„Mitrović bije glavom kao nogom, za Donarumu misle da ima 40 godina“ – Golman Veljko Ilić o Viđevu, TSC-u i borbi za gol Srbije

(Od izveštača MaxBet Sporta iz Antalije)

Napuniće u julu 23 godine, a već spada u red legendi TSC. I to nije fraza. Na večnoj listi kluba iz Bačke Topole sa 121 nastupom drži sedmo mesto. Od igrača u postojećem kadru kluba sa severa zemlje samo Nemanja Petrović ima više nastupa od njega (174).

Prošle godine Veljko Ilić se otisnuo u Poljsku, napravio iskorak u karijeri, a u razgovoru za MaxBet Sport ispričao je kako je odabrao Viđev, kakva je atmosfera u reprezentaciji Srbije i kakvo je poljsko prvenstvo u odnosu na naše.

Poljski šampionat je možda i najzanimljiviji u Evropi, prvog i poslednjeg deli svega 11 bodova.

– Kod njih je takva liga da pre početka sezone niko ne može da garantuje ko će da bude šampion. Ako pobediš dve utakmice, gore si u vrhu. Ako izgubiš dve, dole si na dnu. Do poslednjeg kola se neće znati ko će da bude šampion.

Koliko je to neobično u odnosu na situaciju u srpskom fudbalu?

– Drugačije je dosta. Svaka utakmica je kao mini-derbi. Ekipe su izjednačene, nijanse odlučuju. Da li ćeš tog dana da napraviš sitnu grešku, pa te kazne, da li ćeš imati sreće ili nećeš. Mnogo faktora utiče, a liga je izjednačena. Sve zavisi od stava i pristupa utakmicu.

Bilo je dosta ponuda, kako si se opredelio za Viđev?

– Poljsku sam prvenstveno izabrao zbog mog daljeg razvoja. Pošto smatram da je liga kvalitetna i da može da se napreduje dosta. Svaka utakmica je izjednačena. Nema lakih utakmica. To je dobar put za mene, da probam sad u narednim godinama da se izborim za svoje mesto i da odem korak dalje. Ideja je bila da odem negde da branim. Da sam otišao u veći klub i da sedim na klupi, nemam ništa od toga. Možda bih ja napredovao, ali najviše se napreduje kroz utakmice.

Viđev je trenutno u zoni ispadanja. Kakve su bile ambicije na početku sezone?

– Ambicije su bile da izborimo Evropu. A što se tiče rezultata, tako se poklopilo. Izgubili smo dosta bodova u poslednjih deset minuta. Kad bi se gledale utakmice do 80. minuta, mi bi bili u top tri ekipe sigurno. Izgubli smo sigurno sedam do devet bodova na taj način, a sa tim bodovima bismo bili u vrhu. Sad ćemo naporno da radimo da pokušamo sa se približimo vrhu. 

Kakav je Lođ kao grad?

– Jako je lep, veliki. Nisam stigao mnogo da obiđem. I država je uređena. Samo zima kad dođe, malo je hladno… Ali standard. 

Da li si osetio toplinu od Poljaka?

– Prijatni su, od prvog dana sam prihvaćen od svakog igrača. Stvarno su ljubazni prema meni.

BUKARIJEVU BRZINU NIKAD NISAM VIDEO

Tu je i Osman Bukari, nekad si branio protiv njega, a sad ste saigrači? Jesi li stigao da ga malo bolje upoznaš?

– Jesam, svi moramo da budemo kao jedan. Moramo svi kolektivno da pričamo, da napredujemo, da se usavršavamo. Sve za dobrobit ekipe.

Nekad je bio, bar za tebe, opasnost po gol, a sad ste saigrači.

– On je igrač koji ima nesvakidašnju brzinu, koju ja nikad nisam video. Stvarno, ako se njegova brzina iskoristi na pravi način, mislim da će nam mnogo pomoći u nastavki lige i prvenstva. Iskreno, bio sam baš iznenađen kad je došao. Nisam očekivao, ali smatram da je jedno od većih pojačanja. Videlo se u Zvezdi šta može da radi, u Ligi šampiona je pravio mnogim igračima probleme. Mislim da će to moći i ovde, samo mu treba malo vremena da se prilagodi. Drugačiji je malo sistem igre.

Da li si bio iznenađen kad si se našao na prvom spisku Veljka Paunovića?

– U neku ruku i jesam. Jer kad se promeni selektor, on gleda u tom trenutku ko je najbolji za njega. Bio sam blago iznenađen. Promenio se celokupni stručni štab, počastvovan sam tim pozivom.

Nisi branio, ali kakav je utisak o reprezenztaciji? Kakav je Veljko Paunović?

– Svaki put idem srećan u reprezentaciju. Svi igrači i svi ljudi su tamo jako prijatni. I jako je dobra atmosfera između nas igrača i nas golmana. I prvi put kad sam išao, bio sam dete, imao sam zent. To je bilo kod Dragana Stojkovića. Kako ću ja sad sa tim igračima, svi igraju preko. Da li će me prihvatiti ili neće. Golmani su me prihvatili kao da sam tamo sa njima ceo život. Predrag Rajković, Vanja Milinković-Savić i Đorđe Petrović. Osećao sam se kao da sam sa njima dugi niz godina.

SRBIJA? NIKO NE ZNA KOGA BI STAVIO NA GOL

Koliko je teško sada biti jedinica Srbije?

