Budimo u kontaktu

Blog

Koliki je rok trajanja menadžera u Premijer ligi?

Engleski fudbal

Objavljeno

,

Da li je uopšte moguće, u savremenom fudbalu, održati kontinuitet u menadžerskom poslu? (AP Photo/Darko Bandic)

Svaka sezona u Premijer ligi nam sa sobom donese razne novitete, bilo da su u pitanju stvari koje su usko povezane sa tehnologijom (kao npr. VAR), ili su to ipak neke inovacije u taktičkom (filozofskom) smislu. Ipak, postoji jedna konstanta u celoj ovoj priči, jedna stvar koja se, pa možemo slobodno reći i tu famoznu reč nikada, ne menja – koliko se samo trenera smeni tokom jedne prosečne fudbalske sezone u Engleskoj?

Naravno, ovaj slučaj nikako se ne odnosi striktno na ostrvski fudbal, ali ću njemu u ovom tekstu dati najviše na značaju. Da li je uopšte moguće, u savremenom fudbalu, održati kontinuitet u menadžerskom poslu? Verovatno bismo svi odgovorili negativno na ovo pitanje, ali ipak postoji i nekoliko (baš mali broj) argumenata koji bi mogli da se suprostave ovoj tvrdnji.


LUTON – KOVENTRI 1&0-3 BODOVI OSTAJU U LUTONU


Svi se sećamo čuvenog mandata Ser Aleksa Fergusona u Mančester Junajtedu, a šta tek da kažu navijači Arsenala, koji su svedočili jednoj zlatnoj eri, koju je predvodio Arsen Venger. (AP Photo/Martin Meissner, FILE)

To su ljudi koji su bili menadžeri timova više od jedne čitave decenije. Koliko danas takvih osoba možete uopšte i da nabrojite, iz kompletnog fudbalskog sveta? Ali nije samo stvar u tome što su tako dugo bili prisutni na najvećoj sceni. Stvar je u tome što su se zaista i prilagođavali na sve što je tzv. „fudbalsko pomodarstvo“ donosilo u Premijer ligu. Pazite, jedno je kada vam se nečija trenerska filozofija ne dopada, ili vam je problematična ljudska strana kod određene osobe, ali na bilo koji način osporiti čoveka koji je podigao Mančester junajted na najviši mogući stepenik, koji je na Old Trafordu čak 13 puta podizao trofej namenjen osvajaču prvenstva, šampionu Engleske, zaista je besmisleno i poražavajuće, blago rečeno.

To su bile godine u kojima se zaista, ruku na srce, menadžeru davalo mnogo više prostora i vremena da (iz)gradi nešto na čemu bi klub mogao da počiva narednih nekoliko godina, sistem koji bi mogao da posluži kao model svim nadolazećim generacijama trenera. Najprostije rečeno, bilo je prostora za greške. Pep Gvardiola je najnoviji primer čoveka koji je doslovno promenio fudbalsku igru i generalno način na koji treba percipirati ovaj naš prelepi sport. Da li to sad znači da bi Špancu, posle svih osvojenih titula i uspeha sa Sitijem, posle izgradnje nečega što će poslužiti kao obavezna literatura svim mladim menadžerima u narednih nekoliko decenija, trebalo uručiti otkaz ukoliko uđe u „crnu seriju“ rezultata, ili ukoliko zacrtani uspeh izmakne u jednoj sezoni?

Naravno da je sve ovo samo slikovit primer, Pep ima kredita na pretek u Sitiju, a ono zbog čega ga najviše osporavaju je svakako suluda potrošnja novca, koja je ipak sasvim druga tema. Tu dolazimo i do aktuelne, sezone 2022/23 u PL, u kojoj je već dva menadžera dobilo otkaz, posle svega šest odigranih kola. Skot Parker je bio taj koji je „probio led“, Bornmut je odlučio da otpusti čoveka koji mu je doneo plasman u elitu, jer je ubedljivo poražen od Liverpula, rezultatom 9:0. Da, poraz jeste bio ubedljiv i igra „trešnjica“ generalno nije baš ličila na nešto što bismo voleli da gledamo, ali ljudi, da li je zaista neko očekivao da će Bornmut osvojiti bodove u okršajima protiv Sitija, Arsenala i Liverpula? Gotovo da prvenstvo nije ni počelo, a Parker je već bio bivši, iako je taj isti čovek uveo ekipu u Premijer ligu i beležio neke zaista sjajne rezultate tokom svog kratkog mandata na Vitalitiju. Gde je tačno zapelo u ovom odnosu, uprava je očekivala minimum jednu ili dve pobede u mečevima protiv gore navedenih „zveri“ od ekipa, ili šta?

Nedugo posle Parkera, otkaz je uručen i Tomasu Tuhelu, a kap koja je prelila čašu bio je poraz od Dinamo Zagreba, u prvom meču grupne faze Lige šampiona. Nemac je inače, ukoliko je neko zaboravio, pre samo godinu i po dana postao prvak Evrope sa Čelsijem. Ove sezone je, u momentu kada mu je uručena zahvalnica, zauzimao šestu poziciju na tabeli u PL, sa skorom od tri pobede, jednog remija i dva poraza. Prelazni rok možemo okarakterisati kao neuspešan, igrački kadar možda trenutno nije dovoljno kvalitetan za ono što se očekuje, ali da li je Tuhel zaista dobio otkaz samo na osnovu dosadašnjih rezultata? Tu dolazimo i do najznačajnijeg pitanja, koje svakako okupira sve ljude koji vole i malo dublje prate fudbal od onog standardnog – rezultat, strelci i kladionica, a ono glasi, kada je stvarno pravo vreme da dođe do smene na trenerskoj poziciji?


