„Nije uvek lako, ali je uvek lepo“, opisao je veliki Duško Radović na svojstven način ljubav prema Partizanu. A koliko je bilo teško biti deo crno-belog kolektiva prethodnih sedam godina najbolje zna Bibars Natho, koji je u subotu popodne završio igračku karijeru, ostavio otiske kopački da budu izlivene u betonu i upisao se zvanično u legendu Partizana.

Znamo koliko se često, s pravom, strancima spočitava da ne osećaju težinu dresa „večitih“ rivala, a ako vam treba eklatantan primer kako treba da se ophodi prema velikom klubu u inostranstvu, imate ga u liku i delu Bibarsa Natha. I ne mislimo tu samo na njegovo fudbalsko umeće, koje je na zavidnom nivou, već i na odnos na terenu, zalaganje, beskomporisnu borbu, želju, liderstvo, emociju zbog čega je i stekao toliko prisnu konekciju sa „Grobarima“.

Emotivne scene u Humskoj tokom Nathovog oproštaja

Kada vam ceo stadion kliče i u više navrata skandira ime i prezime, kada je na tribinama stadiona Partizana najviše ljudi u dresu čoveka koji nije iz Srbije, a voli ga i oseća kao svoj, onda je jasno o kakvom je i profesionalcu i čoveku reč.

– Bibars Natho, jedan je Natho kapiten – čulo se iz svih grla sa istočne, zapadne i južne tribine na sunčanom danu u Beogradu, da bi se na to, dok je Izrelac pravio počasni krug, zaorila i dobro poznata pesma „Dobro pamtim sve, sve što bilo je“.

Nažalost, karijeru je završio bez trofeja sa Partiznaom, a utisak je da je zaslužio da u svojoj bogatoj kolekciji ima barem Kup Srbije osvojen sa „Parnim valjkom“. To pak dovoljno govori koliko je bilo teško (ne lako, nego vraški teško) nositi Partizan godinama unazad, u godinama kada je Crvena zvezda, kao najveći rival, uspostavila totalnu dominaciju u srpskom fudbalu sa šest vezanih duplih kruna.

Ipak, s druge strane, Natho je dokaz da nekada u fudbalu trofeji ne moraju da budu uslov da bi se ušlo u legendu. Izraelski fudbalski umetnik je završio karijeru bez ijednog u crno-belom dresu, a opet je stao rame uz rame sa nekim koji su osvajali duple krune.

Natho nosio Partizan kroz najteži period

Ovako će taj podatak u godinama iza nas, u kojima je Natho po pravilu bio najkonstantniji igrač Partizana, svedočiti o teškim vremenima u kojima je on na svojim leđima nosio velikana iz Humske. Mnogi će reći – pravi čovek u pogrešnom momentu. Samo što je taj momenat potrajao punih sedam sezona.

Natho prelomio! „Grobarima“ poslao oproštajnu poruku (VIDEO)

Znali su to da prepoznaju navijači koji su mu skandirali ime i prezime u više navrata, a posebno u tom 63. minutu kada je napustio teren i zvanično otišao u penziju. Njegov izlazak iz igre pokrenuo je lavinu emocija, a izrodio je i suze, koje dolazi sa dna srca čoveka koji je Partizan doživeo kao svoj klub, a Beograd, ili preciznije Humsku ulicu, kao svoj dom.

– U teškim vremenima za Partizan, borio se nije svako, kapitenski hrabro svuda, gazio je Bibars Natho! – pisalo je paroli „Grobara“.

Kao svedočanstvo o kakvom se fudbaleru radi. I na terenu, i van njega. Zato bi obaveza rukovodstva „Parnog valjka“ – ko god da bude vodio klub posle Skupštine zakazane za 1. jun – trebalo da bude da Nathu dodele određenu ulogu. Izraelac je posle meča izrazio tu želju, a najmanje što je zaslužio jeste da i dalje ostane deo Partizana.