Od plus četiri do minus sedam – u samo šest kola. Od punog stadiona, do ogromnog nezadovoljstva navijača – u samo šest meseci. Šta se dešava u Humskoj? Kako to da se objasni?
Da krenemo od početka, najpoštenije tako. Pred početak sezone crno-belima nisu davane nikakve šanse. Ni što se tiče Evrope, a pogotovo prvenstva. Predviđalo se čak i da Partizan nema kvalitet ni za mesta koje vode u Evropu sledeće takmičarske godine.
Međutim, na opšte iznenađenje svih, crno-bela deca su već u kvalifikacijama počela da pune stadion. Evropa im je izmakla, ali prikazana želja i borba osvojila je i one neutralne ljubitelje fudbala.
SEZONA IZ SNOVA DO POČETKA NOVEMBRA
Pozitivna energija prenela se i na prvenstvo. Sve je bilo više nego idealno do početka novembra, a onda je ispadanje iz Kupa od drugoligaša i debakl na Banovom brdu dovelo do smene Srđana Blagojevića.
Ipak, Partizan postaje jesenji šampion i sa Nenadom Stojakovićem na klupi, čak kolo pred kraj ima i četiri boda prednosti. Bio je to početak kraja sezone u Humskoj, iako tada nije ni moglo da se nasluti.
Sve što se steklo u 19 kola, prosuto je u narednih šest.
Kolo pred kraj jesenjeg dela, kada se već znalo ko će poneti tu titulu jesenjeg prvaka bez obzira na to što ona ne donosi apsolutno ništa, crno-beli su imali četiri boda prednosti i gostovanje IMT-u. Međutim, usledila je tada možda i najlošija utakmica u sezoni i poraz od 1:0.
Na pauzu, pa zatim i pripreme u Tursku, Partizan je otputovao sa bodom više, a čak se šuškalo da ekipa igra bolje kada je pod pritiskom i samo sa bodom ispred najvećeg rivala.
Još u Antaliji nije obećevalo viđeno. Loše su fudbaleri crno-belih izgledali u pripremnim mečevima. Odmah na početku povredio se najbolji igrač jesenjeg dela Nemanja Trifunović (i dalje je van terena), da bi za kraj povredu dobio i Matija Ninić, koji je najviše od svih igrača pokazao tokom boravka u Turskoj (takođe i dalje van tima).
SUNOVRAT U NASTAVKU SEZONE
Da u Humskoj neće ići sve po planu videlo se već na prvoj utakmici kad je u Beograd stigao Radnički iz Niša i odigrao bez golova sa do tada liderom. Nekako je „parni valjak“ uspeo da preskoči naredne dve prepreke (3:2 Radnik i 2:1 Spartak), a onda je usledio težak poraz u derbiju (3:0) i odlazak Nenada Stojakovića sa klupe.
Međutim, ni to nije pomoglo crno-belima. Ekipu je preuzela legenda, Damir Čakar. Nekadašnji „bombarder“ je pokušao na autoritet da trgne ekipu, da je motiviše i vrati joj veru u borbu za titulu. Doduše, videlo se to u prvih pola sata utakmice sa OFK Beogradom. Igra je delovala tečnije i brže, stvarale su se šanse i postignut je gol. A onda potop u Humskoj u režiji veterena Milana Rodića – dva gola levog beka i pobeda „romantičara“.
Crvena zvezda sada ima sedam bodova prednosti i oni najveći optimisti iz redova crno-belih izgubili su svaku nadu. Srpski fudbal ne pamti u novijoj istoriji da je jedan tim nadoknadio toliku prednost, a pogoto u ovom trenutku kada su crveno-beli u uzlaznoj formi, a crno-beli u ozbiljnom problemu.
Moramo tome da dodamo da je Partizan imao i sreće, Vojvodina je poražena na poslednje dve utakmice i nije mu, bar za sada, ugrozila drugo mesto pred put u Novi Sad i utakmicu koja će se igrati na „Karađorđu“ u nedelju od 18.00.
San je trajao kratko, a java je ponovo bila surova kada je Partizan u pitanju. Kada se izgubi 11 bodova u šest utakmica, onda teško da bilo šta ozbiljno može da se očekuje.
Svakom je jasno šta se radi u srpskom sportu od dolaska ovog,ne znam kako da ga nazovem,a da ne brišete komentar-recimo iskompleksiranog političara na apsolutnu vlast u svakoj pori srpskog društva.Zato besmislena je bilo kakva analiza,zna se ko mora biti prvi i to nema veze sa sportom…Pa Partizanov tim ne bi bio prvi ni na radničkim sportskim igrama,nemojte više da se lažemo.Ciganija ima dva tima koji su tri puta bolji od Partizana,a o parama da se ne priča.A „proradila“ je i „njihova“ škola fudbala,pa normalno da imaju najbolje mlade igrače kada svaki talentivani klinac bukvalno MORA da ide u zvezdu.