Budimo u kontaktu

Sportski dvogled

JUBILEJ Devet decenija FIBA

Vladimir Stankovic

Objavljeno

,

Bora Stanković je ostavio dubok trag u svetskoj košarci (Foto: Starsport)

Bez obzira što je današnja FIBA sa više auto-koševa uspešno uspela da naruši ugled stican proteklih devet decenija, poštovanoj „starici“ treba čestitati 90. rođendan i poželeti još mnogo godina i takmičenja. Bez obzira da li je svima podjednako simpatična nema sumnje da je Međunarodna košarkaška federacija odigrala veoma značajnu ulogu u razvoju basketa, pre svega kroz organizaciju takmičenja, prvo na nivou reprezentacija a kasnije i klubova.


BUGARSKA: Od 19:45 igraju Arda – Beroe, a u kladionici MaxBet je kvota na pobedu domaćina 2.60. 


Ovo je priča o nastanku i razvoju FIBA u kojoj je jedan Srbin, Bora Stanković, ostavio dubok trag.

POČETAK UZ – RUKOMET

Zanimljivo je da je FIBA 18. jula 1932. formirana kao sekcija u okviru Međunarodne rukometne federacija koja je imala sedište u Minhenu. Košarkaši će steći „nezavisnost“ koju im je dodelio Međunarodni olimpijski komitet tek uoči Olimpijskih igara u Berlinu 1936.

Nacionalne federacije takođe nisu u početku imale samostalnost. Recimo, francuska je bila pod atletskom federacijom a italijanska pod gimnastičkom. Košarka je u tim prvim godinama imala neku vrstu „tutora“, staratelja koji je naravno više brinuo o svom matičnom sportu nego o novoj igri koja je sporo počela da se širi Evropom posle Prvog svetskog rata.

Godinu dana posle osnivanja FIBA, 27. oktobra 1933, u ženevskom hotelu „Klambesi“ sastali su se Vilijam Džons, prvi generalni sekretar FIBA, i njegovi bliski saradnici, članovi prvog rukovodstva organizacije, Leon Bufard i Đorđo Asinari di San Marzano. Prvi je bio Švajcarac, direktor fakulteta za fizičko vaspitanje u Ženevi, drugi Italijan sa titulom grofa.

Bufard je bio prvi predsednik FIBA (po ustrojstvu, funkcija je više počasna, operativna „vlast“ je u rukama generalnog sekretara). Prema knjizi španskog novinara Karlosa Himeneza, on je tvorac ideje o održavanju šampionata Evrope. Ostaloj dvojici ideja se dopala, ali postojao je jedan ne mali problem: u kasi FIBA u tom trenutku bilo je… 100 dolara!

Rešenje je nađeno u nekoj vrsti testiranja među federacijama i kada je stiglo više pozitivnih nego negativnih reakcija za 1935. bio je sazvan prvi šampionat kontinenta. Federacije su prihvatile da snose troškove puta, a FIBA se obavezala da pokrije smeštaj i ishranu.

PRVO EP U ŽENEVI

Prvo Evropsko prvenstvo igrano je do 2. do 4. maja 1935. u Ženevi. Igralo se u „Palais de expositions“ (Izložbena dvorana), na parketu, uz relativno zadovoljavajući broj gledalaca i solidnu pokrivenost u lokalnim medijima. Prvi meč, 2. maja u 16, časova odigrali su Španija i Belgija (25:17).

Nema podatka ko je bio prvi strelac u istoriji evropskih prvenstava. FIBA ne poseduje zapisnike sa tri predratna šampionata tako da su jedini izvor novine iz tog doba, ali često sa nekompletnim izveštajima. U španskoj štampi moguće je naći strelce za Španiju: P. Alonso 8, E. Alonso 6, Ruano 4, Martin 6, Maunier 1. Za Belgijance ni toliko.

Zbog broja od 10 učesnika nije bilo jednostavno osmisliti sistem takmičenja. Prvo je odigrano pet eliminacionih utakmica, onda neka vrsta plej-ofa između Švajcarske i Italije (27:17), kvalifikacioni dueli Bugarska – Mađarska (22:19) i Francuska – Rumunija (66:23), dok su u polufinalu Španci pobedili Čehoslovačku (21:17) a Letonija – Švajcarsku (28:19).

