MARKO VUJIN ZA MBS: Uvek ću da pamtim pobedu nad Hrvatskom pred 23.000 ljudi u Areni! Sa Zbiljićem na istim talasnim dužinama…

Za levoruke se čest0 kaže da su nekako “posebni”.  I Marko Vujin je bio poseban. Levoruki tobdžija naše rukometne reprezentacije. “Bum-bum Marko”, kako su ga nekad zvali.

VIMBLDON: Kvota naše kladionice na pobedu Novaka Đokovića protiv Karlosa Alkaraza je 1.55. Finale je u nedelju (15:00).

Bio je i te kako važan deo nacionalnog tima koji je 2012. godine osvojio srebrnu medalju na Evropskom prvenstvu, što je najveći uspeh srpskog rukometa. Nedavno su “srebrni orlovi” proslavili taj uspeh okupljanjem na jednom splavu u prestonici…

Iako su godine prošle, Marko je u odličnoj formi. Čini se da bi ponovo mogao da izađe na teren. Ipak, vratimo se u 2012. godinu.

SREBRO I OLIMPIJSKE IGRE OSTAJU ZA ČITAV ŽIVOT

– Kako vreme prolazi medalja dobija sve veći značaj. Kada smo je osvojili razbežali smo se po klubovima u kojima smo igrali, bili smo još u mašineriji. Uživamo u njoj tek nekoliko poslednjih godina. Sad se svake godine okupljamo, to je najveći uspeh ove medalje, što smo ostali prijatelji za čitav život i pomažemo se . Sportska karijera dođe i prođe, a za čitav život ostaje kakav si čovek i koliko prijatelja imaš. Kroz ovu medalju to smo i shvatili. Ta medalja i Olimpijske igre ostaju za čitav život – poručio je Marko Vujin na početu razgovora za MaxBet Sport..

Šta je lakše, pojava nove generacije koja bi mogla da osvoji medalju ili pojava novog  “Bum-bum Marka”?

Marko Vujin na meču sa Hrvatskom u polufinalu EP (Foto: Starsport)

– To sve zavisi od sistema. Optimist sam što se tiče našeg sporta. Nadam se da će u skorijoj budućnost naša reprezentacija da uđe u neku grupu favorita. Pre osvajanja medalje, mi smo 2009. otišli na SP u Hrvatskoj gde smo stavljeni na 6. mesto favorita, 2011. na SP u Švedskoj bili smo šesti, sedmi. Kad bi Srbija danas došla u grupu od šest, sedam, osam najvećih favorita, to bi predstavljao pomak. Treba da se poklopi mnogo stvari za vrhunski rezultat. Naravno, želim ovim momcima sve najbolje. Samim tim što je prošlo već 11 godina, jasno je koliko teško je osvojiti je, a pogotovo ako se zna da su od poslednjih 15 domaćina samo dva uzeli medalju. Zna se koliki je to pritisak igranje na domaćem terenu. Nama je zujalo u ušima od pritiska. Pogotovo se pamti ono polufinale protiv Hrvatske koje je i dan-danas najgledaniji sportski događaj na RTS. I ja ću to zauvek da pamtim.

Posle igračke karijere – ulaganje u nekretnine

Čime se sada bavite?

– Opredelio sam se, još dok sam igrao, za investiranje u nekretnine. Hvala Bogu, to ide super. Dok sam igrao sestra je to vodila, posle sam ja to preuzeo. Kad sam završio sportsku karijeru shvatio sam da je najveće bogatstvo sloboda vremena, a ovaj posao mi to dozvoljava, omogućava mi slobono vreme.

“DAJ DA POBEDIMO HRVATE”

Najteži poraz ti je, pretpostavljam, bio onaj od Danske, a najdraža pobeda protiv Hrvatske?

