Ne pucajte u Nikolu Jokića!

Od svega pouzdano znam da razgovor Nikole Jokića i Svetislava Pešića nije izgledao ovako:

KVALIFIKACIJE ZA LŠ: Helsinki i Molde igraju u 18.00, a kvota kladionice MaxBet na tip GG je 1.98.

Pešić: Hoćeš li da igraš u reprezentaciji?

Jokić: Neću.

Pešić: Dobro, zdravo.

Jokić: Zdravo.

Bilo je tu sigurno mnogo više razgovora, sa mnogo više argumenata nego što je javnosti predočeno. Uostalom, ni selektor Pešić nije „veverica“, nije džabe išao zimus u Sjedinjene Američke Države da vidi i da razgovara sa potencijalnim reprezentativcima koji igraju u NBA. Između ostalog, video se i sa Nikolom Jokićem, verujem da su obavili konstruktivan razgovor.

NE TREBA NAM „BILO KAKAV“ JOKIĆ

Ni Nikola Jokić nije bilo ko, on je jedan od najpametnijih košarkaša koji su se kod nas bavili ovim sportom. To dokazuje na terenu na svakoj utakmici.

I kad on kaže da nije fizički i mentalno spreman da preuzme odgovornost koja ga očekuje u nacionalnom timu – treba mu verovati. On najbolje zna u kakvom je (istrošenom) stanju njegovo telo, koliko je potrošio motiva ovog proleća igrajući za svoj Denver i koliko bi takav kakav je trenutno mogao da koristi reprezentaciji. Po svemu sudeći, Jokić misli da bi više štetio, mada mi svi koji sa strane posmatramo i navijamo mislimo da bi sa njim mogli da osvojimo titulu svetskog prvaka. S tim što niko od nas nije sa Nikolom razgovarao na tu temu, a Pešić jeste.

Od „bilo kakvog“ Jokića očekivalo bi se da u Aziji na Mundijalu potvrdi da je najbolji košarkaš sveta. „Bilo kakav“ Jokić to ne bi bio u stanju, jer to bi mogao samo potpuno spreman i motivisan Jokić. Takvog u ovom trenutku ne možemo imati, pa je i za njega i za naš nacionalni tim bolje da njegovu odgovornost preuzme neko drugi, spremniji. U ovom trenutku to je novi kapiten Bogdan Bogdanović.

Podjednako težak udarac za Pešića svakako je izostanak Vase Micića. Ako je Jokić najbolji s one strane Atlantika, Micić je to na ovoj obali. Poslednjih godina najbolji igrač Evrolige nije otkazao samo zato da bi što spremniji dočekao jesen i početak NBA sezone kad bi trebao da počne da odrađuje svoj višemilionski ugovor sa Oklahomom. On je iznuren brojnim povredama tokom sezone i siguran sam da je neigranje na Mundijalu njemu samom najteže palo. Znam čoveka i znam šta pišem.

Dakle, što se tiče Jokića i Micića meni je tu sve kristalno jasno, mada ima onih koji bi da šire priču sa nekim starim nesuglasicama koje nikad nisu potvrđene. Takođe, jasno mi je da je i dosadašnji kapiten Vlada Lučić operisan i da nikako ne može da dođe u obzir. Priznajem, manje mi je jasan razlog zašto na spisku reprezentativaca nema Nikole Kalinića, a očekivao sam da vidim i ime Bobana Marjanovića, ma koliko to nerealno zvučalo.

DUGA ISTORIJA OTKAZIVANJA

Želeo bih sad da objasnim jednu stvar koja će se mnogima u prvi mah učiniti gotovo neverovatna. Naime, kao svedok brojnih svetskih prvenstava na kojima sam bio mogu da potvrdim da je to takmičenje B ranga! Tako ga shvataju pre svega Amerikanci, kojima su važne samo Olimpijske igre i ništa drugo. Uostalom, kad se pogleda sastav američke reprezentacije koju na predstojeći Mundijal dovodi njihov selektor Stiv Ker odmah je sve jasno. Tu nema nijedne zvezde iz „NBA top 50“. Šta tek reći za Francuze, kojima je otkazao učešće broj 1 sa poslednjeg drafta Viktor Vembanjama, košarkaš za koga stručnjaci tvrde da se takav nije pojavio u poslednje dve decenije?!

Istorija otkazivanja prilično je duga i u nekadašnjoj jugoslovenskoj i u ovoj srpskoj reprezentaciji. Sećam se da je Vlade Divac otkazao jer je u vreme priprema reprezentacije njegov bivši klub Partizan vodio sudski spor oko obeštećenja sa Los Anđeles Lejkersima. I broj 2 na draftu 2003. Darko Miličić otkazao je uz izgovor da mora da polaže vozački ispit u Americi. Miloš Teodosić zahvalio se selektoru Moki Slavniću jer je morao baš u to vreme da ide na operaciju krajnika…

Ako bi se rukovodili logikom koju su nametnuli Amerikanci, a prihvatili mnogi drugi, onda je ovo Svetsko prvenstvo u stvari kvalifikaciono za učešće na Olimpijskim igrama u Parizu sledeće godine. Tamo direktno idu prve tri evropske reprezentacije, pod uslovom da nijedna od njih nije Francuska. Ako se Francuzi nađu međi tri najbolje, onda ide i četvrti tim iz Evrope. I to treba shvatiti vrlo pragmatično, tu nema mesta nekim velikim zakletvama ili još većim pljuvanjima, ne treba pominjati „kako može Dončić“ ili „kako je mogla Jelena Bruks Milovanović“, nego trezveno sagledati čime raspolažeš i pokušati da sa tim ostvariš cilj, a to je plasman na Olimpijske igre. Duboko verujem da i Svetislav Pešić tako razmišlja, kao što sam ubeđen da će sve ovo što sam napisao naići na negodovanje mnogih čitalaca. Poštujem svako njihovo mišljenje, ali imam i ja svoje.