Plan je bio drugačiji. Da selekcija Srbije igra protiv Zelenortskih Ostrva i Meksika sa većinom standardnih igrača. Da imaju još 180 minuta da se uigraju pred septembarski start u Ligi nacija. Od toga nema ništa već će „naslednici“ morati na glavnu pozornicu bez Nikole Milenkovića, Dušana Vlahovića, Luke Jovića, braće Milinković Savić, Alekse Terzića…
Alibija nema, niti ga treba tražiti. Imao je neku drugu viziju selektor Veljko Paunović, kada je 30. marta imao poruku za igrače. Oni je nisu ozbiljno shvatili uz procenu da su prijateljski mečevi za njih samo dodatni napor i da slobodni dani posle odrađenih sezona u klubovima nemaju cenu. Samo je kapetanu broda bilo bitno da ima proverene adute.
– Zato molim igrače da se u junu svi pojave, evo ovde preko kapitena, kako bismo kompletirali posao. Jun nam je mnogo, mnogo bitan – pričao je Paunović.
Preči letnji raspust od igranja za Srbiju kao dokaz da nemamo kult reprezentacije
I onda otkaz za otkazom. Muke da se sastavi tim, da igrači na vreme izvade vize za put iz Lisabona u Toluku. Onda bez obrazloženja većina igrača iz Superlige. Ostaje da se objasne razlozi izostanka, ali da se ne traži opravdanje, koga nema, sem za nekoga, ko je imao problem sa povredom!?
Ako nekom nije stalo da igra za Srbiju na kraju sezone, ne mora ni u septembru. Neka se jednom preseče, pa momci samo vi gledajte vaše lične interese pošto ste se pokazali na delu. Lepo je raditi pred Katar ili Nemačku, a baš teško ostati još sedam dana u dresu nacionalne selekcije. Ovakav rasplet je realno problem za neke ambicije u bliskoj budućnosti i pre svega od marta 2027. godine, kada kreću kvalifikacije za Evropsko prvenstvo.
Naši resursi nisu kao što je imaju Španija, Francuska, Italija, Nemačka… Svaki igrač je važan, ali po jasnim pravilima ili je vreme za smenu generacije. Sve je u rukama selektora Veljka Paunovića.