparskog šampiona. Onda je usledio hladan tuš na „Marakani“, primljen gol u prvom minutu i poraz od 2:1. Na sve to, Pafos je pokazao da je i te kako ozbiljan tim i da je (simbolično) gladniji Lige šampiona od Zvezde. U revanšu na Kipru je Zvezda bila bolji rival i bila je nadomak produžetaka, a onda se dogodio onaj neverovatan pogodak u Žaže u sudijskoj nadoknadi. To je već bila ozbiljna zamerka na kontu Vladana Milojevića.
Ekipa igra grupnu fazu Lige Evrope i uprkos nešto slabijem početku, a pogotovo se misli na utakmicu sa Bragom, od koje je sve krenulo nizbrdo, sada posle šest kola ima 10 bodova i dobre predispozicije za plasman u nokaut fazu.
Najveći problem i pritisak stvara zapravo domaće prvenstvo, gde je titula jesenjeg prvakaa pripala Partizanu sa bodom više od aktuelnog šampiona. Crvena zvezda je odigrala 20 utakmica, zabeležila je 14 pobeda (slavila i u derbiju), ali je imala po tri remija i poraza, što je izazvalo alarm i crvene lampice na „Marakani“, ali još više u javnosti.
Zvezdina sigurna ruka: Zašto je povratak Dejana Stankovića više od emotivne odluke?
Mnogi zaboravljaju Milojevićev doprinos, ili namerno žele da unize njegov rad i dostignuća, ali istina je jasna: Vladan Milojević je jedan od najznačajnijih trenera u modernoj istoriji Crvene zvezde. Njegov trag ostaje neizbrisiv: istorijski evropski uspeh, pobeda nad Liverpulom, tri osvojene titule i kontinuitet u domaćem šampionatu. Epoha Milojevića na Marakani ostaje trajno upamćena, a budućnost Zvezde pod Dejanom Stankovićem otvara novu stranicu u klupskoj istoriji.
Kako vidite ostatak sezone crveno-belih? Pišite nam u komentaru.
SNS investitori su treneri Zvezde bili i biće.