Finale je igrano 4. maja 1935. u 22,30. Letonija je pobedila Španiju sa 24:18, sudio je Švajcarac Anri Luciri, a za istoriju su ostala zapisana imena i poeni prvih finalista:

Letonija: Andersons 2, Anufrijevs 2, Grundmanis 4, Gubinš 1, Jurcinš 11, Lidmanis 2, Melderis-. Selektor: Valdemars Baumanis.

Španija: P. Alonso 4, E. Alonso 4, Ortega, Ruano 2, Martin 6, Maunier 2, Muskat, Martinez. Selektor: Marijano Manent.

UHAPŠENI FINALISTI

Finalu je prethodio mali skandal. Posle pobede nad Čehoslovačkom, Španci su otišli da proslave pobedu. Vraćajući se u hotel, u dobrom raspoloženju, glasno su zapevali. Dovoljno da neki “uznemireni građanin” pozove policiju koja je odmah stigla i privela Špance u policijsku stanicu! Rečeno im je da će sudija „sutra odlučiti o kazni“. Kada je video da nema igrača, selektor Mariano Manent alarmirao je sve živo i uz pomoć ljudi iz FIBA duboko iza pola noći izvadio “iz apsa” svoje igrače.

Prvi strelac turnira bio je Italijan Livio Frančeskini koji je na četiri meča dao 66 poena, prosek 16,5. Bugarima je dao 32 i to je prvo veliko individualno dostignuće na evropskim šampionatima. Drugi strelac bio je Letonac Rudolfs Jurcinš sa 15,0.

Ako neko misli da je nacionalizacija igrača izum našeg doba, greši. Švajcarska je još te 1935. imala dvojicu nacionalizovanih Amerikanaca, a Španija četiri igrača formirana daleko od kuće. Braća Pedro i Emilio Alonso naučili su košarku na Kubi, Rafael Ruano na Kostariki a Rafael Martin u El Salvadoru.

Za kraj, još jedan detalj, zapravo kuriozitet: nije bilo medalja. Taj običaj dodele trofeja uveden je dve godine kasnije u Rigi.

Sa izuzetkom ratnih godina i dva uzastopna šampionata posle Drugog svetskog rata (1946. u Ženevi i 1947. u Pragu), evropski šampionati igrali su se na svake dve godine, ali je taj ritam prekinut posle 2017. kada se, odlukom FIBA, prešlo na četvorogodišnji ciklus. U poslednjim izdanjima novost je igranje u više zemalja.

Sedište FIBA u Ženevi (Foto: FIBA)

FIBA je, sa 215 članica, danas jedna od najbrojnijih međunarodnih sportskih organizacija. Sa ponosom ističemo ogroman doprinos koji je organizaciji dao Borislav – Bora Stanković, dugogodišnji generalni sekretar.

Važne uloge na ćelu raznih komisija imali su Radomir Šaper i Nebojša Popović, Dušan Ivković je godinama bio na čelu Svetske organizacije trenera. Danas u FIBA rade Zoran Radović i Predrag Bogosavljev, bivši igrači Crvene zvezde i OKK Beograda, nekadašnji reprezentativci.

Sedište FIBA i dalje je u Ženevi, ali od pre nekoliko godina u novom prostoru na četiri sprata i sa 8.500 kvadratnih metara. U muzeju je oko 40.000 objekata koji svedoče o istoriji popularnog sporta. Tu je i oko 7.000 knjiga na 20 jezika, među njima, da se pohvalim, i jedna moja. Izgradnja kuće svetske košarke koštala je 25 miliona švajcarskih franaka.

PROČITAJTE JOŠ:

Partizan potvrdio: potpisan još jedan ugovor

RAMPA ZA NAGETSE Juta bolja od Denvera, četiri blokade Simanića

Kliknite da ostavite komentar

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija MaxbetSport.rs ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije MaxbetSport.rs.