Koliko traje ljubav navijača – jednu sezonu, jedan poraz ili jedan pogrešan tajm-aut?

Dan posle poraza od Barselone, atmosfera oko Crvene zvezde deluje kao tipičan navijački refleks – juče euforija, danas zahtev za smenu.

Poraz u plej-inu nije samo eliminacija, već okidač za ono što se već neko vreme taloži po tribinama i, još glasnije, po mrežama.

A tamo, znamo, sud se donosi brzo i bez prava na žalbu.

Dolazak Saše Obradovića bio je sve suprotno od ovoga.

Đurović: Samo četiri tima su jača od Zvezde – dao je savet Obradoviću

Bio je to povratak proverenog kadra iz sopstvenih redova, onog koji zna gde je došao i šta grb znači, ne iz PR priručnika nego iz svlačionice devedesetih.

Bio je to i trenutak kad su mnogi, bez zadrške, padali u trans.

Onaj poljubac grba na parketu Pionira nije bio samo gest, već simbol – onaj koji se deli, lajkuje i pamti.

I tu dolazimo do prve nelagodnosti.

Kako se od tog kadra stiže do zahteva za smenu?

Brzo, reklo bi se.

Prebrzo, možda.

Jer isti oni koji su slavili „povratak kući“ danas bi da zatvore to poglavlje.

Da li je to stvar rezultata ili navike da se u Zvezdi sve rešava preko noći?

Istorija, koliko god bila nezgodna za brze zaključke, ovde nudi prilično jasan obrazac.

Na Malom Kalemegdanu strpljenje nikada nije bilo valuta.

Smene su dolazile naglo, često posle serije poraza, ponekad i posle nekoliko utakmica koje „nisu ličile na Zvezdu“.

Ni titule nisu uvek bile garancija mira.

Ni status nije bio štit.

U tom smislu, Obradović nije izuzetak, već potencijalni nastavak kontinuiteta.

I to je možda ključna stvar.

Ne radi se samo o njemu.

Radi se o obrascu u kojem klub reaguje na pritisak – sa tribina, iz medija, sa društvenih mreža.

A pritisak je sada očigledan.

Međutim, postoji i druga strana tog obrasca.

Uprave su znale i da preseku brzo, ali i da kalkulišu.

Zavisi od trenutka, ciljeva, ali i – što se ređe kaže naglas – od toga ko je dostupan kao zamena.

Nove informacije o odlasku Kodija u Olimpijakos

I tu dolazimo do pitanja koje se provlači, ali retko izgovara do kraja.

Ko umesto njega?

Ko je taj trener koji u ovom trenutku garantuje više od onoga što Obradović već nosi – iskustvo, autoritet i emotivnu vezu sa klubom?

Ako takvog nema na dohvat ruke, da li smena ima smisla ili je samo ventil?

U tom svetlu, trenutna euforija liči na poznati refleks. Traži se glava da bi se smanjila frustracija.

Kao kad se na traci u marketu nervirate zbog dugačkog reda, pa vam je lakše kad se otvori još jedna kasa, iako znate da ćete i sutra da kupujete na istom mestu, i da se u sistemu ništa ne menja.

Pitanje je samo – da li će uprava reagovati impulsivno ili će pokušati da razbije taj obrazac.

Zvezdi je potrebna rekonstrukcija tima, nema mesta ni za neke sa ugovorima

Jer ako istorija nečemu uči, onda je to da se odluke donete pod pritiskom retko pokazuju kao dobro dugoročno rešenje.

A u međuvremenu, navijači će, kao i mnogo puta do sada, preći put od euforije do razočaranja i nazad.

Brže nego što traje jedna sezona.

Možda čak brže nego što traje jedno poluvreme.

I tu se krug zatvara.