Žene u srpskom fudbalu (3): Jelena Polić Stanković – stub organizacije FK Rad

U fudbalskom klubu često postoji jedna osoba bez koje sistem jednostavno ne bi mogao da funkcioniše. U slučaju FK Rad, to je generalni sekretar Jelena Polić Stanković. Ipak, ta titula samo delimično opisuje njen posao. Dok smo razgovarali u prostorijama kluba na Banjici, Jelena je u jednom trenutku ustala da pronađe šortseve za igrača, zatim je jedan fudbaler pokucao na vrata svlačionice tražeći podmajicu i helanke jer je napolju bilo hladno. Papiri, registracije, organizacija utakmica, komunikacija sa igračima, administracija, logistika – sve to u praksi često prolazi kroz njene ruke.

U klubu u kojem dominiraju muškarci, Jelena je puna energije, autoriteta i organizacije, a ono što je možda najzanimljivije – igrači je slušaju bez pogovora. Put do kancelarije zapravo nikada nije bio klasičan. Ona je godinama bila deo fudbala i na terenu – kao igračica, ali i kao sudija i delegat.

Tokom marta, meseca žena, na portalu MaxBet Sport imate priliku da čitate intervjue sa najznačajnijim damama srpskog fudbala. Mnogo toga zanimljivog rekle su nam Biljana Obradović i Sandra Sremčević, a sada je pred vama priča sa Jelenom Polić Stanković.

Od terena do kancelarije FK Rad

Igrali ste fudbal, bili ste sudija, delegat… Kako je izgledao prelazak iz svlačionice i terena u kancelariju?

– Poenta je zapravo da ja nikada nisam morala da napravim taj prelaz. Još dok sam igrala fudbal počela sam da se interesujem za administraciju, registracije igrača i sve te papire. To je bilo kada sam imala možda 17 ili 18 godina i već tada sam shvatila da me to zanima. Kasnije sam paralelno igrala i radila. Kada sam osnovala ženski klub, niko drugi to nije radio osim mene. Bukvalno sam pred utakmicu trčala da završim papire, pa onda jurila na zagrevanje i često kasnila jer sam radila administraciju.

Da li vam je igračka karijera pomogla da bolje razumete funkcionisanje kluba?

– Zapravo mislim da je obrnuto – sekretarski posao mi je pomogao da bolje razumem kako funkcioniše klub. I u muškom i u ženskom fudbalu igrači dođu, odrade trening i odu. Ne razmišljaju o svim stvarima koje moraju da se završe iza kulisa. Možda mi je jedino žao što sam zbog papira i organizacije kasnije morala da zapostavim igračku karijeru.

Autoritet među igračima i svakodnevni rad u klubu

Vidim da imate veliki autoritet među igračima. Kako ste ga izgradili?

– Iskreno, moj autoritet se nikada nije dovodio u pitanje. Mnogi od ovih starijih igrača znaju me još iz vremena kada je Rad bio u Superligi, a ima i mlađih koji su bili u omladinskoj školi dok sam ja već bila u klubu. Verovatno pomaže i to što razumem fudbal. Da sam došla iz nekog potpuno drugog sveta, možda bi rekli: „Šta ova zna o fudbalu?“. Ovako se često konsultuju sa mnom i pitaju za mišljenje, pa mnoge odluke donosimo zajedno.

Kako izgleda vaš svakodnevni radni dan?

– Iskreno, teško ga je opisati jer nikada nije isti. Ovo je počelo kao neka vrsta ispomoći klubu, ali je vremenom zauzelo veliki deo mog života. Kao što ste videli, radim dosta stvari – od administracije, organizacije i logistike do komunikacije sa igračima. Sreća je što radim u Sportskom centru na Banjici, pa mogu da uskladim obaveze, ali Rad je uvek tu.

Žene u srpskom fudbalu (1): Biljana Obradović – 12 godina na prvoj liniji Partizana

Kako je ponovo pokrenuta priča o Radu?

– Sve je počelo spontano. Okupili su se bivši igrači, a onda su počeli da se javljaju ljudi koji su nekada bili deo kluba. Sećam se da sam sedela ovde do tri ujutru i završavala registracije da bismo uopšte mogli da počnemo takmičenje. Već na prvoj utakmici videli smo koliko ljudi voli Rad. Stizale su poruke sa svih strana, čak i iz Australije i Kanade. To je pokazalo koliko ovaj klub ima emociju kod ljudi.

Položaj žena u fudbalu i pogled u budućnost

Koliko je ženama teže da se probiju u fudbalu?

– Na početku postoji dosta predrasuda, ali ženski fudbal danas raste u celom svetu. Obara se sve više rekorda po posećenosti, a u nekim zemljama se čak i više prati nego muški. Mislim da je razlika u tome što žene često igraju iz čiste ljubavi. Ta energija i strast se vide na terenu.

Da li je danas lakše videti žene u fudbalu nego ranije?

– Apsolutno. Kada sam ja počinjala, bilo nas je vrlo malo – bilo je gotovo nezamislivo da na utakmici vidite ženu sudiju ili delegata. Danas to više nikoga ne čudi.

Koja vam je bila najteža odluka u radu u klubu?

– Nije bilo toliko teških odluka koliko su bile teške okolnosti u kojima smo se nekada nalazili. Sve odluke koje smo donosili bile su za dobrobit kluba. Najteže bi bilo kada bismo došli u situaciju da moramo da odustanemo od cele priče.

Žene u srpskom fudbalu (2): Sandra Sremčević – Prva žena potpredsednica u istoriji FSS

Kako vidite budućnost žena u upravljanju klubovima?

– Mislim da ih ima sve više i da će ih biti još više. U administraciji i organizaciji klubova žene su često veoma uspešne, jer su organizovane i odgovorne. U suštini, nije bitno da li je neko muškarac ili žena – važno je da voli fudbal.

Šta je teže – igrati ili voditi klub iz kancelarije?

– Ovo je definitivno teže. Na terenu imate trening ili utakmicu i fokusirate se samo na to. Ovde morate da razmišljate o svemu – od organizacije do ljudi u klubu.

Šta biste poručili mladim devojkama koje žele da krenu sličnim putem?

– Da veruju u sebe i da budu istrajne. Ja nisam slušala druge, iako su mnogi pokušavali da me obeshrabre. Ako verujete u ono što radite, morate da idete tim putem.

Da li biste ponovo izabrali isti put?

– Bih, ali bih možda bila malo umerenija. Ranije sam često ulazila u sukobe kada vidim nepravdu, posebno dok sam sudila. Danas sam naučila da postoje stvari koje ne možete da promenite.