KARIJEVE REČI KAO POVOD Da li su nam potrebni stranci… I ako jesu, ko od njih?

Nekadašnji selektor košarkaša Srbije Aleksandar Đorđević bežao je od stranaca u državnom timu, odbacujući čak i najavu takve mogućnosti. Slično je, za vreme neuspešnog mandata, rezonovao i Igor Kokoškov. Tokom obraćanja javnosti u utorak, sadašnji glavnokomandujući Svetislav Pešić je kazao, u njemu svojstvenom stilu „da nije lud da odbaci takvo rešenje“.

Naša kladionica nudi kvotu 1.90 da će na meču Milvoki – Indijana biti ubačeno više od 236 poena.

Košarka je, bar tako volimo da kažemo, zaštitni znak srpskog sporta. Ljutnemo se, s vremena na vreme, na Jokića i na još ponekoga, jer odbiju poziv pod zastavu. Svaki od njih navodi sopstvene razloge koji se često kose sa patriotskim osećanjima, ali su, isto tako često, opravdani.

Hteli to da priznamo, ili ne.

Ta, umetnuta rečenica „Karija“ Pešića, nametnula je neka drugačija razmišljanja. Ko su igrači koji imaju srpsko državljanstvo, koji nemaju patriotski naboj kao motiv, ali bi mogli da se nadaju pozivu selektora? Gotovo svi su Amerikanci.

Među prvima je pasoš Republike Srbije dobio Čarls Dženkins. Ipak, poziv čoveku u koga se kunu „delije“ nije realan iz prostog razloga što posle razlaza sa Olimpijakosom nema klub.

Okrenimo se zato aktuelnim igračima. Poput „Đenke“, većina njih su postali srpski državljani dok su nosili dres Crvene zvezde. To su Amerikanci Kevin Panter, sada uzdanica Partizana, Kori Volden, bek Bajerna i jedini Kanađanin među njima Dilan Enis, sada igrač Gran Kanarije.

Jedini koji je pasoš Srbije dobio dok je igrao za Partizan je Markus Pejdž. Odlukom Željka Obradovića, nije se našao u „rosteru“ crno-belih za ovu sezonu i sada igra u Francuskoj, za Orlean.

Sasvim lako je primetno da su svi pobrojani bekovi, neki među njima i plejmejkeri. Ta pozicija je odavno označena kao potencijalna najbolnija tačka ponosa sportske Srbije.

Da li su nam potrebni stranci? I, ako jesu, ko od njih?