Budimo u kontaktu

Blog

Dva derbija – dva sveta različita

Engleski fudbal

Objavljeno

,

Garantujem da nijedan navijač Arsenala nije mogao da pretpostavi da će ove godine svedočiti ovome što gleda. (AP Photo/Ian Walton)

Proteklog vikenda gledali smo dva derbija iz top 6 Premijer lige i da mi je neko pre tačno godinu dana rekao da ću da svedočim ovome u subotu na Enfildu i nedelju na Emirejtsu, rekao bih mu da nema pojma o fudbalu.

Desilo se to da je utakmica Liverpul – Čelsi u odnosu na Arsenal – Mančester junajted bio kao meč škotskog Čelendž kupa.

I što je najgore, prošle sezone je isti ovaj Liverpul bio u igri za četiri trofeja do poslednje nedelje sezone, osvojio je oba kupa, igrao finale Lige šampiona i Premijer ligu ispustio u poslednjih 15 minuta kada je Siti preokrenuo Aston Vilu.

Čelsi je bio aktuleni šampion Evrope, takođe je igrao dva finala u kup takmičenjima i oba izgubio baš od Liverpula, a u neverovatnom dvomeču sa Realom u Ligi šampiona minuti su ga delili do senzacije i plasmana u polufinale.

Samo šest meseci kasnije, Čelsi i Liverpul su se sastali kao devetoplasirana i desetoplasirana ekipe na tabeli. I na terenu su opravdali zašto su na tim pozicijama, ako poredimo sa onim nedeljnim derbijem na Emirejtsu.

SAUTEMPTON – NJUKASL X SVECI MOGU BAR OVDE DA SE ODUPRU

“REDSI” BEZ IDENTITETA, “PLAVCI” BEZ KLJUČNIH POZICIJA

Hajde prvo da krenem od Liverpula. Ekipa je izgubila identitet i samopouzdanje i ne samo da igrači prolaze kroz nešto kao što je “kriza srednjih godina” i ne znaju šta ih je snašlo, već je klub institucionalno na najvažnijoj prekretnici. Dizbalans između filozofije Jirgena Klopa i poslovanja uprave došao je do tačke pucanja. I sam Nemac je direktno najavio da će na leto doći ili do velikih promena unutar kluba ili na klupi jer je došlo do trenutka ili “oni ili mi”.

Jirgen Klop nema više igrače koji mogu da isprate njegove zamisli, jednostavno – potrošeni su posle toliko godina “gegen” presinga, a bez osveženja i pojačanja. Šokantno mi je koliko uprava nije imala sluha za Klopa i koliko mu se nije odužila adekvatnim pojačanjima posle osvojenih trofeja u PL i LŠ. I to je sada stiglo na naplatu.

Liverpul je kupio jednog veznog igrača u protekle četiri godine (?!), nagomilao je igrače u napadu, a dolazak Kodija Gakpa više deluje kao “dobra tržišna prilika”, nego realna potreba ekipe. Ekipa je odjednom od one koja se krajem maja realno borila za četiri trofeja, došla do toga da ni fizički ni mentalno nije na dovoljnom nivou čak ni za borbu za top 4.

Ako Liverpulu visi to četvrto mesto, šta tek onda reći za Čelsi?

Od trofeja u Ligi šampiona, do rastanka sa Tuhelom prošlo je samo 15 meseci. (AP Photo/David Cliff)

Ako je Liverpul u institucionalnoj krizi, šta tek reći za Čelsi? Oni su primopredaju ključeva kluba odradili još letos (što Liverpul tek čeka), a po onome što se desilo na Stamford Bridžu, navijači Liverpula mogu da se nadaju samo da im se ne desi isti scenario. Tod Boli je došao, uključio FIFA “mud” i zaigrao se u stilu pravog Amera. Potpuno mi je neverovatna njihova transfer politika i potezi koje vuku od kako je Roman otišao. Uložili su preko 400 miliona evra i opet nisu rešili ključne pozicije – oslonac na sredini, motor ekipe i golgetera, odnosno “devetku” koja će prekinuti prokletstvo.

Grejem Poter je bez dileme čovek u čiji proces treba verovati. Mnogo je teži odgovor na pitanje da li će on i uprava sa Todom Bolijem biti na istim talasnim dužinama i da li će trenerova biti poslednja u ključnim odlukama.

Neću zaboraviti da je Čelsi zaista osakaćen povredama na startu 2023. godine, ali to ne menja činjenicu da oni tako pljusnu 100 miliona evra za Mudrika koji ima 77 profesionalnih utakmica. Ili što dovedu još jednog štopera od blizu 40 miliona evra, a letos su doveli Fofanu i Kulibalija za 120. Feliksova pozajmica mi je još jedna nelogičnost, ma koliko on dobar bio, deluje da je došao u London samo da dočeka leto da Simeone spakuje kofere pa da se vrati u topli Madrid. Uz to, Čelsi će za njega platiti blizu milion po utakmici?! Čovek dobio crveni na debiju koji će ih koštati oko 2,5 miliona evra.

Čelsi nije odigrao toliko loše na Enfildu, može se reći da je bio “manje lošiji tim”. Salah je treću utakmicu zaredom bez udarca u okvir gola, što mu se nije dogodilo od kako je došao u Liverpul. Dok sam gledao utakmicu, pomislio sam na navijače oba kluba i zapitao se šta je njima u glavama i kako objašnjavaju takav pad u samo nekoliko meseci i kako da se vrate na pravi kolosek.

