Štefani „Štefi“ Graf ostala je upisana u istoriju tenisa kao jedina osoba koja je osvojila „Zlatni slem“ – sva četiri Grend slem turnira i olimpijsko zlato u istoj kalendarskoj godini. Sa 22 Grend slem titule, sedam osvojenih Vimbldona i rekordima koji i danas stoje, smatra se jednom od najvećih teniserki svih vremena.
Početak Vimbldona svake godine ponovo vraća u fokus njeno ime. Upravo je na londonskoj travi Štefi Graf osvojila sedam titula i izgradila deo nasleđa koje ni više od tri decenije kasnije nije izgubilo na značaju.
Rođena 14. juna 1969. godine u Manhajmu, Graf je prve teniske korake napravila pod vođstvom oca Petera, koji je rano prepoznao njen talenat. Na WTA turu debitovala je sa 13 godina, a vrlo brzo je postalo jasno da stiže igračica koja će promeniti odnos snaga u svetskom tenisu. Njeni uspesi označili su kraj dugogodišnje dominacije Kris Evert i Martine Navratilove, dok su razorni forhend, izuzetno kretanje i atletske sposobnosti postali zaštitni znak njene igre.
Godina koja je promenila istoriju tenisa
Sezona 1988. smatra se jednom od najvećih u istoriji tenisa. Graf je osvojila sva četiri Grend slem turnira, a potom i olimpijsko zlato u Seulu, postavši jedina teniserka koja je u istoj godini osvojila sva četiri Grend slema i olimpijsko zlato. Upravo zbog tog podviga nastao je termin „Zlatni slem“.
Prvi korak napravila je na Australijan openu, gde je bez izgubljenog seta stigla do finala i savladala Kris Evert rezultatom 6:1, 7:6.
Na Rolan Garosu usledio je jedan od najdominantnijih nastupa u istoriji Grend slem turnira. U finalu je za samo 34 minuta pobedila Natašu Zverevu sa 6:0, 6:0, prepustivši protivnici svega 13 poena. To finale i danas je najkraće u istoriji Grend slem tenisa.
Treći veliki korak napravila je na Vimbldonu. U finalu protiv Martine Navratilove izgubila je prvi set, ali je zatim preokrenula meč i slavila sa 5:7, 6:2, 6:1, prekinuvši niz od šest uzastopnih titula legendarne Čehinje sa američkim državljanstvom.
Kalendarski Grend slem kompletirala je titulom na US Openu. U finalu je savladala Gabrijelu Sabatini sa 6:3, 3:6, 6:1 i postala prva teniserka posle Margaret Kort 1970. godine kojoj je pošlo za rukom da u istoj sezoni osvoji sva četiri najveća turnira.
Tačku na sezonu stavila je na Olimpijskim igrama u Seulu. U finalu je ponovo savladala Sabatini (6:3, 6:3) i osvojila zlatnu medalju, čime je kompletirala jedinstveni „Zlatni slem“ – dostignuće koje ni danas niko nije uspeo da ponovi.
Futuristički hram tenisa: Saudijska Arabija predstavila projekat koji menja pravila igre
Rivalstvo koje je moglo da obeleži čitavu eru
Početkom devedesetih godina Štefi Graf dobila je rivalku koja će potpuno promeniti odnos snaga u svetskom tenisu. Monika Seleš igrala je drugačijim stilom – izuzetno agresivno, sa dva snažna dvoručna udarca sa osnovne linije, dok je Graf dominirala razornim forhendom, slajs bekhendom i izuzetnim kretanjem. Njihovi dueli ubrzo su postali najveće rivalstvo ženskog tenisa tog vremena.
Od 1991. do početka 1993. godine Seleš je preuzela prvo mesto na WTA listi i osvojila sedam od devet Grend slem turnira, postavši najbolja teniserka sveta. Graf je prvi put posle nekoliko godina dobila rivalku koja je mogla ravnopravno da joj parira.
