Milorad Čavić i besmrtna stotinka: Priča o srebru koje sija jače od zlata i čoveku koji je izazvao Felpsa

Gotovo dve decenije nakon jednog od najpoznatijih i najdramatičnijih olimpijskih finala u istoriji plivanja, priča o Miloradu Čaviću i Majklu Felpsu ne prestaje da se prepričava. Duel u finalu trke na 100 metara delfin na Olimpijskim igrama u Pekingu 2008. ostao je simbol sportske drame, jedne stotinke koja je odlučila olimpijsko zlato i trke koja ni danas ne prestaje da izaziva rasprave.

U analima svetskog sporta malo je završnica koje su izazvale toliko emocija kao finale od 16. avgusta 2008. godine. Svet je tada pratio pohod Majkla Felpsa na istorijski uspeh i sedmu zlatnu medalju u Pekingu, kojom je izjednačio tadašnji rekord Marka Špica od sedam zlata na jednim Olimpijskim igrama. Na putu mu je stajao Milorad Čavić, plivač rođen u Anahajmu u Sjedinjenim Američkim Državama, koji je nastupao za Srbiju.

Trka koja je ušla u istoriju

Čavić je u Peking stigao u vrhunskoj formi. Već u kvalifikacijama i polufinalu pokazao je da može ravnopravno da se nosi sa najboljim plivačem sveta, a u polufinalu je postavio i novi olimpijski rekord.

U finalu je gotovo čitavu trku bio ispred Felpsa. Kako su se približavali poslednji metri, delovalo je da je Srbija na korak od jednog od najvećih olimpijskih uspeha u svojoj istoriji.

Na semaforu se, međutim, pojavilo vreme koje je ostalo upamćeno zauvek.

Majkl Felps – 50,58.

Milorad Čavić – 50,59.

Jedna jedina stotinka sekunde.

Kontroverza koja nikad nije potpuno utihnula

Odmah po završetku trke usledile su brojne polemike. Plivački savez Srbije uložio je zvaničnu žalbu, smatrajući da završnica zaslužuje dodatnu proveru.

FINA i kompanija Omega, zvanični merač vremena na Olimpijskim igrama, pregledale su dostupne snimke i ostale pri zvaničnom rezultatu. U obrazloženju je Omega navela da je Čavić prvi ostvario kontakt sa dodirnom pločom, ali da njegov dodir nije aktivirao senzor pre nego što je to učinio Felps, zbog čega je kao pobednik registrovan američki plivač.

U godinama koje su usledile pojavile su se brojne analize, usporeni snimci i različita tumačenja završnice, zbog čega se ova trka i danas često navodi kao jedna od najkontroverznijih u istoriji olimpijskog plivanja. Iako su polemike nastavile da žive među navijačima i ljubiteljima plivanja, zvaničan rezultat nikada nije promenjen.

Sam Čavić je poraz podneo dostojanstveno.

„Teško je kada izgubite za jednu stotinku. Ali izgubio sam od najboljeg plivača u istoriji u trci koju je gledao ceo svet. Drago mi je što su mnogi verovali da sam bio prvi. Na kraju, sreća zbog olimpijske medalje nadjačala je razočaranje.“

Više od jedne trke

Iako ga većina navijača pamti upravo po Pekingu, Milorad Čavić iza sebe ima jednu od najuspešnijih karijera u istoriji srpskog plivanja.

Još početkom 2000-ih godina postalo je jasno da Srbija dobija plivača svetske klase. Na Evropskom prvenstvu u malim bazenima 2003. godine u Dablinu osvojio je zlato na 100 metara delfin i postavio tadašnji svetski rekord.

Usledile su evropske medalje u malim i velikim bazenima, a uoči Olimpijskih igara u Pekingu osvojio je evropsko zlato na 50 metara delfin u Ajndhovenu.

To prvenstvo ostalo je upamćeno i po incidentu kada je na ceremoniji dodele medalja nosio majicu sa natpisom „Kosovo je Srbija“. Evropska plivačka federacija suspendovala ga je sa daljeg takmičenja zbog kršenja pravila o političkim porukama na sportskim događajima. Zbog toga nije nastupio u disciplini 100 metara delfin, u kojoj je takođe važio za jednog od glavnih favorita, dok mu osvojena zlatna medalja na 50 metara nije oduzeta.

Svetski šampion i čovek koji je prvi u Evropi probio granicu od 50 sekundi

Godinu dana posle Pekinga stigao je novi vrhunac karijere.

Na Svetskom prvenstvu u Rimu 2009. osvojio je zlato na 50 metara delfin i postao svetski šampion.

U Rimu je još jednom ukrstio puteve sa Majklom Felpsom. U polufinalu trke na 100 metara delfin postavio je novi svetski rekord, da bi već narednog dana u finalu Felps ponovo pomerio granice i osvojio zlato novim svetskim rekordom. Čavić je osvojio srebro rezultatom 49,95 sekundi, što je tada predstavljalo novi evropski rekord.

Život posle bazena

Posle Olimpijskih igara u Londonu 2012. godine Milorad Čavić završio je profesionalnu plivačku karijeru.

Najpre je u Srbiji pokrenuo plivačku akademiju, koja nije zaživela, nakon čega se vratio u Sjedinjene Američke Države i posvetio trenerskom radu.

Poslednjih godina javno govori i o višegodišnjem sporu sa Plivačkim savezom Srbije. Prema njegovim tvrdnjama, zbog propusta u administrativnoj proceduri nije ostvario deo prava na nagrade i nacionalno sportsko priznanje u roku za koji smatra da mu je pripadao, zbog čega je pravdu potražio pred sudom.

Danas, kad se pomene ime Milorada Čavića, većina će se najpre setiti Pekinga i jedne stotinke sekunde. Iako je tokom karijere osvajao evropske i svetske titule, obarao rekorde i godinama bio među najboljim plivačima planete, upravo je finale protiv Majkla Felpsa ostalo trenutak koji ga je zauvek upisao u istoriju srpskog sporta. Srebro iz Pekinga nije promenilo zvanične rezultate, ali jeste način na koji ga pamte generacije navijača.