Dva poraza, od Italije i Ukrajine, pokazala su ono čega su mnogi bili svesni i pre početka Evropskog prvenstva u Velsu – bez najboljih igrača teško je ostvariti ozbiljan rezultat.

Srbija neće igrati u polufinalu kontinentalnog šampionata, ali to ne znači da iz ovog turnira ne mogu da se izvuku važne pouke. Naprotiv, ima razloga i za optimizam, ali i za ozbiljnu analizu svega što se događalo pre i tokom prvenstva.

PROMOCIJA IGRAČA

Uprkos eliminaciji, nekoliko igrača dodatno je skrenulo pažnju na sebe. Jovan Ćirić, Đorđe Ranković, Strahinja Stojković i golman Vladan Čarapić… potvrdili su da predstavljaju budućnost srpskog fudbala i da su spremni za naredni korak – dres mlade reprezentacije Srbije.

Njihov razvoj mora da se nastavi bez preskakanja stepenika. Isto važi i za igrače koji zbog različitih okolnosti nisu bili u prilici da pomognu nacionalnom timu na završnom turniru.

Tri ofsajda ugasila nadu Hrvatske, Ramoš presudio u nadoknadi

Međutim, ostaje pitanje koje se nameće samo od sebe: kako je moguće da Fudbalski savez Srbije nije uspeo da postigne dogovor sa klubovima oko dolaska svih najvažnijih igrača?

Dok su gotovo sve reprezentacije na Evropskom prvenstvu nastupile u najjačim sastavima, Srbija je bila značajno oslabljena. Uz to, selektor Gordan Petrić ostao je i bez povređenih Veljka Milosavljevića i Adema Avdića, što je dodatno poremetilo planove stručnog štaba.

NIJE POTREBNA KOČNICA

Promenjena je koncepcija tima, sistem igre morao je da se prilagođava u hodu, a u takvim okolnostima bilo je teško pronaći idealna rešenja protiv vrhunskih rivala.

Ipak, ne sme da se zaboravi ono što je ova generacija uradila pre dolaska u Vels. Eliminisati selekcije poput Portugalije i Engleske u kvalifikacijama nije slučajnost. To je najbolji dokaz da Srbija ima talentovanu generaciju koja može mnogo.

Sada je najvažnije da ovi momci nastave razvoj u svojim klubovima, dođu do kontinuiteta u seniorskom fudbalu i, korak po korak, izbore mesto u mladoj, a zatim i A reprezentaciji Srbije.

Ostaje i važna lekcija za budućnost. Interesi klubova često su ispred interesa reprezentacije, ali upravo na tom polju Fudbalski savez Srbije mora da pronađe bolje modele saradnje. Ako druge evropske selekcije uspevaju da okupe najbolje igrače za najveća takmičenja, Srbija ne sme da ostane izuzetak.