Njihovi međusobni mečevi podigli su ženski tenis na novi nivo. Finale Rolan Garosa 1992. godine, koje je Seleš dobila posle tri seta (6:2, 3:6, 10:8), i danas se smatra jednim od najboljih ženskih finala u istoriji. Samo nekoliko nedelja kasnije Graf se revanširala u finalu Vimbldona, gde je slavila ubedljivim rezultatom 6:2, 6:1.
Rivalstvo je, međutim, naglo prekinuto jednim od najšokantnijih događaja u istoriji sporta. Tokom turnira u Hamburgu 1993. godine, Moniku Seleš nožem je napao Ginter Parhe, opsesivni navijač Štefi Graf. Iako je fizički oporavak bio brz, psihološke posledice bile su mnogo teže. Seleš se sa terena povukla na više od dve godine, a ženski tenis ostao je bez rivalstva koje je moglo da obeleži čitavu jednu generaciju.
U odsustvu najveće rivalke Graf je ponovo preuzela prvo mesto i osvojila naredna četiri Grend slem turnira. Kada se Seleš vratila 1995. godine, njihovi mečevi ponovo su privlačili ogromnu pažnju, ali nikada nisu imali isti značaj kao pre napada u Hamburgu. Graf je dobila četiri od poslednjih pet međusobnih susreta, uključujući finala US Opena 1995. i 1996. godine, pa je karijeru završila sa ukupnim skorom 10:5 protiv velike rivalke.
Rekordi koji i danas stoje
Karijeru Štefi Graf obeležili su rekordi koji ni decenijama kasnije nisu oboreni. Na prvom mestu WTA liste provela je ukupno 377 nedelja, što je i danas rekord u ženskom tenisu. Osam sezona završila je kao najbolja teniserka sveta, što takođe niko nije nadmašio.
Tokom karijere osvojila je 22 Grend slem titule u singlu – četiri Australijan opena, šest Rolan Garosa, sedam Vimbldona i pet US Opena. I danas je jedina teniserka koja je svaki od četiri Grend slem turnira osvajala najmanje četiri puta.
Iza svih tih uspeha stajao je prepoznatljiv stil igre. Njen forhend, poznat kao „Fräulein Forehand“, smatra se jednim od najboljih udaraca svih vremena. Zahvaljujući izuzetnom kretanju i atletskim sposobnostima uspešno je igrala na svim podlogama, dok je karakterističnim slajs bekhendom često pripremala teren za završni udarac forhendom.
Koliki je utisak ostavila na svoje najveće rivalke najbolje ilustruju reči Kris Evert:
– Martina je osvajala više titula na brzim podlogama, ja na sporijim, a onda se pojavila Štefi i bila najbolja na svima.
Poslednje godine karijere obeležile su povrede kolena i leđa, ali je i tada pokazala zbog čega važi za jednu od najvećih šampionki u istoriji tenisa. Na Rolan Garosu 1999. godine, kao autsajder, u finalu je savladala tada prvu teniserku sveta Martinu Hingis i osvojila svoju 22. i poslednju Grend slem titulu. Nekoliko meseci kasnije, sa 30 godina, završila je profesionalnu karijeru.
Po završetku igračke karijere posvetila se porodici i humanitarnom radu. Godine 2001. udala se za Andrea Agasija, sa kojim ima dvoje dece, dok kroz fondaciju „Children for Tomorrow“ pomaže deci pogođenoj ratovima i humanitarnim krizama.
Njeno ime danas se pre svega vezuje za rekord koji još niko nije uspeo da obori – „Zlatni slem“ iz 1988. godine. Upravo taj podvig, uz 377 nedelja na vrhu WTA liste i 22 Grend slem titule, razlog je zbog kojeg se Štefi Graf i dalje nalazi u svakom ozbiljnom razgovoru o najvećim teniserkama svih vremena.