UTISAK GODINE: Novak i – fudbaleri

U nedelju na „Maxbet radiju“ neće da bude stalne emisije „60 minuta sa Vladom i Acom“. Da je ima, voditelj bi nas na početku pitao za utisak nedelje. Ja bih pitanje proširio na celu godinu jer je kraj decembra uvek momenat za sumiranje rezultata.

NBA liga: Vašington i Atlanta igraju od 21.00, a naša kladionica nudi kvotu 1.85 na opkladu da će da padne manje od 252.5 poena.

Aca se već bavio temom najboljeg sportiste Srbije za 2023. U dilemi je između Novaka Đokobvića i Nikole Jokića. Neću se opredeljivati, videćemo šta će reći Olimpijski komitet Srbije koji tradicionalno bira najbolje pojedince i ekipe.

NISU ZNALI PRAVILA TENISA

Novak Đoković je svakako ozbiljan kandidat, ako je u anketi AIPS (Međunarodnog udruženja sportskih novinara) bio ubedljivo prvi zašto ne bi bio i u svojoj zemlji. Novakova (još jedna) uspešna godina podsetila me je na anegdotu koju sam svojevremeno čuo od Ivka Plećevića, našeg Dejvis kup reprezentativca iz sredine 50-tih godina prošlog veka. Kada je sa drugom koji je imao dva reketa negde rano ujutro dobio termin na „Tašu“ igrali su do 21 sa promenom servisa posle pet poena. Nisu imali pojma o pravilima tenisa.

Ko bi tada pomislio da ćemo imati najboljeg igrača sveta koji je na vrhu ATP liste 405 nedelja? Srbija je zemlja sa strogom podelom godišnjih doba što znači da ono malo teniskih terena širom zemlje ne može da se, zbog klimatskih uslova, koristi negde od novembra pa do marta. I u takvim uslovima Novak je stigao do svetskog vrha.

Nemam iluziju da je to zasluga sistema, mada država ulaže u sport. Novak je rezultat sopstvenog talenta, rada i porodičnog ulaganja u njegovu tenisku budućnost. Jelena Genčič je prva uočila njegov veliki talenat i prorekla sjajnu budućnost a talenat je brusio Nikola Pilić u svojoj teniskoj akademiji u Minhenu. Rezultat je 1.087 pobeda i 213 poraza na turnirima širom sveta što daje procenat od 83,6%.

U narednoj godini stići će i do 100 singl-pobeda na turnirima, trenutno je na 98. Čak deset puta je osvajao turnir u Melburnu, sedam puta Vimbldon, četiri puta US open i tri puta Pariz, da pomenem samo takozvane grend slem turnire. Sa Srbijom je osvajao i Dejvis kup. Ovih dana obradovala me je vest da još ne pomišlja na sportsku penziju, ima 36 godina ali uspešno se nosi sa mlađim igračima. Čak sedam puta završavao je godinu kao svetski broj jedan.

Bilo je ove godine još odličnih rezultata, od odbojkašica do Ivane Španović, ali moj drugi dominantni utisak su fudbaleri Srbije. Kvalifikovali su se za finalni deo Evropskog prvenstva na kome nas nije bilo od 2000.

Kad je o fudbalu reč, treba imati u vidu činjenicu da ga svi igraju, bar 20-25 reprezentacija spada u svetski vrh pa je u takvoj konkurenciji učešće na evropskom ili svetskom prvenstvu odličan rezultat.

Nećemo u Nemačku po titulu prvaka, ali pravo na nadu i optimizam niko ne može da nam oduzme. Selektor Dragan Stojković je „vezao“ učešće na Mundijalu i Evropskom prvenstvu što , osim zadovoljstva, mnogo znači za kasu saveza. Iz koje će se finansirati fudbal u nadi da će se negde pojaviti talenti za nastavak tradicije.

VAŽNO JE UČESTVOVATI

Za šampionate Evrope vezuju nas lepa sećanja, imamo srebrne medalje iz Pariza 1960. i Rima 1968, igrali smo na još nekoliko finalnih turnira. Imali smo igrače koji su bili birani u imaginarne selekcije turnira. Ne verujem da će Srbija postati 11. zemlja prvak Evrope, ali ponekad je, što bi rekao Pjer de Kuberten, važno i učestvovati. Španija, Nemačka i Francuska imaju po tri titule prvaka, Italija je najbolja bila dva puta, a od manjih zemalja prvaci kontinenta bili su Portugal, Grčka i Danska.

Grupa je teška, rivali su Engleska, Slovenija i Danska, ali pravo na optimizam je individualna stvar i niko ga ne može oduzeti. Piksi Stojković i njegovi momci zaslužili su da verujemo u njih. Možda nas još jednom obraduju.

Svima koji nas čitaju na ovom portalu ili slušaju na „Maxbet radiju“ želim srećnu Novu godinu. Do čitanja i slušanja iduće godine.