Dok današnji sportisti slobodno vreme uglavnom provode na egzotičnim destinacijama i društvenim mrežama, legende Partizana ostale su verne korenima i prijateljstvima koja su gradili godinama.
Uroš Tripković, jedan od najboljih šutera u novijoj istoriji crno-belih, pronašao je mir daleko od reflektora – na plantaži borovnica u selu Natalinci. Nekadašnji reprezentativac Srbije završio je karijeru veoma rano, već sa 28 godina, zbog problema sa povredama, ali je očigledno pronašao novi životni ritam.
U goste su mu stigli nekadašnji saigrači i veliki prijatelji – Novica Veličković, Milenko Tepić i Luka Bogdanović. Umesto parketa i lopte, ovog puta u rukama su bili poljoprivredni alati, ali osmesi i atmosfera pokazali su da čuveno partizanovsko bratstvo i dalje traje.
„Na aerodromu su mi rekli da sam na Interpolovoj poternici“
Druženje nije moglo da prođe bez legendarnih priča iz igračkih dana, a jednu od najluđih anegdota ispričao je upravo Tripković.
–Ukrali su nam pasoše sa Šengen vizama, a neko je iskoristio moje podatke i krao po Italiji. Na aerodromu su me odveli u sobu i rekli da sam na poternici. Srećom, Duda Ivković je bio selektor, pa je „potegao“ veze da me puste da poletim za Kinu — prisetio se Uroš kroz osmeh.
„Pobegli smo na Balaševića pravo sa treninga“
Na njega se nadovezao Milenko Tepić, koji je evocirao uspomenu iz vremena kada je Duško Vujošević vodio Partizan.
Tepić je otkrio kako su uspeli da pobegnu sa treninga na koncert Đorđa Balaševića, i to u garderobi koju je pozajmio od Pere Božića, jer se treninzi kod Vujoševića, kako kaže, gotovo nikada nisu završavali pre osam uveče.
„Mi smo bili po šest sati dnevno u sali“
Legende Partizana povukle su paralelu između njihove generacije i današnje košarke, a Novica Veličković smatra da je razlika u mentalitetu ogromna.
Danas zajedno sa Tepićem radi sa mlađim kategorijama crno-belih i pokušava da prenese vrednosti generacije koja je odrasla pod palicom Duška Vujoševića.
–Mi smo u sali bili po šest sati dnevno. Danas deca za sve pitaju „zašto?“. Moj zadatak je da ih nateram da budu u sali što više, a da što manje pitaju. Današnjim strancima je teško da razumeju naš mentalitet, nama je bilo lakše jer je osnova grupe bila domaća — poručio je Novica.
Tripković pronašao novi život van košarke
Iako je teren morao da napusti mnogo ranije nego što je planirao, Tripković danas deluje zadovoljno i ispunjeno.
Na plantaži u Natalincima pronašao je novi mir i posao koji ga, kako sam kaže, ispunjava gotovo kao nekada pune tribine Pionira.
–Srce mi je puno što su došli. Našao sam nešto što volim, gde uživam da provodim vreme. Ima problema, rešavaju se kao i u svakom poslu, ali generalno sam prezadovoljan — zaključio je nekadašnji košarkaš Partizana.
Dok borovnice rastu u Natalincima, uspomene na jednu od najvoljenijih generacija Partizana ostaju žive među navijačima crno-belih.
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija MaxbetSport.rs ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije MaxbetSport.rs.