Zašto je Krunić sklonjen posle samo jednog primljenog gola u Evropi?

Jedna odluka Saše Ilića pred dvomeč sa Hetafeom otvorila je pitanje koje nije bilo toliko glasno pre utakmice, ali je posle poraza u Madridu postalo potpuno legitimno.

Ne zato što je Marko Milošević loš golman. Naprotiv. Iza njega je odlična sezona i nema razloga dovoditi u pitanje njegove kvalitete.

Ali ako se posmatra ono što se događalo od početka sezone, teško je pronaći jasnu sportsku logiku u promeni na golu baš pred najvažnije evropske utakmice.

Krunić je bio deo evropskog niza

Saša Ilić je posle remija sa Zemunom 2:2 u prvom kolu prvenstva napravio promenu među stativama. Na gol je stao Krunić i vrlo brzo postao jedan od stabilnijih delova ekipe.

A kada se pogleda evropski učinak Partizana do Hetafea, brojke su prilično jasne.

Crno-beli su dobili sve četiri utakmice kvalifikacija – dva puta protiv UNA Štrasena i dva puta protiv Tobola, a Krunić je u tim mečevima primio samo jedan gol.

Taj pogodak stigao je u Kazahstanu, protiv Tobola. I upravo je taj meč možda najbolji primer onoga što je Krunić doneo Partizanu.

Tobol je tada poveo, a Partizan se našao u situaciji da mora da reaguje. Krunić je u tim trenucima sa nekoliko odličnih intervencija održao crno-bele u utakmici. Njegove odbrane omogućile su ekipi da preživi težak period i kasnije preokrene rezultat.

Dakle, nije samo broj primljenih golova ono što ide u prilog Kruniću. Branio je dobro, vrlo dobro.

I onda promena pred Hetafe

U Madridu je na gol stao Milošević. Treba dodati da je branio za vikend u porazu kod kuće od Radničkog 1923 (0:1) i gol nije išao na njegovu dušu.

Ponovo, nema potrebe praviti priču da je Partizan u Španiji izgubio zbog golmana. Utakmica je imala mnogo drugih problema, od korišćenja igrača više do odbrane i propuštenih prilika.

Ipak, kod drugog i trećeg gola Hetafea može se diskutovati i o reakciji Miloševića. Kod oba pogotka ostaje utisak da je možda mogao da interveniše bolje.

I upravo zbog toga se posle utakmice prirodno vraćamo na pitanje:

Zašto je menjan golman koji je u četiri evropske utakmice primio samo jedan pogodak?

Posebno ako se uzme u obzir da je Partizan protiv Hetafea imao mnogo važniji ulog nego u prethodnim rundama.

Ilić: Odluku donosi trener golmana

Saša Ilić je posle utakmice dobio pitanje i o izboru golmana. Njegov odgovor bio je jasan:

– Ja nisam zadovoljan sa prvih 25 minuta. Ne znam šta ste očekivali, napadali smo u drugom poluvremenu. O odlukama ko će biti golman odlučuje Nemanja Jovšić, trener golmana.

Dakle, odgovornost za izbor je prebacio na stručni štab zadužen za rad golmana. To je legitimno.

I Milošević svakako zaslužuje poverenje. Ne treba zbog jednog poraza zaboraviti sve ono što je prethodno radio dobro. Ali isto tako, ne može se zanemariti ono što je Krunić uradio pre toga.

Pitanje nije Milošević ili Krunić, nego tajming

Suština nije u tome da li je bolji Milošević ili Krunić. Suština je tajming promene.

Ako golman četiri evropske utakmice zaredom brani na nivou koji je dovoljan za četiri pobede, ako primi samo jedan gol i pritom u teškim trenucima spašava ekipu, onda promena pred najvažniji meč do tada mora da ima vrlo jasno objašnjenje.

Jer golmanu, možda više nego bilo kom drugom igraču, treba kontinuitet. Možda je stručni štab imao svoje razloge. Možda je procena bila da Milošević donosi nešto više protiv Hetafea.

Partizanu sada ostaje da pokaže da li je promena bila pravi potez ili je nepotrebno promenjena jedna od retkih stvari koja je do tada u evropskim utakmicama funkcionisala bez većih problema.