Blagojević pred Čukarički: Ne držimo sve u našim rukama

Čukarički i Partizan sastaju se u nedelju od 16 na Banovom brdu u derbiju pretposlednjeg kola plej-ofa Superlige Srbije. Trener Srđan Blagojević želi prvu pobedu protiv „brđana“.

Čukarički je prvi meč ove sezone dobio sa 4:1, a duel u Humskoj je završen bez golova, iako je Čukarički već deo utakmice igrao sa 10 igrača. Partizan je treći na tabeli sa bodom manje od Vojvodine.

OČEKIVANO NEIZVESNA ZAVRŠNICA

– Ostala su još dva kola, dve utakmice i, ja mislim, četiri treninga još do kraja, s obzirom na to da smo ovaj poslednji pred utakmicu na Banovom brdu odradili. Sam finiš i, kao što sam rekao i pre par nedelja, očekivana neizvesna završnica. Nažalost, ne stoji sve u našim rukama i ne držimo sve u našim rukama s obzirom na ove poslednje rezultate prethodnog kola, kada smo mi odigrali nerešeno sa OFK Beogradom, a Vojvodina pobedila Čukarički. Preokrenula se situacija, zaostajemo taj bod za Vojvodinom. Ipak, sigurno se ne predajemo, imamo velike ambicije u toj borbi – rekao je Blagojević, pa nastavio:

– Nažalost, ne zavisi sve od nas, moramo da čekamo i ostale rezultate. Prvi i osnovni uslov za sve, za eventualno neku promenu situacije, jeste naša dobra igra i naši dobri rezultati u poslednja dva kola. Imajući u vidu da je realna situacija u kojoj Partizan sada jeste da smo onako već, koliko vidim i koliko osećamo svi zajedno, onako otpisani i da nam se ne daju velike šanse u ovoj borbi. Međutim, mi smo spremni da se borimo do kraja i da pokušamo svaku eventualnu priliku da iskoristimo.

Zatim je izneo očekivanja pred meč na Banovom brdu.

– Siguran sam da nas očekuje jako teška utakmica. Imajući u vidu ove prethodne dve utakmice koje smo igrali tamo, gde smo izgubili 4:1, onda na kraju regularnog toka ove sezone odigrali smo 0:0, iako smo veći deo utakmice igrali sa igračem više, nismo uspeli da damo gol. Odigrano je 0:0 i to nas je malo usporilo u celoj toj borbi. Ipak, očekivan rasplet, neizvesna završnica sama po sebi. Očekuje nas jaka, teška utakmica, drugačiji teren, veštačka trava, drugačiji ambijent. Uradili smo u toku ove nedelje sve što je bilo potrebno, sve što smo zamislili. Napravili smo plan igre, analizirali smo ekipu Čukaričkog i idemo poprilično motivisani da damo sve od sebe.

UVEK SAM DA SE RADI PO PROPOZICIJAMA

Potom je govorio i o terminu meča OFK Beograd – Vojvodina, koji se sastaju u nedelju od 20 časova.

– U principu mi je neobično. Ne znam sad tačno propozicije. Ja sam uvek za to da se sve radi po propozicijama. Ne znam koje su propozicije za poslednja dva kola. Moje iskustvo iz nekih drugih zemalja govori da se poslednja dva kola igraju u isto vreme. Pogotovo se insistira da to budu utakmice koje odlučuju o nekom plasmanu, ove ostale koje ne odlučuju, to i nije toliko bitno. Tako da svakako mi je neobično. Ipak, ja kao trener ne mogu na to da utičem, tako da ne bavim se nešto preterano time, ne razmišljam. Sve počinje i završava se sa našim učinkom na utakmici, tako da mi ćemo se iskoncentrisati i motivisati, ili kako god to da formulišem, da sutra na Banovom brdu izgledamo pre svega kako treba i da dođemo do onoga što želimo.

Pričao je Blagojević potom i o ekipi Čukaričkog.

– Pa ako vratim sad onako film unazad, ona utakmica protiv Čukaričkog kad smo izgubili 4:1, ono neprijatno iskustvo, pogotovo što je došlo tri dana posle Mačve, i to je trenutak u kome sam ja otišao iz kluba. Imam neki negativan osećaj prema tome, ali imam i želju da to na neki način ispravimo. Opet, i ta utakmica u kojoj je bilo 0:0 nedavno, donela je neki novi problem, to jest neuspešno rešavanje situacije u kojoj smo imali igrača više jedan veliki deo utakmice. Ima dosta toga za analizu i iz te utakmice. Verovatno neće biti ista ekipa Čukaričkog, pre svega ako uporedimo tu utakmicu kad je bilo 4:1. Dosta su bili iskusniji, veoma motivisani, jako agresivni – rekao je Blagojević, pa nastavio:

– Došlo je do toga da u velikom broju duela mi nismo izlazili kao pobednici. Baš čudna je bila utakmica. Sad očekujem verovatno mlađu ekipu Čukaričkog u ovom trenutku s obzirom na to da oni nemaju nikakve takmičarske ambicije, niti se bore za opstanak, niti se bore za Evropu. Tako da verovatno očekujem mladu ekipu koja bi sama po sebi verovatno trebalo da bude motivisana, a pogotovo pošto igra protiv Partizana. Tako da ne sumnjam da neće biti nimalo jednostavno.