I za plave i za crvene verujem da su u pravim rukama što se tiče trenera, ali imam veliku sumnju u odluke uprava iako su im transfer politike potpuno suprotne. Da Čelsi može, kupio bi za 100 miliona Juventusovih oduzetih 15 bodova, što mi jedan od najjačih komentara koje sam video ovih dana na mrežama.

S druge strane, ne znam šta Klop treba da uradi da se uprava ponaša kao ova Čelsijeva i da sumanuto kupuje i baca stotine milione da bi se pojačala.

AKRINGTON – BORAM VUD 1 STENLI IDE DALJE

“DAJ SITI, DA SE IGRAMO”

I onda, dolazimo do drugog derbija, poslastice – Arsenal – Mančester junajted. Iako svi znaju da sam arsenalovac, zaista se trudim da budem objektivan, kritičan kada je to potrebno i pozitivan kada je to zasluženo. Garantujem da nijedan navijač Arsenala nije mogao da pretpostavi da će ove godine svedočiti ovome što gleda. Ne samo u smislu rezultata i ogromnog broja bodova i prvog mesta na tabeli, a top 4 je bio kao LŠ, već zbog toga što ti sada gledaš Arsenal i znaš da neće da izgubi. Junajted je poveo, a ko god je gledao utakmicu, video je da je pitanje trenutka kada će ovi da se vrate. Arsenal davno nije bio tim koji pobeđuje u derbijima u 90+. Naprotiv, Arsenal je novembra 2020. godine prekinuo petogodišnji niz od 29 utakmica bez pobede na gostovanjima u top 6 derbijima! Ej, pet godina nisu mogli da dobiju nijedan derbi, a ove sezone su fazon “daj Siti, da se igramo”, pa to je potpuno ludilo.

Tu dolazimo do ključnog momenta i čuvenog “trust the process”. Srećom, Arsenal nije poklekao kada je mogao i verovao je u Mikela Artetu, baš kao što Čelsi mora u Potera i što će, siguran sam, Junajted verovati u Ten Haga.

Arteta je namestio ekipu, osim igrački, još važnije je – mentalno. Doveo je dvojicu šampiona iz Sitija, koji imaju pobednički karakter. Upravo je jedan od njih bio igrač utakmice – Zinčenko, koji je posle meča otkrio sledeće:

– Kada sam letos došao, rekao sam saigračima da sam ovde da bih osvojio Premijer ligu i mnogi su mi se smejali. Sada svi oni veruju da je to moguće.

To je mentalitet koji je Arsenalu nedostajao od zlatnih vremena Arsena Vengera. Trenera koji veruje u sistem, igrače koji veruju treneru, i uprava koja se ne mesa menadžeru. Arsenal ne mora da osvoji Premijer ligu, i time se ne tešim, jer sam u glavi odavno namestio da je trka sa Sitijem i povratak u Ligu šampiona kao trofej. Uživanje je gledati ne samo pobede, već način na koji Arsenal pobeđuje i posebno kako je taj process trajao.

Za kraj, tu je Mančester junajted. Tim koji se na Emirejtsu branio od 60. minuta kao Simeoneov Atletiko Madrid. To nije ništa pogrešno jer je očigledno bilo koliko im nedostaje Kazemiro i koliko su ranjivi bez njega, a Arsenal puca od samopouzdanja. Baš kao i Markus Rašford, koga je Ten Hag preporodio.

Holanđanin će namestiti ovu ekipu, sa još dvojicom, trojicom igrača, Junajted može da postane ovo što je danas Arsenal. Junajtedova uprava je takođe donosila neverovatne odluke, izgubila je previše vremena verujući u Solskjera, a potvrda njihovog lutanja bio je Ralf Rangnik na pola godine. Sve to vreme bio je samo jasan pokazatelj da Junajted nema plan. Kristijano Ronaldo je pogrešno uradio sve što je odlučio u onom famoznom intervjuu, ali sigurno da nije pogrešio kada je rekao da je u klubu sve isto kao i onog dana kada je otišao u Madrid.

Junajted je ostao zaglavljen u Fergijevom vremenu i bez pravog trenera i vođe projekta, ostaće zablenut u retrovizor i slavne dane do 2013. godine. Ten Hag, poput Potera, mora da dobije ono što danas nijednom treneru nije garantovano – vreme. Arteta je to dobio, dobio je i Jirgen Klop, prvi je na putu da uzvrati trofejima i rezultatima za to poverenje, to je zaostavština drugog nečeg čega će na Enfildu tek postati svesni.

BOLTON – FOREST GRIN 1&2-3 BODOVI OSTAJU KUĆI

Da zaključim, bio je ovo još jedan vikend u kom smo mogli da se prisetimo koliko je fudbal divna i nepredvidiva igra. Za manje od godinu dana, timovi koji nisu bili dostojni borbe za top 4, sada su odigrali meč za titulu, a oni koji su igrali finala i osvajali trofeje, sada su zasluženo u sredini tabele Premijer lige.

Zato ne prognozirajte, uživajte i nadajte se da će fudbal ostati ovako lep i nepredvidiv. I da će uprave klubova i navijači znati da prepoznaju prave trenere i verovati u njih.

A ja i dalje verujem da su pravi i Arteta i Klop, ali i Poter i Ten Hag.

Dulle Varney

Kliknite da ostavite komentar

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija MaxbetSport.rs ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije MaxbetSport.rs.