Nije problem ko će otići. Problem je šta ostaje od Partizana

Kad je Saša Ilić seo na klupu Partizana, navijači su posle dugo vremena imali razlog da se nasmeju.

Nije to bio osmeh zbog transfera, niti zbog igre koju još nisu ni stigli da vide, već zbog osećaja da se u Humsku vratio neko kome je do Partizana stalo više nego do funkcije.

To niko razuman ne može da ospori.

Ali upravo tu prestaje priča o emocijama, a počinje priča o odgovornosti.

Legenda može da vrati veru.

Ali ne može da zameni propušten prelazni rok.

Ne može da dovede pojačanja.

Ne može da izbriše mesece unutrašnjih sukoba u vrhu kluba.

Sukoba koji su se završili odlaskom jednog od ključnih ljudi iz sportskog sektora.

I utiskom da se u Humskoj mnogo više vremena potrošilo na fotelje nego na fudbal.

Rasim Ljajić je predsednik kluba.

Danko Lazović kao generalni direktor ima jednu od ključnih uloga u kreiranju sportske politike kluba.

Milka Forcan zajedno sa ostatkom rukovodstva učestvuje u donošenju najvažnijih odluka.

Njihove nadležnosti nisu iste, ali odgovornost danas jeste.

Upravo zato nije pošteno ni svu odgovornost prebaciti na Sašu Ilića posle nekoliko utakmica, baš kao što nije pošteno ni očekivati da jedan trener ispravi ono što uprava nije uspela mesecima.

Zato je bilo potpuno očekivano da će prvi ozbiljniji rezultatski udar vratiti sva pitanja koja su na trenutak bila sklonjena pod tepih.

A onda je stiglo novo saopštenje.

Uprava je poručila da će podneti ostavke ukoliko Partizan ne izbori plasman u Ligu konferencije.

Na prvi pogled, zvuči kao preuzimanje odgovornosti.

Na drugi, nameće se mnogo važnije pitanje.

Ako zaista želite da skinete pritisak sa igrača i stručnog štaba, zašto im nekoliko dana pred najvažnije utakmice u sezoni poručujete da od tih 180 minuta praktično zavisi sudbina kompletnog rukovodstva?

Kako se tačno tako skida teret?

Vermezović upozorio Partizan: Protiv Tobola ovo neće proći

U sportu se pritisak ne skida saopštenjima.

Skida se kvalitetnijim timom, jasnim planom i poverenjem.

Upravo zato se danas najveći deo pitanja prirodno vraća na sportski sektor, u čijem je kreiranju Danko Lazović imao jednu od ključnih uloga.

Dolazak Saše Ilića bio je potez koji je među navijačima probudio najviše optimizma.

Problem je što se vrlo brzo pokazalo da jedan dobar potez ne može da zameni nekoliko onih koji su izostali – pre svega u formiranju ekipe koja je u novu sezonu ušla očigledno nedovoljno spremna za ciljeve koje je klub sam postavio.

Ironija je htela da svega nekoliko sati kasnije žreb Partizanu dodeli potencijalno najtežeg mogućeg rivala u plej-ofu – Hetafe, pod uslovom da prethodno eliminiše Tobol.

I tu dolazimo do suštine.

Rasim Ljajić često govori da je Partizan nasledio finansijski haos i da se klub polako stabilizuje.

To verovatno niko ozbiljan ne osporava.

Ali navijači danas ne dolaze na stadion da gledaju bilanse.

Dolaze da gledaju tim.

Zato je mnogo važnije pitanje kako je Partizan uopšte doveden u situaciju da mu cela sezona praktično stane u dve utakmice.

Odgovornost ne počinje onog dana kad ponudite ostavku.

Počinje mnogo ranije.

Kad formirate tim.

Kad procenite da li je trener dobio kadar kojim može da ostvari cilj.

Kad shvatite da se evropske kvalifikacije ne dočekuju u nadi da će se nešto rešiti usput.

„Kad kola krenu nizbrdo, ne zaustavljaju se. Ali, šta je tu je“: Rasim Ljajić kaže da u Partizanu ne razmišljaju još o Hetafeu

Uprava je za godinu dana uspela da ponudi mnogo narativa.

Najpre je stigla priča o novom početku.

Zatim unutrašnji sukobi.

Pa odlazak ljudi koji su figurirali kao nosioci promena.

Onda povratak klupske legende, koji je s pravom probudio emociju među navijačima.

Sada dolaze obećanja o ostavkama.

Sve to zvuči kao niz zasebnih događaja.

A zapravo govori o istom problemu.

Da se u Humskoj prečesto menja narativ, a presporo menja stvarnost.

Rasim Ljajić, Danko Lazović i ostatak rukovodstva danas poručuju da će otići ukoliko Partizan ne izbori Ligu konferencije.

Možda će zaista tako i biti.

Ali navijače mnogo manje zanima ko će otići krajem avgusta.

Mnogo ih više zanima zašto je Partizan početak avgusta dočekao ovako nespreman.

Odgovornost ne počinje kad obećate odlazak.

Odgovornost počinje mnogo ranije, kad napravite tim zbog kojeg o odlasku uopšte ne mora da se govori.