Sve je završeno između Partizana i Željka Obradovića. Slavni trener je još posle poraza u Atini rekao šta je imao da kaže, a pokušaji čelnih ljudi kluba i iznad svega navijača, nisu uspeli da ga privole da promeni odluku.
Logično pitanje u ovom trenutku je – ko i kako dalje? Vratimo se, začas, u prošlost.
Obradović je u vreme kada je promovisan u trenera bio igrač, i to sjajan. Imao je 31 godinu i kao reprezentativni plejmejker se spremao za Evropsko prvenstvo u Italiji 1991. Legenda kaže da ga je direktno sa aerodroma iz igračke trenerke u trenersko odelo (mada ga tada nije nosio), uveo tadašnji predsednik Partizana i igračka ikona kluba, Čačanin poput Željka – Dragan Kićanović.
KAKO JE POČELO
Obradović je na mestu trenera nasledio Duška Vujoševića koji je ekipu vodio u prethodnoj sezoni i pred tada moćnim Splićanima nije mogao mnogo. Otišao je u Crvenu zvezdu, a u Partizan je došao početnik. Iako već odavno dokazan, sjajan i vrhunski košarkaš, u početku je u javnosti dočekan sa izvesnom dozom sumnje.
Da ne dužimo, svaku sumnju je odagnao plasmanom u finale tadašnjeg Kupa evropskih šampiona. Mnogi navijači Partizana fotografiju one trojke Saše Đorđevića iz Istanbula i dan, danas čuvaju kao ikonu.
Obradović je potom imao put, istorijski oivičen sa još osam evropskih kruna. Nadao se i desetoj, sa njegovim Partizanom, o čemu je bilo reči na Medija deju pred početak Evrolige. Obradovao se tada hrabrim izjavama Džabarija Parkera i Dilana Osetkovskog, da su došli po pehar.
Među košarkašima koji su ga „izdali“ su i njih dvojica. Ali, to je neka druga priča.
Može li Partizan, sada i u u ovakvom trenutku, da iznedri novog trenerskog čarobnjaka? Od one ’91 prošle su duge 34 godine. Svakako ima više novca, ali nema autoriteta poput Dragana Kićanovića, da ne pričamo o profesoru Aleksandru Nikoliću od koga je Obradović crpeo trenersko umeće, kako i danas sam priča, dolazeći na „profine“ treninge sa beležnicom u rukama.
I KAKO SE ZAVRŠILO
Posle svega, ostaje utisak da se Partizan olako odrekao evropske trenerske veličine. Na stranu i to što mu je ostavka odbijena. Prethodno mu je, verovatno u trenucima zbunjenosti, upućena zahvalnost, što je obično nezvanična potvrda rastanka.
Nije se desio tada. Desio se ove subote. Prošavši kroz špalir od par hiljada ljudi, u četvrtak na aerodromu, gotovo bez emocija na licu, Obradović je jasno najavio kraj. I desio se.
Može li u ovom trenutku da se pronađe čovek koji će, poput njega, da ujedini crno-beli deo Srbije. Ruku na srce, teško. Taman doveo Partizan tamo gde je bio Đorđević ’91. Ili bar koju sekundu pre toga.
Kajav sraman članak. Ispada da mi i nemamo trenera kalibra Žoca. Bilo je trenera i pre, a biti će i posle njega. Pričati o peharu, sa ovim timom, je snešno i neozbiljno. Kako od strane trenera, tako i od strane novinara. Tim bez domaćih igrača, sa strancima sumnjivog kvaliteta.
