Donedavno se na „Karađorđu“ slavio Seri, a sada ruke širi Meri: Stranac baš mora da zasluži ovacije novosadske publike

Često se može čuti u sportskoj javnosti, a to je apsolutno tačno, da stranac mora da pravi jasnu razliku, jer je uostalom zbog toga i doveden. Međutim, na srpskim stadionima svedoci smo da veliki broj inostranih fudbalera ume da izgleda čak i komično, a znamo da zarađuju ozbiljan novac. Ono što lako navuče gnev publike jeste činjenica da oni na taj način zauzimaju mesto mlađim domaćim igračima koji nestrpljivo čekaju svoju šansu, pa prave štetu na oba polja – klinci ne mogu pored njih da se razvijaju, a ekipa trpi.

SRBIJA FUDBAL: Radnički Niš – Napredak (15:00), a kvota naše kladionice na “keca” je 2.10.

Bilo je takvih primera prethodnih godina i u Novom Sadu, sećaju se dobro navijači Vojvodine kako je Portugalac Iv Baraj ispraćen zvižducima posle bledog izdanja u revanš meču Lige Evrope protiv kiparskog APOEL-a, ali postoji i druga strana priče, ona lepša. Nju su u novije vreme u „Srpskoj Atini“  ispisala dvojica inostranih fudbalera, koja su za kratak period prikupila velike simpatije novosadske publike.

KADA SE SKANDIRA STRANCU, ONDA SIGURNO VREDI

Tolike da im se ime orilo sa „Karađorđa“, a kada se sa zapadne strane ovog stadiona čuju ovacije, posebno na račun stranca, onda mu nije potrebno veće priznanje. Donedavno je u toj ulozi bio Kejleb Zadi Seri, sadašnji član novreškog Moldea, koji je majstorijskim prodorima po levom boku dizao „Karađorđe“ na noge – zbog takvih poteza ljudi dolaze na stadion – a sada je štafetu stranca miljenika preuzeo Džon Meri, doskorašnji napadač Novog Pazara, koji je režiser Vošinog preokreta nad Čukaričkim (3:1).

I jedna digresija iliti napomena, nije to samo zbog golova, asistencija, driblinga, iako se oni najviše cene, već i do samog odnosa prema dresu. Primera radi, pomenuti Baraj nije izviždan zbog fudbalskog neznanja, jer je pokazivao tehničku potkovanost, već zbog odnosa prema grbu – mlako, nezainteresovano, bezvoljno. E baš sve suprotno od toga je Meri, 32-godišnji napadač Novosađana koji je ove sezone započeo drugi mandat u Vošinom dresu i izgleda odlučio da nadoknadi sve ono što nije uradio pre 10 godina.

STRELAC JEDNOG, A SUŠTINSKI DVA GOLA

Tada kao mlad igrač nije ni dobio pravu šansu, a sada je kao iskusni centarfor izmamio osmehe na lice novosadske publike i bio ključan u novoj velikoj pobedi Novosađana, koji su odlično otvorili sezonu. Meri je bio deo trostruke promene Miroslava Tanjge u 58. minutu (zamenio Aleksu Vukanovića), kada je Čukarički imao minimalnu prednost, da bi u nastavku zvanično sa jednim, a suštinski sa dva pogotka, preokrenuo stvari na terenu. Kažemo suštinski dva gola jer je taj prvi, izjednačujući, pripisan fudbaleru „Brđana“ Tomoviću (od njega se lopta odbila u mrežu), ali je udarac uputio Meri nakon što se našao na pravom mestu posle kornera i asistencije Sičendžea.

Samo minut kasnije Lazar Ranđelović je režirao preokret, a onda u finišu meča Meri je potpuno slomio rivala i otklonio sve dileme oko ishoda. Stari vuk je namirisao loše dodavanje Jovančića unazad i savladao Mirkovića uz pomoć stative.

„Ispred kuće ruke širi Meri“, deo je stiha pesme „Riblje Čorbe“, a može da se primeni na ovaj momenat kada je momak sa državljanstvom Kameruna sačekao saigrače u zagrljaj da proslave overu trijumfa i važne pobede u jednom od derbija osmog kola Superlige. Trijumfa kojim je Voša preuzela lidersku poziciju, barem dok mečeve ne odigraju Zvezda (dočekuje Železničar) i Partizan (gostuje Spartaku).

GDE JE STAO SERI, NASTAVIO MERI

Znamo kako ide nastavak pomenute pesme „Zelena trava doma mog“, ali umesto psovke, podsetićemo na fudbalera kojem je doskoro izmamio aplauze „Karađorđa“, a sada pokušava da se nametne u Norveškoj. Za to vreme navijači Vojvodine dobili su novog omiljenog stranca. To je pokazalo skandiranje njegovog prezimena u najmanje tri navrata, a ako nastavi sa ovakvim partijama, postaće to praksa u Novom Sadu.