Budimo u kontaktu

Sportski dvogled

Hod po ivici praznog bazena

Aleksandar Ostojic

Objavljeno

,

Foto: Starsport

‘Oće voda mnogo toga da opere, ali nemar, nebrigu i nestručnost – teško. Šta ćemo kad vode nema?


EVROLIGA: Sve kvote naše kladionice za meč Crvena zvezda – Monako (20:00) pogledajte OVDE.


Domaću javnost pre petnaestak dana šokirao je snimak treninga mlađih kategorija vaterpolista Partizana kako treniraju u praznom bazenu na Banjici. Dečaci su po dnu bazena, u kome nije bilo ni kapi vode, trčali napred-nazad. Mnoge je to podsetilo na to da su u praznim beogradskim bazenima 1999. u vreme bombardovanja trenirali kasnije najbolji teniseri sveta, Ana Ivanović i Novak Đoković. Danas nema bombardovanja, ali bi prazan bazen mogao da posluži za trening nekim mladim teniserima…

Stiglo je objašnjenje da su pokvareni filteri za vodu na bazenu Sportskog centra “Voždovac” (kome pripada banjički bazen), pa su seniori Partizana prebačeni da treniraju na Novom Beogradu, u bazenu “11. april”. Za dečake koji su trčali napred-nazad jednostavno nema mesta za trening ni na jednom od beogradskih bazena, pa će morati da i dalje trče po suvim keramičkim pločicama na dnu.

PARTIZAN NA IVICI OPSTANKA

Žrtve ovog pretumbavanja i novih termina su i najmlađe kategorije plivačkog kluba “11. april”. U njihov večernji termin sada su ubačeni seniori Partizana, a dečaci – njih oko 300 – većinom od 7,8,9 ili 10 godina prebačeni su u termin od tri popodne. Većina je odmah prestala da trenira, jer su to deca koja dolaze u pratnji roditelja, a kako da ih roditelji dovode kad u tom terminu rade? Uz to, deca moraju da idu i u školu, a da bi trenirali u tri popodne morali bi da beže sa časova! Klub se našao na ivici opstanka, pa je pokrenuo peticiju za spas koju je potpisalo nekoliko hiljada ljudi.

Naši najmlađi takmičari ostaju bez mogućnosti da nastave bavljenje omiljenim sportom – kaže Srđan Petrović, sportski direktor Plivačkog kluba “11. april“.

– Zbog kvara na filterima Partizan ne trenira na Banjici od 26. jula – dodaje njegov kolega Nikola Kuljača, direktor Vaterpolo kluba Partizan.

Samo da podsetimo, VK Partizan je najtrofejniji srpski klub, a jedan je i od najvećih klubova u Evropi. Crno-beli su sedam puta bili prvaci Evrope, a 27 puta su bili šampioni Jugoslavije i Srbije i 24 puta su osvojili Kup. Međutim, poslednjih godina, usled finansijske krize, crno-beli su imali znatno slabiji roster. Poslednju domaću titulu osvojili su 2018, kada su uzeli duplu krunu, dok je poslednji internacionalni pehar podignut 2011. godine, kada je osvojena titula prvaka Evrope.

VATERPOLO SE SELI IZ BEOGRADA

Eto, „Banjica“ ne radi zbog kvara sa filterima, a početkom godine je, iz istog razloga, stavljen katanac na bazen u Subotici. Crvena zvezda je do trenutka kada su povećana ulaganja u klupski vaterpolo igrala van Beograda. Razlog je bio finansijske prirode. Privremeni dom postao je Zrenjanin i to samo tri godine nakon što je postala prvak Evrope. Nekome nestručnom je 2019. palo na pamet da na otvorenom bazenu “Tašmajdan” smanji dubinu sa 4,8 metara na dva. To smanjenje je koštalo oko dva miliona evra, a još toliko će koštati ponovno kopanje i vraćanje dubine na 4,8 metara da bi po pravilima mogle da se igraju vaterpolo utakmice.

U takvoj situaciji vaterpolo se polako seli van Beograda. Bazen u Šapcu nije radio više od jedne decenije, da bi pre sedam godina bila izvršena potpuna sanacija. Otvoren je utakmicom između Srbije i Rusije, pa je klub u gradu na Savi postao jedan od najpoželjnijih destinacija za decu u zemlji. Em što je šema za treninge besprekorna, em što je pažnja usmerena na rad sa mlađim kategorijama. Sada je tako, ali brojne generacije su ispuštene jer bazen nije radio desetak godina…

Igrač Crvene zvezde Gavril Subotić (Foto: Starsport)

Nije daleko vreme kad su u juniorske kategorije Partizana dolazili dečaci iz Italije i sa Malte da tu treniraju sa najboljima i da i sami postanu jednog dana najbolji. Iako je bilo dosta priče o nacionalnom vaterpolo centru, on nikad nije napravljen. Bazeni su godinama bili rak-rana, kao i finansijsko stanje u kome su se nalazili najveći klubovi u zemlji. I to je doprinelo stvaranju „crnih rupa“ u generacijama, manjoj bazi igrača.

Nažalost, naša sadašnjost su brojni nefunkcionalni bazeni. Od naših najboljih vaterpolista će se, po tradiciji, očekivati da nastave trend i osvoje medalju na Olimpijskim igrama u Parizu sledeće godine. Prethodno će morati da se izbore za olimpijsku vizu, što u sadašnjoj situaciji neće da bude nimalo lako. Pogotovo što ni kandidati za reprezentaciju, kao ni oni koji bi trebalo da predstavljaju budućnost srpskog vaterpola, nemaju gde da treniraju.

Pa se logično postavlja pitanje: Da li je Srbija i dalje “zemlja vaterpola”, kako je dugo u svetu poznata?

Kliknite da ostavite komentar

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija MaxbetSport.rs ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije MaxbetSport.rs.