Ne. Nije Piksi ili Fudbalčski savez Srbije napravio grešku što je otišao da igra prijateljsku utakmicu sa reprezentacijom Rusije. To je bila pomoć sportskih prijatelja sporstkim prijateljima.
PRIJATELJSKA UTAKMICA: Kvota kladionice MaxBet na igru 3+ u meču Kipar – Srbija (18:00) je 1.65.
Šta god mi mislili o ruskom napadu na Ukrajinu i o politici koja je dovela do krvavog rata, sportistima tu nije mesto.
NIKAD VIŠE 1993-94
Utakmica u Moskvi podsetila me je na 1993-94 godinu kada je tadašnja SR Jugoslavija bila pod sankcijama Saveta bezbednosti UN. Sportisti su takođe bili obuhvaćeni tim sankcijama i moj je utisak da nam je to najteže padalo. Nekako smo švercovali benzin, nekako smo se dovijali za putovanja, ali naši sportisti su bili naprosto – zabranjeni. I onda je veliki, neprevaziđeni trener Dušan Duda Ivković, nažalost pokojni, organizovao u Solunu turnire na kojima je igrala reprezentacija Jugoslavije. Ne pod tim imenom, nego kao nekakav ol-star tim, ili tako nešto, ali je igrala uprkos sankcijama. Zahvalni smo našim grčkim prijateljima, da tih turnira nije bilo siguran sam da ne bi bilo ni onog briljatntog podviga 1995. u Atini. Kad je Savet bezbednosti privremeno ukinuo samo sportske sankcije, a tadašnji generalni sekretar FIBA Bora Stanković na brzinu organizovao u Sofiji kvalifikacioni turnir za Evropsko prvenstvo, usledilo je ono čega se svi sećaju, zlato u Atini ekipi trenera Dude Ivkovića i kapitena Žarka Paspalja, i doček u zemlji kakakv se ne pamti. Najemotivniji ikad, to je sasvim sigurno.
Tako je bilo i sada. Posle susreta sa nizom afrčkih ekipa i reprezentacijom Kube, u Moskvu je došao nacionalni tim Srbije. Došao je da igra – uz specijalnu dozvolu UEFA – protiv tima u kome su bili i Arsen Zakarjan, igrač španskog Real Sosijedada, Aleksandar Golovin, fudbaler francuskog Monaka i Daler Kuzajev, igrač francuskog Le Avra. Kakve oni veze imaju sa ratom u Ukrajini možete da pretpostavite. Baš kao i desetine fudbalera u ruskim klubovima, od Srbije do Brazila, koji se samo bave poslom koji najbolje znaju i koji najviše vole. Uključio bih u to i desetine američkih košarkaša koji uprkos svim sankcijama i dalje igraju u ruskim klubovima. Ne igraju Evropu, ali igraju košarku…
SRAMOTA VIMBLDONA
Koliko sportske sankcije umeju da budu ne nepravedne, nego apsurdne, potvrđuje slučaj iz 2022. Tada je igran teniski turnir u Vmbldonu, a organizatori su zabranili ruskim i beloruskim teniserima i teniserkama da se takmiče. Sa takvom odlukom nije se saglasio svetski teniski bord ATP, pa je odlučio da se bodovi osvojeni na Vimbldonu ne računaju. I – ko je bio pogođen takvom odlukom? Naravno, neko treći, potpuno nedužan. Novak Đoković je te godine osvojio Vimbldon, ali nije osvojio i 2.000 poena koji pripadaju pobedniku. Nije ih osvojio jer je bilo zabranjeno da igra, na primer, Danilu Medvedevu. Đokovićevom prvom komšiji u Monte Karlu.
Nikad nije do kraja objašnjeno da li se sportske sankcije uvode da bi nervirale občan narod ili da bi pogađale ljude koj su umešani u neke zle radnje. Dosadašnje iskustvo govori da one nanose ogromnu štetu nevinim ljudima koji se bave sportom i da nerviraju sve ostale. Nažalost, od njih se ne odustaje. Biće one važeće i na predstojećim Olimpijskim igrama u Parizu. Ruski i beloruski sportisti neće moći da učestvuju na ceremoniji otvaranja Olimpijskih igara. Kasnije će moći da se takmiče, ali bez nacionalnih obeležja. Ukoliko osvoje zlatnu medalju ceremonija će proteći bez isticanja zastave i intoniranja himne. Zato će olimpijsko takmičenje u surfu da bude uredno organizovano u Francuskoj Polineziji, nekih šest hiljada kilonmetara od Pariza.
Zato još jednom pozdravljamo gest srpskih sportista, u ovom slučaju fudbalera. Svi su se odazvali da pomognu svojim prijateljima sportistima, kao što je nekada njima neko pomogao. Ako je to najlepši početak olimpijske godine, onda neka i ostatak protekne u ovakvom, olimpjskom duhu.
Tako je , svaka cast !!