BARTON – PORTSMUT 2&G2+ POMPIJI SE NE ŠALE OVE GODINE


Evo baš tim sa Stamford Bridža (nisam namerno) je idealan primer za ovu priču. Zašto? Možda zato što su od septembra 2007. godine, pa do današnjeg dana, promenili čak 16 različitih menadžera, uključujući tu i Grejema Potera, koji je nedavno angažovan. Dakle, to je više od jednog trenera u godinu dana, prosečno. Koje su sada garancije Poteru, koji je dokazao u Brajtonu da može potpuno da promeni klupsku filozofiju i da napravi jedan kvalitetan i funkcionalan sistem za dugi niz godina, da će ostati na klupi duže od jedne sezone? Pogotovo ukoliko rezultati krenu nizbrdo, a to će naprosto morati da se dogodi, kad-tad.

Ne radi se ovde samo i isključivo o strpljenju koje ima uprava, već se danas mnogo pita i javno mnenje, odnosno navijači i njihova percepcija uspeha i dobrih rezultata. Kada spojimo sve ove okolnosti, deluje gotovo nemoguće održati kontinuitet na trenerskoj poziciji u Premijer ligi, osim ukoliko niste Pep Gvardiola, Šon Dajč ili Jirgen Klop. A da, čak i Nemca već uveliko smenjuju u Liverpulu, iako im je doneo trofeje na koje su čekali decenijama, kao i uspehe koje su gledali isključivo na kasetama i snimcima na internetu.

Mnogi će vam reći kako se pojedini vlasnici oslanjaju na tzv. viziju, odnosno da predosećaju kako određeni treneri više nemaju šta da ponude klubu. U prevodu, ukoliko rezultati nisu odmah vidljivi, do narednog viđenja i prijatan nastavak karijere. Strpljenja više gotovo da niko i nema, a velike promene nikada ne mogu da stignu preko noći. Štaviše, sada je sve veći broj menadžera koji se profilišu kao „treneri za kratkoročnu upotrebu i brz uspeh“. Svi znaju da će vam Antonio Konte verovatno doneti taj tzv. „instant“ uspeh, ali isto tako, Italijana prati glas da je kao dugoročno rešenje koban za bilo koji klub i njegovo dalje funkcionisanje.

Imamo još jedan sveži primer na ovu temu, a to je budućnost Brendana Rodžersa na klupi Lestera. Pazite, ovo je možda i pravi primer trenutka kada bi zaista i trebalo da dođe do rastanka i sporazumnog raskida ugovora između dve strane. Rodžers je dobar trener, u to nema sumnje. „Lisicama“ je doneo veliki broj uspeha i lepih rezultata, ponajviše će se pamtiti osvajanje FA kupa u sezoni 2020/21. Ekipa je zaista poprimila jedan dobar imidž, nisu baš član moćne šestorke, ali su milimetar ispod, ili su makar bili, dok nije započela ova košmarna sezona za Lester. Samo jedan bod je osvojen u šest mečeva, tim više ne izgleda motivisano na terenu, prelazni rok je doslovno prespavan, te se zaista stiče utisak da bi osveženje na klupi bilo potencijalno jedino dobro rešenje za klub.

Brendan će naći brzo novi angažman, to nije sporno, ali svi faktori i sve okolnosti govore u prilog tome da bi Vardija i družinu trebalo da predvodi neko novo lice. Na kraju krajeva, uvek će Rodžers biti upamćen samo po dobrim stvarima koje je uradio na King Pauer stadionu, a bilo ih je, baš mnogo.

Na trenutak ćemo se samo prisetiti i situacije sa Arsenalom i Mikelom Artetom. Valjda se svi dobro sećate da je Španac bukvalno bio na jedan meč od otkaza? Navijači su se okrenuli protiv njega, uprava je počela da posustaje i odlučila da je stvarno vreme za rastanak, ali onda, pobeda jedna, pobeda druga i kupljeno vreme za stvaranje neke nove priče i fudbalskog sistema na Emiratima. Potrebno je bilo vreme, naravno, ali sada „tobdžije“ idu u pravom smeru i deluje kao da će biti veoma moćni kroz narednih nekoliko sezona.

Ako je pritisak zbog rezultata i privremene loše igre pojeo Tuhela, bio na korak od toga da uzme i Artetu, kako tek onda da se odbrane neka druga, uslovno rečeno manja imena, u svetu fudbala? Najteže je biti menadžer neke od ekipa iz čuvene moćne šestorke Premijer lige, jer se tamo uspeh pamti kratko, a neuspeh naplaćuje ekspresno.


HAL SITI – STOUK SITI GG3+ DOMAĆIN IGRA OVAKAV FUDBAL


Sve je teže mladim stručnjacima da se dokažu na Ostrvu, neki čak i uspeju da „dotaknu zvezde“, ali se na vrhu zadrže tek toliko da njihovo ime ostane upamćeno u glavi svakog trećeg navijača.

Premijer liga je jedno surovo takmičenje, menadžeri se smenjuju kao na traci, ne počne sezona, a već se spekuliše oko toga ko će prvi „biti na birou“.

Ukoliko niste Arsen Venger, Dejvid Mojes ili Ser Aleks Ferguson, bolje bi vam bilo da osvojite Ligu šampiona u prvoj sezoni na klupi, inače će vaša trenerska stolica ubrzo dobiti epitet „vruća“. A posle ljudi govore kako sve više timova taktizira i igra na rezultat…

Dulle Varney

Kliknite da ostavite komentar

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija MaxbetSport.rs ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije MaxbetSport.rs.