– Trenutno imamo vrhunske golmane. Da sad, pitate bilo koga ko će na gol, to bi bila podeljena mišljenja. Svako bi stavio nekog drugog. I koga god da stavite, nema greške. Nijedne sekunde. Imamo tri golmana koji mogu da brane svaku utakmicu. I u takvoj su spremi i formi i takvi su karakteri. Nemoguće je reći da je jedan bolji od drugog zbog ovoga ili onoga. Da sedneš mesec dana dan i noć i da ne spavaš, da tražiš nešto, ne bi mogao da ne staviš bilo koga od njih. Tu smo, što se kaže, mirni.

Ti si najmlađi od pomenutih, vidiš li sebe kao prvog golmana Srbije, makar za pet ili šest godina?

– Mlad sam, imam 22 godine. Moje vreme negde tek dolazi. U mojim godinama golmani tek počinju da brane. To je neka životna želja. Trudiću se i radiću koliko god mogu i, ako bog da, da jednog dana stanem na gol reprezentacije. 

Koliko ti je značilo devet nastupa za mladu reprezentaciju?

– Imali smo zahtevne utakmice. Nije isto kad igraš za klub ili zemlju. Braniš za reprezentaciju, igraš za celu državu. A klub kao klub, neko te voli, neko te ne voli. Svaki uspeh ti neko ospori. A kad napraviš uspeh sa reprezentacijom, to niko ne može da ospori.

Kad si odrastao, ko su ti bili idoli?

– Manuel Nojer. Đanluiđi Donaruma. Čovek izgleda starije. I brani već skoro deset godina. Tako je i sa Tomasom Milerom, ljudi misle da igra 70 godina. To je kad počnu rano da igraju ili da brane. Napuni 26, 27 godina i oni misle da ima 40 godina. A ustvari, on, Donaruma, tek ulazi u najbolje golmanske godine. I ima još najmanje 10 godina pred sobom. 

A od domaćih golmana?

– Vladimir Stojković. Kad sam ja bio dete. A sad u poslednjih par godina. Ova trojka što je sad tu, dodao bih Dmitrovića. I to su mi i najbolji golmani na svetu – Rajković, Vanja Milinković-Savić i Đole Petrović! Neka budu sve Srbi. 

Kako vidiš sezonu u Superligi Srbije?

– Sad je srpska liga kao Poljska. Pratim zbog TSC. Bili su u jednom trenutku 14, a treći im je bežao pet, šest bodova. Meni je drago što je tako. Da su svi klubovi tu negde, da se niko nije odlepio, da bi bilo zanimljivije i gledati i uživati u tome. 

Da li si svestan da si legenda TSC sa 22 godine?

– Imam oko 120 utakmica. Tako se namestilo. Sklop srećnih okolnosti, dobio sam šansu da branim. Klub mi je dao podršku. Stao je iza mene i posle nekih grešaka me nisu gurali niz vodu, trpeli su moje kikseve. Bio sam dete i dan danas sam dete, treba mi malo vremena dok se sve to iskristališe. Zahvalan sam na tome, neko drugi bi me možda gurnuo sa strane i ko zna šta bi bilo sa mnom. Postoje svi uslovi za rad. Imaš teren sa hibridnom, pravom i veštačkom travom. Stvarno se osećaš kao igrač. Lepa je sredina, bilo je prelepo. Jako dobar skup igrača. Oni vode račune da se pravi dobra sredina, da bude starija ekipa koja pomaže mladima.

KOD LAZETIĆA SMO ZNALI NAPAMET KO ŠTA RADI

Kako pamtiš te najbolje dane za TSC kad se igrala Evropa protiv jakih ekipa?

– Bila je ekipa od starijih igrača koji su bili šampioni. Borili se za titule i preneli na nas mlađe igrače. Oni te na treningu nateraju da radiš bolje. Ne može čovek od 30 i više godina da radi bolje od tebe, a ti imaš 18. Nedopustivo je, moraš da radiš više. I radili smo mnogo bolje. Vuklo je jedno drugo. Te godine, kad smo bili drugi, treći, nikog nisi doveo da ga platiš dva, tri miliona evra.

Kakva je bila saradnja sa Žarkom Lazetićem?

– Takva je bila saradnja da smo praktično igrali fudbal napamet. Znalo se ko šta radi. Imali smo Bragu u kvalifikacijama za Ligu šampiona, ali nismo odstupali od naše igre. Hteli smo da igramo fudbal, nismo samo uzeli da se branimo i da primimo što manje golova. Nadigravali smo se u nekim periodima utakmica. Bili smo bolji iz utakmice u utakmicu. Odigramo 2:2 sa Olimpijakosom, primimo gol od Vest Hema u 90. minutu, povedemo protiv Frajburga, pa nas dobiju na individualni kvalitet. Takve ekipe te odmah kazne. U Superligi – neko te kazni, neko ne. Ovi te kazne odmah i nema povratka u utakmicu.

Čiji ti je šut bilo najteže da braniš?

– Prekid sigurno Vord-Prauz iz Vest Hema. Najteži prekid za golmana. Od napadača mogu slobodno da nabrojim dosta iz reprezentacije – Dušan Vlahović, Aleksandar Mitrović, Nemanja Gudelj, Dušan Tadić, Sergej… Majstori fudbala. Mitrović kad je u 16, šutira glavom kao nogom. To su neki igrači koji su stvarno majstori zanata.

TSC je na pet minuta hoda od mesta na kom se nalazimo. Kome ćeš se najviše obradovati?

– Najviše starijim kolegama, koji su bili tu kad sam tek počinjao. Saša Jovanović, moje kolege golmani, treneri, sadašnji glavni trener. Milan Radin, da ne izostavim nekog…