U ovom svom boravku u Partizanu Žoc se i nije baš proslavio. Id njega sam očekivao u timu više domaćih igrača, da ih nađe, trenira, prezentira. Isto tako očekuvao sam i povratak igrača iz inostranstva. Ni ti se nije desilo. Ponašao se kao da je Partizan najbogatiji klub, menjao igrače kao carape, a rezultati su izostajali. Tako se ne gradi tim, niti iza Psrtizana stoje šeici i petrodolari. Ostavka i sličan scenario se mogao očekivati. Umesto da zaštiti „voljeni“ Partizan, krenuo je u misiju – posle mene potop. Mnogi stali, neopravdano u njegovu odbranu. Ktenulo je, fali mi pirodica!!!! Pa se obrušio na EL i ravnooravnost. Pa sudije. I na kraju igrače, iznoseći prljav veš. Posle je ispalo da baš nije problem u igračima, nego podrška uprave. Ucenio klub svojim zahtevima, koje niko normalan ne bi prihvatio i otišao. Možemo mi voleti Ostoju i SNS ili ne, ja ih ne volim, uoošte, ali morate imati poštovanje. Spasio je klub iz agonije. Organizovao je i navijače, sponzore, uz pomoć SNS-a, diveo priosavljenog trenera i romansa nije dugo trajala. Sam tajming je uzàsan za klub. Sve što je trener naveo, znao je i na početju sezone. Znao je da ga Picousti ne miruše, da trpi radi Vanje i njegovih stavova. Nije reagovao. Kada su kola krenula nizbrdo, onda he, da bi zaštitio svoj lik i delo sve svalio na igrače, upravu. On, nikako ne može biti kriv. Veliki Žoc. Odgovorno tvrdim da je Limeni napravio veliku grešku. Nije klupu ponudio Saletu Đirđeviću. Dušku Vujoševiću nije smeo. A za Partizan bi to bilo bolje. Mozda ne rezultatski, ali bi bilo više domaćih igrača. Tim bi bio stabilniji i ne bi bilo ovog cirkusa. Željko srami se za ovaj cirjus. Pokazao si svoje pravo lice. Ne voluš SNS, ne volim ih ni ja. Mogao si, a nisi to havno više puta pokazati. Dolazeći sa majcama, pumpaj. Stati, kao Štimac isored kordona, zajedno sa navijačima. Nisi. Morao si da ispoštuješ armiju navijača, a nisi. Sebican kao i uvek, misliš samo na sebe. I da, isoao si kao oacov i pobegao prvi sa broda koji tone. Nisi ispao, baja, kako bi se u žargonu reklo. Niti kapetan koji poslednji napplušta brod koji tone. A svoju ljubav prema klubu si iskazao u godišnjoj plati, 2,5 mil. Sram te bilo. Mogao si, a i morao, mnogo više i za Oartizan, a i za narod. Ovako si pibegao, lovu pokupio, haos napravio. Koga briga i za Partizan i za narod, navijače. Svoje pravo lice si pokazao.
Otišo je pa šta. A dokle više ćete vi novinari da nas smarate sa tekstovima o njemu. Bilo je po svim portalima barem 100 tekstova u njemu. Kao da nema niočemu više u sportu da se piše a ima itekako i drugih sportova a ne samo Željko.
Stvarno, dosta više o ovom tipu. Šta je uradio za ovih pet godina? Izvukao za sebe maksimalno novaca i prvi pobegao kad je brod počeo toniti. To će mnogi navijači Partizana jednog dana shvatiti. On je jednostavno takav čovek, uvek i svuda sebe stavlja na prvo mesto.
Ovde nije u pitanju podrška Željku u celini već borba za spas kompletnog SD Partizan,jer je politika i mafija ušla u sportu,i trenutno najjači je mafijaški crveni klan koji ima podršku vlasti, i nije im svejedno kada dvadeset hiljada ljudi skandira u Areni, pa pogledajte biografije njihovih vođa, koje čuva i štiti ova vlast a sve zbog ljubavi prvog navijača,i opstanka na vlasti,jer sada u Srbiji vlada medijski mrak, imamo sistem jedan vođa,jedan klub svi ostali su samo sluge toga režima, i ako postoji u Srbiji sloboda govora i mišljenja objaviće te komentar
@ milan….jedino sramno je tvoje baljezganje,ali bolest je ufatila bas mnogo tako da ti je oprosteno…
Ajde ovako, ko vodi jug, pa Djordje Prelić, oslobodjen da bi bio ćacibatinaš, gledam onog nek. Vodju čegija na aerodromu na dočeku željka, i on je postao sns lojalista, naravno iz interesa, o čemu mi pričamo, gde su Štimčeve kolege na ulici, sramno, mi smo narod koji gleda samo svoje dupe, svoj interes, i onda se pitamo zašto nam se sve ovo dogadja, jednom reči-zao, loš, pokvaren narod, inače ja pratim PARTIZAN 40G,OVO što su kao grobari, sve go k….. c, nema dalje
Žoc od 2017 nije osvojio EL, zašto ko to zna, možda ga gazi vreme? Klub je bio u buli i Ostoja je počeo i izgleda uspeo da ga oporavi. Žoc ne sme da bude iznad kluba i ko bi mu dozvolio da zameni ceo tim ? Svi su krivi osim Žoca, glupost.