Može li Srbija zaista da dobije svoj San Siro ili je sama ideja osuđena na večitu kafansku raspravu, negde između priče o nacionalnom stadionu i večitog pitanja ko je „državni projekat“?
Jer kad se sa društvenih mreža i komentara siđe među konkretne odgovore čitalaca, postaje jasno da ovde nije reč samo o stadionu, parkingu, VIP ložama i modernim svlačionicama, već o nečemu mnogo tvrđem i emotivnijem – osećaju pripadnosti.
Rezultati anketa koje su čitaoci MaxBet Sporta popunjavali nakon teksta o mogućnosti da Crvena zvezda i Partizan jednog dana igraju na Nacionalnom stadionu u Surčinu pokazali su društvo koje jeste podeljeno, ali ne baš onako kako bi urbanistički renderi i promotivni spotovi voleli da verujemo.
„Srpski San Siro“ zvuči dobro – dok ne dirneš Marakanu i Humsku
Na pitanje može li model zajedničkog stadiona da funkcioniše u Srbiji, 38 odsto ispitanika odgovorilo je – „Nikad za Zvezdu i Partizan“.
Odmah iza njih, sa 34 procenta, našli su se oni koji veruju da bi takav koncept mogao da uspe, uz argument da funkcioniše u Italiji.
Još 21 odsto smatra da „nije isti mentalitet“, dok svega osam procenata podržava ideju samo kao privremeno rešenje.
Drugim rečima, postoji ozbiljan broj ljudi koji razume logiku modernog fudbala i ekonomije stadiona, ali je pojedinačno najveća grupa ipak protiv.
I to nije posebno iznenađenje.
Jer ni San Siro nikada nije bio samo stadion. Kao što to nisu ni Marakana ni Humska.
Stadion kao deo identiteta
Kad navijač kaže „idem na Zvezdu“ ili „idem na Partizan“, on često ne govori samo o utakmici.
Govori o ritualu.
O mestu gde je prvi put otišao sa ocem, gde je kisnuo na Severu ili Jugu, gde je naučio prve psovke, prve pesme i iskusio prve fudbalske traume.
Moderni stadion može da ponudi bolji pogled, grejanje sedišta i hranu koja ne stiže umotana u fišek od novina. Ali, teško može da ponudi uspomene.
To potvrđuje i druga anketa.
Na pitanje da li bi pristali da Zvezda ili Partizan igraju na Nacionalnom stadionu ukoliko uslovi budu neuporedivo bolji, čak 53 odsto odgovorilo je negativno – klub mora da ostane na svom stadionu.
Tek 30 procenata kaže da bi pristalo ako stadion bude vrhunski.
Još 13 odsto vidi Nacionalni stadion kao opciju samo za evropske utakmice, dok četiri procenta smatra da bi takva odluka morala da se donese uz širi dogovor sa navijačima.
Tu se zapravo vidi ključ cele priče.
Komfor očigledno nije dovoljan argument kada se dira identitet kluba.
Italija kao inspiracija – ali i upozorenje
Poređenje sa Milanom i Interom deluje logično samo na papiru.
San Siro decenijama funkcioniše kao zajednički dom dva velika rivala, ali čak ni tamo pitanje stadiona nije rešeno bez tenzija.
Naprotiv.
Godinama unazad vode se rasprave o rušenju stadiona, gradnji novih objekata i očuvanju identiteta klubova.
Drugim rečima, čak i u zemlji koja je praktično izmislila romantizaciju fudbala, stadion ostaje emotivna kategorija.
A Srbija je društvo u kojem se stadion često doživljava gotovo kao teritorija.
Zato deo publike smatra da „nije isti mentalitet“.
I verovatno nisu mislili samo na fudbal.
Marakana kao simbol
Treća anketa možda najbolje pokazuje emotivni karakter cele priče.
Na pitanje šta bi im teže palo, 44 odsto čitalaca odgovorilo je – da Zvezda ode sa Marakane.
Samo 10 procenata reklo je isto za Partizan i Humsku.
Dvanaest odsto smatra da bi najveći problem bio deljenje stadiona, dok čak 33 procenta kaže da im nijedna od tih promena ne bi predstavljala problem.
Taj odnos snaga zanimljiv je iz više uglova.
Pre svega, jasno je koliko je Marakana i dalje snažan simbol u kolektivnoj percepciji domaćeg fudbala.
Ali jednako je zanimljivo i to što trećina ispitanika nema problem sa promenama.
To može da govori o generacijskom pomaku.
Mlađi navijači danas fudbal često gledaju drugačije nego njihovi roditelji.
Njima je normalno da utakmicu prate preko telefona, da sede na numerisanom mestu, da stadion ima wi-fi i ozbiljan sadržaj van samog meča.
Romantika betonskih tribina više nije jedina valuta navijačkog identiteta.
Nije pitanje samo gde se igra
Priča o Nacionalnom stadionu zato odavno nije samo infrastrukturna tema.
To je pitanje identiteta, tradicije, urbanog nasleđa i načina na koji navijači vide svoje klubove.
Modernizacija jeste važna.
Bolji uslovi jesu potrebni.
Ali rezultati anketa pokazuju da veliki deo publike i dalje veruje da Marakana i Humska predstavljaju mnogo više od mesta na kojem se igra fudbal.
Jer neke stvari u fudbalu ljudi ne mere kvadratima, parking mestima i LED ekranima. Mere ih uspomenama.
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija MaxbetSport.rs ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije MaxbetSport.rs.