Nije prvi put kada je reč o Crvenoj zvezdi. Pobede donose velike radosti, porazi velika razočaranja. Nema sredine.
Tako je bilo i večeras. Dva puta je stadion „Rajko Mitić“ nakratko utihnuo kada je Lil postigao dva gola i jednom dugo kada je sudija Entoni Tejlor odsvirao kraj i kada je Crvena zvezda zvanično eliminisana iz Lige Evrope. Samo „sever“ nije stao, pesma se orila još pola sata kasnije. Da učenici Dejana Stankovića znaju da nisu sami u velikom bolu.
Prosto, jedan poraz ne sme i ne može da pokvari sliku idealnog prolećnog početka. To nisu zaslužili fudbaleri Crvene zvezde, to nije zaslužio trener Dejan Stanković sa svojim stručnim štabom. Nije eliminacija od Lila smak sveta, samo lekcija koja mora da se nauči, dečja bolest koja mora da se preleži. Bilo je hrabrosti, bilo je smelosti, falile su samo sreća i koncentracija. Ono čega se pred dvoboj sa Lilom Dejan Stanković najviše plašio – koncentracije.
Glava mora gore, vremena za odmor nema. Nizaće se utakmice idalje jedna za drugom. Na dva preostala fronta. Cilj je sada dupla kruna. Crvena zvezda je na dobrom putu da ga ostvari.
ŠTA POSLE?
Nova sezona i novi napad na Evropu. Nadaju se na „Marakani“ da će biti na Ligu šampiona. Direktan plasman nije realan, ali kroz kvalifikacije svakako. Vreme je da Dejan Stanković „skine prokletstvo“ Omonije, Šerifa i Makabija iz Haife.
Meč u Lilu mora da bude recept za leto i nadalje. Dvoboj u Beogradu lekcija da nekada i raspoloženi 12. igrač nije dovoljan. Blistale su „delije“ danas, grmele 120 minuta, ali nije bilo dovoljno, Fortuna nije bila uz crveno-bele, biće na leto.
Na upravi je da satka pravi tim. Da popuni nedostatke, ima ih u „rosteru“, ali ćemo o tome ujutro kada se sve slegne.
Crvena zvezda ima potencijal veći od Bodo/Glimta. Sazrela je i vreme je za iskorak u Evropi naredne sezone, jer sledeći put se preko ovakve lekcije neće olako preći.
Hvala ti Zveydo na svim radostima ove sezone