Objavljeno 1 
Na današnji dan, pre 52 godine, u siromašnom predgrađu Marselja rođen je Zinedin Zidan, čovek čija je karijera postala gotovo mitska priča o talentu, poreklu i unutrašnjoj borbi. Njegov put, obeležen podjednako elegancijom i prigušenim besom, i danas ostaje jedna od najfascinantnijih sportskih biografija.
Odrastao je u La Kastelanu, ozloglašenom naselju poznatom po visokoj stopi kriminala i nezaposlenosti. Kao najmlađi od petoro dece alžirskih imigranata, Smaila i Malike, koji su u Francusku stigli pedesetih godina, Zidan je od malih nogu bio svedok borbe za opstanak. Otac, noćni čuvar u robnoj kući, usadio mu je strogu disciplinu, dok je majka vodila domaćinstvo. U tom surovom okruženju, gde je betonski trg bio jedini teren, fudbal nije bio samo igra, već beg i obećanje.
„Zidan će promeniti sve“: Legendarni Francuz najavio eru posle Dešana
Put od betona do zvezda
Prve fudbalske korake napravio je sa samo pet godina, a sa deset je dobio prvu igračku licencu u lokalnom klubu. Njegov sirovi talenat bio je nemoguće ignorisati. Skaut kluba Kan, Žan Varo, primetio ga je na jednom kampu i preporučio ga upravi. Sa 14 godina, Zidan napušta porodični dom i odlazi u Kan, gde počinje njegov profesionalni uspon. Ipak, taj period obeležila je i njegova osetljivost na uvrede vezane za rasu i poreklo, što je često rezultiralo nasilnim reakcijama. Njegov prvi trener ga je učio da bes kanališe u igru, što će postati lajtmotiv čitave njegove karijere.
Nakon Kana, prelazi u Bordo, gde se afirmiše kao jedan od najboljih igrača francuske lige. Njegove partije privlače pažnju evropskih giganata, a 1996. godine potpisuje za Juventus, tadašnjeg šampiona Evrope. U Torinu, pod vođstvom Marčela Lipija, Zidanov talenat eksplodira. Sa Juventusom osvaja dve titule prvaka Italije i dva puta stiže do finala Lige šampiona, etablirajući se kao najbolji plejmejker na svetu. Njegova elegancija, vizija igre i neverovatna kontrola lopte doneli su mu nadimak „Zizu“ i divljenje navijača širom planete.
Trijumf, iskupljenje i onaj volej
Vrhunac klupske karijere dostiže prelaskom u Real Madrid 2001. godine za tada rekordan transfer od 77,5 miliona evra. Postao je ključni deo ere „Galaktikosa“, a njegov magični volej levom nogom u finalu Lige šampiona 2002. protiv Bajer Leverkuzena i danas se smatra jednim od najlepših golova u istoriji fudbala. Taj trenutak bio je otelotvorenje svega što je Zidan predstavljao: savršena tehnika, gracioznost pod pritiskom i sposobnost da reši najvažnije utakmice.
Ipak, priča o Zidanu ne bi bila potpuna bez reprezentacije Francuske. Nakon što je Mišel Platini završio karijeru, Francuska je čekala novog vođu. Dobila ga je u Zidanu. Na Svetskom prvenstvu 1998. godine, na domaćem terenu, predvodio je „Trikolore“ do prve titule svetskog prvaka. U finalu protiv moćnog Brazila, postigao je dva gola glavom i postao nacionalni heroj. Njegov uspeh bio je više od sporta; postao je simbol multikulturalne Francuske koja pobeđuje, ujedinjujući naciju podeljenu socijalnim i etničkim tenzijama. Dve godine kasnije, osvojio je i Evropsko prvenstvo, potvrdivši dominaciju svoje generacije.
Kako je Erling Haland postao omiljeni fudbaler nove generacije?
Oproštaj u crvenom
Poslednje poglavlje njegove igračke karijere ispisano je na Svetskom prvenstvu 2006. godine. Nakon što se povukao iz reprezentacije, vratio se da pomogne timu u teškim kvalifikacijama. Na iznenađenje mnogih, vodio je Francusku do samog finala, igrajući na turniru kao u transu. U finalu protiv Italije, postigao je gol iz penala „panenkom“, ali je utakmica otišla u produžetke. Tada se dogodio trenutak koji je šokirao svet. U 110. minutu, isprovociran uvredama Marka Materacija na račun njegove sestre, Zidan ga je udario glavom u grudi i dobio crveni karton. Bio je to tragičan i buran kraj jedne veličanstvene karijere.
Nakon igračke karijere, posvetio se trenerskom poslu, gde je postigao gotovo neverovatan uspeh. Preuzevši Real Madrid 2016. godine, osvojio je tri uzastopne titule u Ligi šampiona, podvig koji niko pre njega nije ostvario. Pokazao je da poseduje ne samo igračku, već i trenersku genijalnost, sposobnost da vodi tim pun zvezda i donosi mirnoću u svlačionicu. Zinedin Zidan ostaje enigma: tihi, povučeni porodični čovek van terena, a na njemu vulkan emocija i umetnik čija je lopta slušala svaku komandu. Njegova priča je dokaz da put do vrha nije posut samo talentom, već i unutrašnjim demonima koje je, uglavnom, uspevao da pretvori u čistu magiju.
Zi-Zu! Kakva fudbalerčina!