– Tako je. Čak 23.000 ljudi došlo na polufinale sa Hrvatskom, a 17.500 na finale sa Danskom. Imalii smo osećaj kao da je za našu naciju bitnije bilo polufinale. Nešto kao: “Za finale nas boli briga, daj da pobedimo Hrvate”. Tako smo i ušli u finale. To je bilo jedno od najružnijih finala. Vukli smo se po terenu i mi i oni. Hansen je postigao nekooliko golova na kraju pasivnih napada i to je presudilo. Igrali smo na tom turniru sjajno, prvo Poljska, pa Danska, onda Švedska i Hrvatska. Nije isto kad se igra pred 20.000 navijača u Nemačkoj i u Srbiji. Želim i ovom novim momcima da to dožive. Sećam se, u Londonu su nam, na Olimpijskim igrama, Podraščanin i Atanasijević rekli da nam zavide zbog toga što smo igrali protiv Hrvatske polufinale velikog takmičenja u Beogradu.

Makar zbog te utakmice u polufinalu sa Hrvatskom je vredelo da se rodite i prođete kroz sva ona odricanja koja sport nosi sa sobom?

– Jeste. Onaj momenat kad se završava hrvatska himna i delegat ulazi na teren da kaže da je muzika završena… Neverovatno. Njihovi igrači se gledaju među sobom, od atmosfere na tribinama oni nisu ni čuli da je kraj njihove himne. Ta atmosfera u Areni je bila nešto strašno, fantastično.

USPEŠAN I KAO POTPREDSEDNIK VOJVODINE

Sada ste potpredsednik RK Vojvodina. Sasvim drugačija uloga?

– Već godinu dana sam na toj poziciji Na istim smo talasnim dužinama predsednik Dragoljub Zbiljić i ja, imam slobodnog vremena, nezavistan sam, mogu o problemima da pričam “u glavu”. Učestvujem srcem tu. Ušao sam iskreno i u glavu, direkt, prenosim neka iskustva iz Kila i Vesprema u kojima sam proveo 13 godina. Kopiram neke stvari iz tih sistema. Završili smo najuspešniju sezonu u istoriji kluba. Uzeli smo četiri trofeja, čak i EHF Kup. Finansijski imamo jako stabilnu bazu. Finansiraju nas ozbiljni privrednici Dragoljub Zbiljić i Dušan Bajatović. Jako je lako u Srbiji da se uspostavi ozbiljan sistem ako su finansije ispoštovane. Ako nema novca nemoguće je da se napravi sistem. Jako mi je tužna priča da u sportu još postoje klubovi u svim sportovima koji igrače ne plaćaju na vreme. To je davno prevaziđena tema u Francuskoj, Nemačkoj i svim državama u poslednjih 30 godina. Voleo bih da rukomet napravi iskorak u tome, da to više ne bude tema, da svaki igrač u dan, na vreme, svaki mesec dobije platu. Tako se sve diže na ozbiljan nivo. I tu nema priče. Plaćen si, odradi ono za šta si plaćen. U Nemačkoj je trener tek četvrti-peti mesec saznao da imam dve sestre. Ne interesuju ih te privatne stvari. Plaćen si, igraj.

Koliko je dobro što Vojvodina nema pravog konkuretnta u Srbiji, nijedan rukometni klub ne može da joj parira u finansijskom smislu?

– Iznenadio sam se što se tiče kvaliteta. Dugo nisam pratio naš rukomet, a onda sam se iznenadio da Partizan ima jako dobru mladu ekipu, Zvezda je krenula jako dobro tri-četiri meseca pa je zapala u finansijske probleme, Šabac finansijski jako dobro stoji i ima odlične igrače, Kragujevac takođe, Dubočica, isto. Ima, dakle, nekoliko klubova koji redovno plaćaju, daju jako fine uslove i njihova igra je na zavidnom nivou. Zdrava konkurencija je kluč. Vesprem nikad ne bi imao ovoliki  budžet da nema Segedina. Kil je znao da finansijski pomaže Flensburgu kad je taj klub bio u problemu jer je znao da mu treba jak Flensburg da bi “vozio priču”. Jako mi je drago što se diže Partizan, Šabac ostaje na dobrim nogama, tu je i Dinamo Pančevo. To je to, idemo, to je taj neki “fajt” koji je sportski, normalan – završio je Marko Vujin razgovor za naš portal.