Filmska priča sa Crvenog Krsta koja ima srećni epilog: Jovović izdržao nepravednu suspenziju, pa u prvoj utakmici doneo Radničkom pobedu vrednu opstanka

Pravda je spora, ali dostižna, veli ona narodna. U njenu istinitost uverio se novi-stari košarkaš BKK Radničkog Koča Jovović (31), koji je posle više od pola godine čekanja na nju svojim drugim debijem u dresu “krstaša“ stavio tačku na najteži deo svoje karijere – suspenziju zbog, ispostaviće se, lažnih optužbi za učešće u nameštanju utakmica. O svemu tome pričao je za MaxBet Sport.

EVROLIGA: Kvota kladionice MaxBet na pobedu Makabija protiv Albe (20:05) je 1.35.

Kada je 2011. godine sa ekipom vršačkog Hemofarma osvojio titulu juniorskog prvaka Srbije pod vođstvom legendarnog Žareta Vučurovića igrajući u timu sa Lukom Mitrovićem i Nikolom Milutinovim, Koča sigurno nije mislio da će jedna od najvećih pobeda u karijeri, 14 godina posle, da bude ona u sudnici. Bila je to utakmica u kojoj je Jovović nije branio protivničkog plejmejkera, već svoje ime, svoj obraz i svoju čast. I pobedio je! Tu ne mislimo na slavlje Radničkog protiv Tamiša, niti na Kočinih 21 poena uz ubačene četiri trojke.

– Nećeš mi verovati koliki sam broj poruka primio na telefon koji je isti već dugo godina. Nemam društvene mreže ali mnogi ljudi su mi čestitali, dali podršku, iskazali podršku u smislu “pravda je pobedila – počinje Koča Jovanović priču za naš portal .

UVUČEN U STVARI KOJIH SE GNUŠA

Ko je tu, onda, poražen? Ili da preformulišemo – ko je bio sa one strane (zakona)?

– To je bilo dok sam igrao u Bugarskoj i određeni igrači koji su se bavili tim stvarima i u prepiskama među sobom su pominjali i moje ime u smislu “na njega možemo da računamo“. Nijednog momenta ja nisam bio ni pitan za te stvari, niti sam imao razloga da bilo šta prihvatam ili odbijam. Dakle, nije se uopšte vodila polemika o tome. Ljudi koji me poznaju znaju da sam ja veliki protivnik tih stvari, da se uvek zalažem za fer-plej, za ono “pobedi me na terenu, ja ću ti pružiti ruku i potruditi se da sledeći put ja tebe pobedim“. Na kraju, ti igrači koji su mene spominjali i koji su se stvarno bavili time, u razgovoru neke dvojice spominjali su moje ime bez ikakvog razloga i dokaza, i to je meni napravilo taj problem.

Koča Jovović ponovo u dresu Radničkog (FOTO: Filip Ignjatović/BKK Radnički)

Usledio je najteži period u vašoj karijeri – meseci suspenzije od strane FIBA dok se proces ne okonča. Izlaz ste morali da potražite u dalekoj Kini, gde ste igrali wild ball?

– Meni iz Saveza javljaju da sam suspendovan, bez ikakvog objašnjenja zašto i na koliko. To je bio ogroman udarac za mene, našao sam se u situaciji da ne mogu da igram košarku, sport koji volim i ne mogu da radim ono što mi je bio jedini izvor prihoda. Uz to, ja imam završen fakultet i trenersku licencu i planiram da svoj život maksimalno posvetim tome, a u tom trenutku to mi je sve bilo uskraćeno. Usledio je proces i period u kojem je moj advokat pokušao da stvari ubrza koliko god je moguće, ali bile su neke promene u Savezu, pa Olimpijske igre i nije to moglo da se ubrza onoliko koliko sam ja želeo. Nadao sam se da će se to završiti sve za nedelju, dve, tri, ali se baš odužilo. Na kraju, ipak smo uspeli da dokažemo nevinost. Hvala mojoj supruzi, porodici, prijateljima i ljudima iz košarkškog sveta koji su mi pružali podršku u tim teškim danima. Sve me je to uzdrmalo, neću da krijem, ali nisam neko ko kuka nad svojom sudbinom, već gledam da pronađem nešto pozitivno i preokrenem u nešto što će me motivisati i gurati napred.

