Postoje trenuci u sportu kada shvatimo da ne gledamo samo utakmice, već prisustvujemo istoriji. Više od pola veka činilo se da će rekord Stjepana Bobeka biti večno na snazi, uklesan u kamenu, zaštićen od vremena. A onda se pojavio momak iz Smedereva, napadač čije su golgeterske navike, istrajnost i glad za golovima, naterali istoriju da promeni mišljenje.
I zato danas s ponosom kažemo da živimo u eri Aleksandra Mitrovića, najboljeg strelca u istoriji srpske reprezentacije.
– Uff, naježim se kad čujem takve reči. Zaista prija. Hvala Fudbalskom savezu na divnom gestu u utorak u Staroj Pazovi. Dijamantska lopta me čini ponosnim, nije lako odigrati 100 utakmica za bilo koga, a kamoli za svoju zemlju i reprezentaciju. Iskreno, kada sam počinjao da se bavim fudbalom, nisam ni sanjao da bih mogao da doguram do tih brojki – kaže Mitrović.
U prethodnih 12 godina, 100 nastupa u dresu sa državnim grbom, 100 razloga za ponos.
– Bilo je tu mnogo lepih, ali i manje lepih momenata. Sigurno da se prva utakmica ne zaboravlja i da ostaje večno u sećanju. Kao da je bilo juče kad me je Mihajlović pozvao za utakmicu protiv Belgije. Sećam se svega, od prvog dana okupljanja, prvog treninga, upoznavanja sa saigračima.
START IZ SNOVA
Sve je počelo kao u bajci.
– Debi za Partizan, gol protiv Valete, poziv u reprezentaciju. Nisi se ni osvrnuo, a već si deo velike scene. Oko tebe Bane Ivanović, Kolarov, Matić, De Brujne, Lukaku, Felaini… U Briselu smo igrali u večernjem terminu, odmah posle utakmice nazad na aerodrom i kada smo oko 2 ujutru sleteli u Beograd, Miha mi je rekao da me u 11 sati pre podne čeka nastup za omladinsku reprezentaciju. Javio sam se selektoru Druloviću i pridružio generaciji sa kojom ću kasnije osvojiti Evropsko prvenstvo.
Nije bio ni svestan da će mu prvi nastup u reprezentaciji otvoriti vrata velike karijere.
– Izgubili smo 2:1, ali su me ljudi iz Anderlehta zapazili baš na toj utakmici i kasnije poslali ponudu na adresu Partizana. Od meča protiv Belgije, ušao sam u raketu i krenuo ka gore.
SERIJA GOLOVA
Krenuo i nije se više zaustavljao.
– Utakmica za utakmicom, gol za golom. Naravno da jubilarni nastupi imaju posebnu draž. Recimo taj pedeseti protiv Portugala u Beogradu. Dao sam gol za 2:3, ali je Bernardo Silva samo minut kasnije ugasio nadu da možemo do boda. Posle toga i 75. utakmica u Ljubljani protiv Slovenije, poluvreme iz snova, Dućina asistencija, gol za 2:0. Danas u fudbalu sve ide neverovatnom brzinom. Nemaš vremena da sedneš malo sa svojim emocijama, da sabereš utiske. Dok dlanom o dlan, eto je i stota protiv Andore.
Od loba protiv Republike Irske, do projektila protiv Crne Gore i Švajcarske.
– Ako ćeš iskreno, meni je najlepši onaj drugi u Bakuu protiv Azerbejdžana. Sergejeva asistencija, pustio sam da mi lopta padne, pa iz dropke preciznim šutem pogodio ugao. Gol kakav ne dajem često. Bukvalno sam i sebe iznenadio. Levom nogom, iz prve… Vrlo bitan gol jer se Azerbejdžan vratio, izjednačio iz penala i pretio nam je kiks protiv autsajdera u grupi. Eto, taj gol je za mene baš nešto specijalno, nesvakidašnje.
Po receptu Save Miloševića, koji je jednom prilikom rekao da je davao golove jer nije puno razmišljao.
– I u pravu je. Kada napadač razmišlja previše u trenutku šuta, uglavnom napravi grešku. Često mi se dešava da dam gol, a i ne znam gde se nalazi protivnički golman. Samo gađaš. Za napadača je najbitnije da reaguje instinktivno.
NEMA STAJANJA
Daleko od toga da obaranje rekorda starog pola veka donese samo rasterećenje.
– Nikada na golove nisam gledao kao na brojke. Kada sam se bližio rekordu, normalno je bilo da se pred svaku utakmicu komentariše koliko mi još fali do Bobeka. Ali nije bilo pritiska u glavi ‘moram da ga oborim’. Iako sam znao da ću kad-tad srušiti rekord. Imao sam privilegiju da rano uđem u reprezentaciju i da igram standardno kod većine selektora. Kada sam oborio rekord, nisam osetio olakšanje, nego još veću motivaciju. Ono što osećam i sada. Možda je i sebično s moje strane, ali želim da napravim još veću razliku.
Očigledno još uvek nije ni svestan da je u predvorju galerije slavnih sada on na čelu kolone.
– Budimo pošteni, njemu je bilo daleko teže da dođe do brojke od 38 golova. Tada se igralo znatno manje utakmica. Danas je fudbalski vek mnogo duži, igra se na vrhunskim terenima, u mnogo boljim uslovima. Ne mogu ni da zamislim sebe u istoj ekipi sa Bobekom. Verovatno bih sedeo na klupi i čekao šansu da se neko umori ili povredi. Da, apsolutno sam siguran da bi u toj ekipi Bobek bio prvi izbor u špicu.
Opet skromno. Previše skromno. Jer na ‘Zidu rekordera’ u hodniku slavnih u Staroj Pazovi – poručio je Mitrović.
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija MaxbetSport.rs ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije MaxbetSport.rs.