Budimo u kontaktu

Ostali sportovi

Došao je iz “plićaka”, osvojio sve što je mogao i otišao kao gospodin…

Bosko Zivancevic

Objavljeno

,

Foto: Beta

Jedna trofejna era je završena. Najtrofejnija u istoriji vaterpola na ovim prostorima. Njen kraj nije ozvaničen debaklom na oba letošnja velika takmičenja, već ostavkom čoveka koji je obeležio minulih, bezmalo 10 godina. Dejan Savić od ovog, prvog dana oktobra nije više selektor Srbije.


Italija: Na meču Lacio – Specija, naša kladionica nudi kvotu 2.50 za igru ug 1P2+.


Najpre da kažemo da je turobno reprezentativmo leto i te kako imalo uticaja na odluku donetu nikako na prečac, već u dogovoru sa čelnikom saveza, njegovim saborcem iz igračkih bitaka Viktorom Jelenićem i njegovim saradnicima. Savić je veoma lično doživeo ono peto mesto na Svetskom prvenstvu u Budimpešti i, zašto ne reći, sramotnu devetu poziciju na Prvenstvu Evrope (koje je, u slučaju ovog sporta, mnogo jače od planetarnog takmičenja).

DAO JE SVE ŠTO MOŽE

I nije pobegao od odgovornosti, svestan činjenica da je mladima pružio šansu, a da je većina njih nije iskoristila. Ne, naprotiv. Svestan da je dosegao maksimum u poslu kojim se bavi, u sportu kojem je posvetio život, odlučio je da taj zadatak, na polovini olimpijskog ciklusa poveri nekom drugom. On ostaje da vodi Crvenu zvezdu.

Šta je prethodilo tom, trenerskom krešendu Dejana Savića? Negde tamo početkom druge decenije 21. veka sebe je nazivao “trenerom u plićaku”. Vodio je juniorsku reprezentaciju sve dok mu u decembru 2012. nije povereno vođenje najjačeg tima. Bio je to prilično turbulentan trenutak. Igrači su se okrenuli protiv tadašnjeg, takođe trofejnog selektora Dejana Udovičića i vruć krompir se našao u Savićevim rukama.

Autoritet je mogao da izgradi samo na jedan način – znanjem. Jer, sa polovinom vaterpolista koje je vodio sa ivice bazena je igrao bar pedesetak od njegove 444 (rekordne) utakmice u reprezentativnoj kapici.

LOŠ POČETAK, PA OSTAJANJE BEZ KAPITENA

A da je počelo najbolje, nije. Osvojio je Svetsku ligu, tradicionalno pripremno takmičenje za ona glavna. Ne zaboravimo, pritom, da je nedugo ranije, jedne kišne večeri na Banjici odveo Crvenu zvezdu do trona u Ligi šampiona. Ipak, posle tog finala Svetske lige u Čeljabinsku, desilo se Svetsko prvenstvo u Barseloni. I sedmo mesto! Za srpske vaterpolo standarde, katastrofalan plasman.

Nije ustuknuo Savić ni pred neočekivanim preprekama. Samo mesec dana posle SP u Barseloni, iz bazena se povukao Vanja Udovičić, kapiten, lider tima i u to vreme najbolji vaterpolista sveta, prihvatajući se ministarske funkcije. Isto tako, nekoliko godina kasnije, ni pred kaznom za Nikolu Rađena, iz odavno poznatih razloga.

Ne, popunjavao je redove, nastavio da radi i rezultati su uskoro stigli. Održao je čas vaterpola Mađarima na njihovom Margit Sigetu u finalu EP 2014. i u duelu sa njegovim velikim prijateljem i takođe velikanom svetskog vaterpola, sada nažalost počivšim Tiborom Benedekom.

Sledeće godine, držao je čas vaterpola Hrvatima u finalu Prvenstva sveta u Kazanju (11:4). Tog leta je lansirao 18-godišnjeg Nikolu Jakšića, sada već jednim od najboljih igrača sveta.

Ipak, imao je pred sobom sveti cilj, ono što slavna igračka generacija čiji je bio deo nije uspela da ostvari – olimpijsko zlato.

OPTEREĆENJE KAD MU VREME NIJE

I na tom putu se našao pred preprekom. Jer, u olimpijskoj godini, Prvenstvo Evrope se igra tokom zime i nema veliku specifičnu težinu, ako se uzme u obzir najveći sportski događaj na planeti. Ipak, ovo je imalo, jer je igrano u Beogradu, pred prepunim tribinama Arene.

Jedva se u finalu izborio sa Crnom Gorom i ispunio očekivanja. Ne njegova… On je postavljao sistem za nešto mnogo značajnije.

Došle su i Igre u Riju. Ekipa u grupnoj fazi, blago rečeno, nije ličila na sebe. I tada je znao šta radi. U ključnom duelu je pobeđena Australija, a sve do kraja, zaključno sa finalom bila je rapsodija. Srbija je osvojila prvu zlatnu olimpijsku medalju od samostalnosti i, računajući nekadašnju državu, prvu od Seula 1988!

Niko nije tada mogao da ga vidi kako slavi sa izabranicima, ni kako ga, po tradiciji, guraju u bazen. Slavu je, uvek i svuda, prepuštao igračima. Odlazio je negde iza zavese, ili u slučaju svečanog prijema posle zlata iste te godine u Areni, u kuhinju Starog dvora.

Posle Rija, ostao je bez dvojice dugogodišnjih oslonaca tima, kapitena Živka Gocića i centra Slobodana Nikića. Nastavio je da radi, posvećen jednom, jedinom cilju – odbrani olimpijskog trona!

I u tome je uspeo, posle onog trilera sa Španijom u kojem je ekipu pogurao do ivice nadljudskih napora. Tom pobedom je osvojeno zlato. Ma koliko bila (i sada je) jaka, Grčka je u finalu bila formalnost.

SUZE NA AERODROMU

Tog trenutka, karijera u državnom timu bila je završena za šestoricu veličanstvenih. Kapice su skinuli Filip Filipović, Andrija Prlainović, Duško Pijetlović, Gojko Pijetlović, Milan Aleksić i Stefan Mitrović. Zaplakao je sa njima prilikom povratka na aerodromu “Nikola Tesla”. I te suze, na momenat sakrivene ispod šaka pokazale su zahvalnost ljudima sa kojima se borio, najpre u bazenu, potom i van vode.

Usledio je pad. Rekli bismo, očekivan. Zar i može da bude drugačije kada se odjednom promeni pola tima i kada odu takve veličibne ovog sporta. Momci kojima je ukazao poverenje nisu mu uzvratili. Ni blizu. Doživljen je poraz od Francuske, decenijama redovne mušterije i to je bio uvod u krah. Sve je moglo da se nasluti kada je posle osvajanja devetog mesta, na pitanje novinara zašto u timu na poslednjem meču nije bio Dušan Mandić odgovorio: “Tim sastavljam ja, ali to nije bila moja odluka”.

Ova završna, o ostavci, bila je njegova odluka. Povukao se kao velikan, kao čovek koji je vodio tim na 24 takmičenja, osvojio je 17 medalja – 15 zlatnih i dve bronzane.

I, daleko od toga da je u vaterpolu rekao sve što ima. Tek mu je 47 godina. Možda se vidimo u drugom mandatu. Do tada, bez Dejana Savića ništa više neće da bude isto.

 

Kliknite da ostavite komentar

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija MaxbetSport.rs ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije MaxbetSport.rs.