Tajna Zlatne boginje: od krađa do večite misterije – istorija trofeja Svetskog prvenstva

Trofej Svetskog prvenstva u fudbalu, popularno nazvan „Zlatna boginja“, predstavlja mnogo više od obične nagrade; to je objekat sa filmskom istorijom koja obuhvata dva različita pehara, drske krađe, herojskog psa, skrivanje od nacista i misteriju koja ni danas nije u potpunosti rešena.

Prvi pehar, koji je zapravo nosio nadimak „Zlatna boginja“, dizajnirao je francuski vajar Abel Lafler za inauguralno Svetsko prvenstvo 1930. godine. Prvobitno nazvan „Pobeda“ (Victory), predstavljao je figuru Nike, grčke boginje pobede, kako drži osmougaonu kupu. Napravljen od pozlaćenog srebra sa postoljem od dragocenog kamena lapis lazulija, bio je visok 35 centimetara i težak 3,8 kilograma. U čast trećeg predsednika FIFA, Francuza Žila Rimea, koji je i najzaslužniji za pokretanje takmičenja, trofej je 1946. godine zvanično preimenovan u „Trofej Žila Rimea“. Prema tada ustanovljenom pravilu, prva nacija koja ga osvoji tri puta dobiće ga u trajno vlasništvo.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by FIFA (@fifa)

Skriven u kutiji za cipele i pronađen u žbunju

Istorija originalnog trofeja bila je burna gotovo od samog početka. Tokom Drugog svetskog rata, pehar su čuvali tadašnji šampioni, Italijani. Otorino Barasi, potpredsednik FIFA i predsednik Fudbalskog saveza Italije, shvatio je da bi nacisti, koji su pljačkali Rim, mogli da ga ukradu. U tajnosti ga je izneo iz bankarskog trezora i sakrio na najneverovatnijem mestu – u kutiji za cipele ispod svog kreveta, gde ga nacistički vojnici tokom pretresa stana nisu pronašli.

Dve decenije kasnije, trofej je ponovo bio u opasnosti. Samo četiri meseca pre početka Svetskog prvenstva 1966. u Engleskoj, pehar je ukraden tokom javne izložbe u Vestminsterskoj centralnoj dvorani u Londonu. Krađa je izazvala nacionalni skandal i pokrenuta je masovna potraga. Posle neuspelog pokušaja ucene, trofej je, sedam dana nakon nestanka, pronašao pas mešanac po imenu Pikls, dok je šetao sa svojim vlasnikom Dejvidom Korbetom. Bio je umotan u novine i skriven ispod žbuna u južnom Londonu. Pikls je postao nacionalni heroj, nagrađen godišnjom zalihom hrane za pse.

Ova epizoda je, međutim, otkrila još jedan sloj misterije. U strahu od sličnih incidenata, Fudbalski savez Engleske (FA) je tajno, bez dozvole FIFA, naručio izradu verne replike. Godinama se verovalo da je original vraćen Brazilu, ali kada je 1997. godine porodica zlatara koji je izradio repliku odlučila da je proda na aukciji, dogodilo se nešto neočekivano. Misteriozni kupac platio je neverovatnih 254.500 funti, deset puta više od procenjene vrednosti. Kasnije se ispostavilo da je kupac bila sama FIFA, koja je sumnjala da je možda došlo do zamene i da je upravo ta replika zapravo original. Detaljna testiranja su potvrdila da je u pitanju ipak bio duplikat, izrađen od jeftinijih metala, a ne od srebra. Ova replika se danas nalazi u Nacionalnom fudbalskom muzeju u Mančesteru.

Sudbina Zlatne boginje: Brazilski trijumf i večni nestanak

Brazil je 1970. godine, predvođen legendarnim Peleom, osvojio svoju treću titulu svetskog prvaka i, prema pravilima, stekao pravo da zauvek zadrži trofej Žila Rimea. „Zlatna boginja“ je ponosno izložena u sedištu Fudbalske konfederacije Brazila u Rio de Žaneiru, smeštena u vitrinu od neprobojnog stakla. Međutim, vitrina je imala jednu fatalnu manu – poleđina je bila od drveta.

U noći 19. decembra 1983. godine, lopovi su pajserom razvalili drvenu pozadinu i ukrali trofej. Uprkos opsežnoj istrazi, pehar nikada nije pronađen. Preovlađujuće verovanje je da su ga kradljivci istopili i prodali kao zlatne poluge, iako mnogi osporavaju ovu teoriju, tvrdeći da pozlaćeno srebro ne bi donelo dovoljno profita da bi se takav rizik isplatio. Njegova prava sudbina ostaje jedna od najvećih misterija u istoriji sporta. Jedini preostali deo originalnog trofeja, njegovo postolje od lapis lazulija, pronađeno je tek 2015. godine u podrumu sedišta FIFA u Cirihu.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by FIFA (@fifa)

Nova era: Rođenje moderne ikone

Nakon što je Brazil trajno prisvojio (a potom i izgubio) original, FIFA je za Svetsko prvenstvo 1974. morala da naruči novi trofej. Raspisan je međunarodni konkurs na koji su stigla 53 predloga iz sedam zemalja. Pobedio je dizajn italijanskog vajara Silvija Gacanige.

Novi trofej, koji se danas dodeljuje pobednicima, prikazuje dve stilizovane ljudske figure koje u zanosu pobede podižu planetu Zemlju. Visok je 36,8 centimetara, težak 6,175 kilograma i izrađen od pet kilograma 18-karatnog zlata, sa dva prstena od zelenog malahita na postolju. Iako se često opisuje kao da je od čistog zlata, trofej je zapravo šupalj. Naučnici su izračunali da bi, da je ispunjen, bio težak između 70 i 80 kilograma, što bi ga činilo praktično nemogućim za podizanje.

Sin dizajnera, Đorđo Gacaniga, objasnio je filozofiju iza očevog dela.

​- Otac je želeo da pokaže da fudbal nije igra za pojedinca. Dve figure predstavljaju dva tima koja se nadmeću u utakmici. To je vizija pobede, ali na jedan živahan i surov način, jer je hteo da poruči da je sport napor, čak i bolan put do trijumfa. Ako pogledate trofej, videćete da su kontinenti na globusu sjajni, dok je telo matirano. Taj metal predstavlja napor sportista – objasnio je Đorđo.

Kako bi se izbegla sudbina njegovog prethodnika, FIFA je promenila pravila. Originalni trofej se više nikada ne dodeljuje u trajno vlasništvo. Pobednički tim ga podiže na ceremoniji posle finala, ali im se ubrzo oduzima i vraća u FIFA Svetski fudbalski muzej u Cirihu. Umesto njega, šampioni dobijaju vernu repliku izrađenu od bronze sa pozlatom. Original napušta Švajcarsku samo za potrebe zvanične „Ture trofeja“ i tokom ceremonije finala Svetskog prvenstva. Na dnu postolja ugravirana su imena svih dosadašnjih pobednika, a pločica se menja svakog ciklusa kako bi se napravilo mesto za buduće šampione. Iako je bezbednost znatno pojačana, ni novi pehar nije bio imun na incidente, poput pokušaja krađe koji je izveo poznati šaljivdžija Džimi Džamp tokom finala 2010. godine.