Nema kvaliteta za trku sa Španijom

Samo ako imaju loš dan, što je za takve majstore prava retkost, autsajderi mogu da ih iznenade. U evropskim kvalifikacijama ostvarili su pet pobeda iz pet utakmica, uz gol-razliku 21:0, a onda je Turska u poslednjem kolu uzela bod na gostovanju. Španija je sam vrh svetskog fudbala i Srbija u Viljarealu, realno, nije mogla da izbegne poraz. Tolika nadmoć u svim parametrima donela je domaćinu zasluženi trijumf.

Očekivano, „crvena furija“ je dominirala, iako nije igrala punim intenzitetom. Akcije kod golova delovale su kao na video-igrici, dok su naši igrači samo ulepšali završne detalje. Istina, osvojili smo bod u Ligi nacija, ali nemamo kontinuitet ni kvalitet. Kao tim smo daleko od najboljih i jednom mora da se prihvati da ne možemo da pariramo svetskom vrhu. Njihovi igrači su nosioci u svojim klubovima, dok naši uglavnom nisu.

Malo je onih sa stabilnom ulogom u startnoj postavi kod Veljka Paunovića i kontinuitetom minuta: braća Milinković-Savić, Nikola Milenković, Strahinja Pavlović i Aleksandar Stanković. Nemanja Gudelj igra u Sevilji i već ima 35 godina, dok je kapiten Aleksandar Mitrović u slabijem takmičenju u Kataru. Luka Jović je ušao sa dobrim momentom, ali to nije promenilo sliku. Ostali igraju „na kašičicu“, a jasno je da je roster godinama isti i da nedostaje sveža energija.

Nije rešenje samo „gurnuti“ mlade. Pokušavalo se sa nekima, ali nije lako odmah se dokazati na ovom nivou. Dva centralna defanzivca su u tome uspela i predstavljaju oslonac, ali to je nedovoljno protiv vrhunskih rivala. Uvek se igra onoliko koliko protivnik dozvoli. Domaćin ostavlja malo prostora, sve dobro pokriva, jak je u duelima i besprekoran u pas-igri. Mi nemamo izgrađen stil, za šta su potrebni vreme i kvalitetni igrači. Srbija povremeno zna da iznenadi, ali to nije dovoljno.

Potreban je jasan filter – kvalitet po visokim standardima, a ne kvantitet. Konstantno „isprobavanje“ ne vodi nigde i predstavlja gubitak vremena do septembra.