Na marginama Zvezdine pobede: Neko je, ipak, morao da ode, a neko drugi da dođe… Drugačije nije moglo

Očajno je Zvezda počela sezonu. Drugačija kvalifikacija ne postoji. Izgubila je na otvaranju Evrolige, kojoj je MaxBet premijum partner, u Beogradu od milanske Olimpije, potom je „zasuta“ trojkama u Minhenu, a posle toga je usledio šok koji je za posledicu imao rastanak sa dotadašnjim trenerom.

Ma koliko ABA liga bila u relativnom zapećku kada je reč o planovima kluba, poraz od Zadra u prvom kolu bio je – neoprostiv. Ubrzo je usledio rastanak sa Janisom Sferopulosom. Uzgred, čovekom koji je birao ovu ekipu.

Naravno, ne u ovom sastavu. Bez sedmorice, Džoela Bolomboja, kapitena Ognjena Dobrića, Devontea Grejema, sveže povređenih Hasijela Rivera i Ajzeje Kenana, Uroša Plavšića i šokantno, od plućne embolije obolelog Tajsona Kartera, projektovanog za prvog šutera tima.

NEMINOVAN RAZLAZ, A ONDA…

Šta se potom desilo?

Razlaz sa grčkim trenerom bio je neminovan. Kratko je trajala neizvesnost oko njegovog naslednika, ali je ubrzo i očekivano razrešena. U izboru između Dejana Radonjića, najtrofejnijeg trenera u istoriji kluba i Saše Obradovića, vodeći ljudi crveno-belih su se odlučili za čoveka koji je bio i igračka legenda kluba.

Šta je uradio Obradović?

Upravo ono o čemu je Sferopulos pričao, a bez jasne ideje kako da to promeni. Govorio je, podsećamo, o dobroj igri u napadu, a lošoj u odbrani. Kao nekadašnji protagonista igre u odbrani (što je bio zaštitni znak srpske reprezentativne košarke, a, trofejni košarkaš je bio „bek ap“ plejmejker u timu, posle Aleksandra Đorđevića), imajući igrače koje ima na raspolaganju, a koje nije birao, Obradović se odlučio na jedini mogući potez – da pojača defanzivu.

To je pokazao u samo dve utakmice. Najpre u duelu sa do tada nepobedivim Žalgirisom, a potom i doktorskom partijom u meču protiv Reala koji je, ne zaboravimo ni to, pre samo dva dana kod kuće bez većih problema savladao oslabljeni Partizan.

Na trenutak, pozovimo u pomoć brojke. Ekipa je protiv Armanija i Bajerna primila 189 poena. U sledeća dva meča pod komandom Obradovića – 154. Između njih se „udenula“ i košarkaška katedra Tomislava Tomovića, do tada gotovo anonimnog asistenta grčkog trenera u velikoj pobedi u Istanbulu nad Fenerbačeom.

Pre dolaska Obradovića, Zvezdi je bio potreban čovek koji je emotivno vezan za klub. Sferopulos, iako poznat po gospodskim manirima, to nije bio.

ČOVEK EMOTIVNO VEZAN ZA KLUB

Saša Obradović to jeste. Pamti se njegov potez kada je, kao trener Monaka, došao do centra terena i poljubio grb Crvene zvezde. Nešto takvo do sada nije zabeleženo, makar u Beogradu. A, upravo to je bilo potrebno Zvezdi u teškom trenutku. Čovek koji zna šta je klub i koji ume da raspolaže sa snagama koje ima. Kako je sam rekao, uskoro će biti brojnije.

Jer, ako ćemo iskreno, na početku novog mandata na Malom Kalemegdanu je izvukao maksimum. Zna to i sam. Zato čeka povratak igrača koje nije birao i dolazak onih koje će da izabere. Razume se, na spoljnim pozicijama.

Jer, budimo pošteni, sezona je tek u povoju, biće tu strmoglavih uspona i padova. Ipak, izgleda da je neko morao da ode, a neko da dođe.

Druge nije bilo.