Potom je nastavio:

–  Hvala i vama na ovim pitanjima, na razgovoru i pisanju o mom slučaju – dodaje Jovović, koji na leđima nosi broj 57, koji aludira na 1957. godinu i atentan koji je njegov prezimenjak Blagoje izveo u Buenos Ajresu nad ustaškim zločincem Antom Pavelićom. – Takođe, to je i godina rođenja mog pokojnog oca, pa je simbolika dupla –  ističe Jovović.

NOVI POČETAK NA STAROM MESTU

Sudbina je ipak htela da igrate KLS sa Radničkim, ali nekim malo težim i zaobilaznim putem?

– Prošla sezona u B ligi je stvarno bila uspešna za klub, ali i za nas individualno. Bio je plan da ostanem u Radničkom, ali sam bio dobio jako dobru ponudu iz grada gde mi živi supruga i gde smo mi porodično stacionirani (Novi Sad, prim.aut.), pa sam prvenstveno iz tih razloga odlučio da odem. Zbog te suspenzije i svega što se desilo sam morao da čekam i tim drugačijim putem da se vratim na Krst. Osećaj je stvarno kao da nisam ni odlazio, a prošlo je gotovo devet meseci. Ta cela priča je sada iza mene, i drago mi je da se sve ovako poklopilo sada – i da Radničkom treba igrač, ali i da meni treba klub.

Poznajete klub i puno je tu igrača koji su sa vama igrali i osvojili tu B ligu, ali ipak ima i nekih novih, srpskoj košarkaškoj javnosti poznatih imena. Ipak, protiv Tamiša na novom debiju sve je izgledalo kao da ste od početka sezone sa ekipom?

Jovović u duelu sa Devenportom (Foto: Filip Ignjatović/BKK Radnički)

– Bio je to faktor iznenađenja i za mene i za ekipu, ali i za protivnika. Ni za prilagođavanjem nije bilo potrebe, s obzirom na to da se u suštini tu nije promenilo. Mijovića sam znao od ranije, Lešića i Pena iz nekih košarkaških krugova i priča. To su stvarno sve vrhunski momci i nije uopšte bilo teško da se uklopim tu, trener Boltić i ceo stručni štab su isti, ljudi koji rade u klubu takođe i sve se odvijalo nekako glatko.

Odmah ste bili faktor sa ubačenim 21 poenom protiv Tamiša, od čega je 12 došlo iza linije za tri poena iz šest pokušaja. Imali ste ukupan indeks korisnosti 21 za 30 minuta provedenih u igri. Impozantne brojke na debiju posle višemesečne odvojenosti od parketa?

– Trojke su segement u igri koji me ne krasi baš previše tokom cele karijere. Šta više, stalno je bilo oni “ma pusti njega, ne može on da pogodi trojku“. To je moj neki stil igre i takve večeri se ne događaju često. Verovatno je to bio i neki deo taktike našeg rivala Tamiša, a mislim da nisu ni znali niti očekivali da igram. I trener Ristić iz Tamiša me vrlo dobro zna, mi smo generacija, i pretpostavljam da je u nekom improvizovanom skautingu za mene bila priča “njemu možemo da idemo ispod“, ali ispostavilo se da zbog moje neke velike želje, rasterećenosti, fokusa ili čega već drugog preciznost je bila tu.

Znamo da je cilj Radničkog u ovoj povratničkoj sezoni opstanak u ligi. “Krstaši” su trenutno na desetoj poziciji sa skorom 8-10. Šta je vaš cilj do kraja sezone?

– S obzirom na to šta sam prošao u prethodnom periodu, nisam mogao da znam da li ću uopšte da zaigram ove sezone. Hvala Bogu i svakome ko je uticao na to da imam priliku da igram i mnogo mi je drago što ću ovu sezonu završiti sa BKK Radničkim. Sada je cilj opstanak i mislim da smo tu na dobrom putu, ali kako trener Boltić često ističe – fokus je samo na sledećoj utakmici.  Nadam se da, ukoliko se poklope neke stvari i budemo dobro trenirali, može da se uđe i u neki niz pobeda. Raspored jeste težak, KLS je baš ujednačena i ne možeš da garantuješ nijednu pobedu protiv bilo koga, ali eto, da skratim i sumiram – računam i želim da do kraja sezone imamo više pobeda nego poraza, da odigram svaku utakmicu do kraja i da svaka bude kao ova prva – zaključio je Koča Jovović na kraju razgovora za MaxBet Sport.