Jakšić pred Partizan: Nedostaje nam 10 igrača

TRENIRAJU SVI IGRAČI

Zdravstveni bilten je pozitivan.

– Sa te strane smo dobri. Svi su bili u trenažnom procesu, znači bukvalno smo imali celu ekipu u trenažnom procesu. Čak i Roganović koji je onako preskočio prethodnu utakmicu i Trifunović koji ne igra od utakmice protiv Vojvodine, odradili su poslednja dva treninga kompletna, bez ikakvih restrikcija. Trifunović je čak od početka nedelje radio sa ekipom, doduše u smanjenom obimu. Smanjili smo mu količinu onoga što je radio, ali intenzitet je bio dosta velik, tako da su u konkurenciji za sutrašnju utakmicu. Da li će početi ili ne, videćemo, ali sigurno da nam znači da budu tu i da imamo opcije. Ostali su tu, spremni i čekaju šansu.

Stiče se utisak da svi u klubu jedva čekaju da se sezona završi, ali ne i Blagojević.

– Da li to ide sad od mene zato što je to moj lični stav da ne prihvatam to bez obzira na to kakve su okolnosti, kakva su lična osećanja, kakva su raspoloženja, kakvi su trenutni rezultati, kakav je lični status, kakve su lične dileme i nas u stručnom štabu i ljudi iz uprave i igrača. Ne prihvatam činjenicu da neko zbog toga može da otaljava svoj posao. Znači, to je moj lični stav i pokušavam da ga prenesem na sve. Ja sam se celog života rukovodio time i onda tako želim da se ljudi oko mene rukovode. Da li ima izazovnih situacija u okviru ekipe? Da, zato što imamo dosta igrača kojima je sudbina neizvesna, kojima ističe ugovor, koji su na pozajmici pa im ističe pozajmica. Verovatno, ne verovatno nego sigurno, oni imaju svoje lične dileme, svoje lične nedoumice, svoje lične strahove, svoje lične frustracije kao i svaki normalan čovek. Zadatak svakog od nas jeste da to stavimo po strani i da damo svoj maksimum i da na kraju celog ovog procesa, ma kakva naša budućnost bila u nekom narednom periodu, možemo da kažemo: „Da, mi smo ponosni na to što smo radili u nekom datom trenutku zato što smo dali svoj maksimum i izvukli smo maksimum.

ZVEZDA IMA MOĆ U SVAKOM SMISLU

Na kraju je uporedio Partizan sa ostalim timovima iz Superlige.

– Zvezda je već godinama unazad jako dominantna i ima moć u svakom mogućem smislu. Znači, to je jasno svima i to je tako. Mi smo do nekog perioda prošle godine, ove sezone, i takvoj jednoj Zvezdi bili konkurentni, i to ne konkurentni, nego smo bili u igri. Što ja smatram za veliki uspeh, pre svega, ove grupe momaka. Gledali smo pre neki dan finale kupa gde je opet do izražaja došao sastav i Zvezde i Vojvodine, gde je zahvaljujući tom kvalitetnom sastavu odigrana jedna vrlo intenzivna utakmica u kojoj ritam nije padao 120 minuta i stalno se pojačavao i ulaskom novih igrača. Pre svega što se tiče Zvezde, a onda i Vojvodina koja je uspela zahvaljujući tome da isparira tom ritmu. To je ono o čemu bismo i mi trebalo da razmišljamo u narednom periodu, ukoliko hoćemo da ostanemo konkurentni ili da budemo još konkurentniji u toj priči. To je priča kojom se mi bavimo i sada, ali koja akcenat dobija tek kad se završi poslednja utakmica – istakao je Bčagojević, pa dodao:

– Vidimo i ostale klubove koji rastu. Moje mišljenje je da se sad ta razlika između ostalih klubova koji su u ovom trenutku po tabeli ispod Zvezde i Partizana, hajde kao repera u ovom trenutku, smanjuje. Pre svega zato što i drugi klubovi rade, drugi treneri rade i drugi ulažu, i ulažu sve više i više. Dolazimo u situaciju da se pojavljuje, a što mene izuzetno raduje, klub kao što je na primer Železničar koji donosi nešto novo. Ranije je to bio TSC. Što više takvih timova, to je bolje, zato što što više nas, ili one koji se smatraju da su najuticajniji klubovi u srpskom fudbalu, što nas više dovode u tu nelagodu, to jest u tu zonu, izbace nas iz zone komfora da se podrazumeva da su Zvezda ili, u ovom trenutku, Partizan o kome mi sada pričamo u komfor zoni. Kad nas izbace iz toga, to nas natera da više radimo, da budemo bolji i da se više trudimo. To je bolje i za nas same. Tako da, apsolutno se radujem što drugi rastu, ali hoću i mi da zbog toga rastemo i voleo bih da to bude tako.