Svaka čast Meriju, ali Uroš Nikolić je promenio krvnu sliku Vojvodine

Glavni utisak kod navijača Vojvodine posle preokreta njihov miljenika i pobede nad Čukaričkim (3:1) jeste da je ekipa pokazala karakter. Možda ovo kada se kaže zvuči kao kliše, ali Novosađani su donedavno znali da gube ovakve utakmice.

SRBIJA FUDBAL: Kvota naše kladionice na pobedu Partizana nad Spartakom u gostima je 1.55. Meč počinje u 19.30.

Upravo su se u decembru prošle godine u Novom Sadu sladili „Brđani“ koji su, tada predvođeni sa klupe Markom Savićem, poveli sa 1:0 (baš kao i u subotu), a onda se zatvorili. Tada Voša pod komandom Nenada Lalatovića nije pronašla ključ da preokrene rezultat, a sada su se puleni Miroslava Tanjge podigli i za minut preokrenuli stvari na terenu. Pisalo je 0:1 u 69. minutu, a več u 71. stajalo je 2:1, da bi u finišu meča „Stara dama“ zadali još jedan udarac ekipi Milana Lešnjaka.

Zasluge za pogotke idu na račun Džona Merija (mada je prvi gol pripisan kao autogol Tomovića, iako je šutirao Vošin centarfor) i Lazara Ranđelovića (lepo pogodio za preokret na dodavanje Vukana Savićevića). Svima njima svaka čast, posebno Meriju koji je odlično odmenio Aleksu Vukanovića u srcu napada, a publika ga nagradila skandiranjem prezimena u dva, tri navrata, međutim, jedan momak je najzaslužniji što se novosadska ekspedicija pokrenula posle bledih prvih 45 minuta.

NIKOLIĆ UNEO ŽIVOST U VEZNI RED

U pitanju je Uroš Nikolić, iskusni vezista, koji je pokazao koliko fudbala ima u nogama i zašto je stigao i do Makabi Tel Aviva u jednom trenutku svoje karijere. Jer ne treba da se zaboravi da je u prvom poluvremenu Vojvodina bila neprepoznatljiva, praktično bez ijedne smislene akcije i sa nedostatkom kreacije u veznom redu. Zato je Vukanović i bio odsečen i nije primio dovoljan broj lopti.

Kazna za prespavano poluvreme, u kojem ni „Brđani“ doduše nisu pokazali ništa, „Lalama“ je stigla na samom početku drugo dela igre. Nesmotren start Kufrea Ete (na mahove pokazao nesigurnost) nad Miladinovićem i sigurna realizacija penala Marka Docića uneli su paniku u redove Vojvodine. Nije hteo mnogo da čeka Tanjga i već posle četiri minuta je na teren poslao, osim Merija, Vukana Savićevića (ostavio mnogo bolji utisak nego kada je počinjao kao starter i upisao asistenciju kod drugog gola) i Uroša Nikolića.

OD STARTA BIO RASPOLOŽEN ZA IGRU

Od prvog kontakta sa loptom videlo se da je rođeni Nišlija i te kako raspoložen za igru. Podelio je odmah nekoliko vrlo kvalitetnih pasova i tako pravio ozbiljne probleme defanzivcima Čukaričkog. Jednostavno promenio je krvnu sliku Vojvodine u navali za samo nekoliko minuta. Veliku šansu kreirao je Ranđeloivžu malo pre izjednačujućeg gola, kada je majstorski uočio ubacivanje bivšeg člana Olimpijakosa, koji nije dobro reagovao.

Neće se Nikoliću pisati ni asistencija, niti gol u ovom meču, ali i fudbalski laici su mogli da vide koliko znači kada je na terenu. Istina, verovatno nije sposoban da odigra na tako visokom nivou svih 90 minuta, ali Tanjga i stručni štab bi morali da ga više koriste. Kod gola za 1:1 je opet imao važnu ulogu jer je on centrirao iz kornera, pronašao Sičendžea na drugoj stativi, odakle ju je štoper Vojvodine prosledio do Merija. Mogao je Nikolić da odličnu partiju kruniše i pogotkom, ali je postupio vrlo neozbiljno u nadoknadi vremena pri rezultatu 3:1.

U SENCI MERIJEVOG SJAJNOG IZDANJA

Izašao je tada jedan na jedan s golmanom Čukaričkog, pa pokušao da u stilu Mesija bocne loptu i lobuje iskusnog čuvara mreže. To mu nije pošlo za rukom. Da jeste, počastio bi oko 4.000 ljudi na „Karađorđu“ i prelepim pogotkom, ali neće mu zameriti navijači jer je svakako ostvarena pobeda. Jeste u subotu veče sve bilo u znaku Džona Merija na „Karađorđu“, ali fudbalski zaljubljenici su videli nemerljiv doprinos Uroša Nikolića.