Slika sa početka „večitog derbija“ u Beogradskoj areni ne da ne uliva nadu, već ledi krv u žilama svakom iskrenom ljubitelju srpske košarke!

Ono što smo sinoć videli predstavlja istorijski minimum našeg najsvetijeg sportskog rivalstva. Na parketu, u duelima dva najveća srpska tima, Crvene zvezde i Partizana, u startnim petorkama – nije bilo nijednog Srbina.

Da, dobro ste pročitali. Sudije su podbacile loptu, a na terenu je bilo 10 stranaca. Ostaje pitanje koje svim sportskim radnicima treba postaviti – šta se, dešava sa srpskom košarkom?

Dobra igra, dobar derbi, ali…

Okej, na kraju su se „večiti“ odužili navijačima dobrom igrom i pobedom Zvezde u trileru. Ali, bacimo pogled na statistiku koja zabrinjava više od bilo kog poraza.

Od ukupno 24 igrača koja su bila u protokolima obe ekipe, na parket je kročilo petorica Srba. Kod Partizana su igrali Pokuševski, Radanov (minut) i Lakić (Bošnjaković je bio tu, ali nije ulazio), a kod Zvezde Kalinić i Dobrić.

Istini za volju, oba kluba imaju veoma kvalitetne juniorske, kadetske i pionirske selekcije, ali šta to znači tim igračima ako u seniorskim timovima ne dobijaju priliku da igraju i stiču iskustvo na velikim utakmicama?

Ovaj podatak stvarno zabrinjava i moramo o tome da pričamo glasno i bez uvijanja. Ako već navodno ne možemo da damo našim mladim igračima šansu u najjačem klupskom takmičenju, za šta se onda borimo? Da li nam je pobeda po svaku cenu važnija od budućnosti srpskih igrača?

Ko još misli o srpskoj deci?

Čini nam se da je poenta sasvim jasna i da vodi do poražavajućeg zaključka: samo manji srpski timovi još uvek razmišljaju o srpskoj deci i njihovim minutima u „ozbiljnim“ seniorskim takmičenjima. Dok se Zvezda i Partizan busaju u prsa evroligaškim licencama i budžetima, oni manji, sa desetostruko manjim parama, kuju zlata u mlađim selekcijama.

Ipak, tužno je što ostaje ono gorko pitanje: da li bi se pokondirili i ti manji srpski timovi da imaju te basnoslovne budžete kao ova dva tima? Da li bi i oni, preko noći, zaboravili na srpske klince?

Ako se nešto hitno ne promeni, derbiji će postati samo revija stranih košarkaša, a Arena, umesto mesta gde se kale heroji nacije koji će donositi medalje sa najvećih sportskih smotri, postaće poligon za zabavu.

Da li je ovo poenta Kupa Radivoja Koraća? Čačanska deca očitala lekciju o smislu košarke