Nenad Borovčanin: Sara Ćirković je srpski Lamin Jamal!

Srpski boks ponovo sanja velike snove. Medalje sa najvećih takmičenja, pune dvorane, veliki međunarodni događaji, mečevi koji se prepričavaju, ali i jedna želja koja se izdvaja iznad svih – olimpijska medalja u Los Anđelesu.

Predsednik Bokserskog saveza Srbije Nenad Borovčanin ne krije da su ambicije velike. Naprotiv. Smatra da u sportu kakav je boks drugačije ne bi ni trebalo razmišljati. Dok se Loznica ovih dana pretvara u jednu od evropskih prestonica plemenite veštine, Borovčanin govori o organizaciji velikih takmičenja, novoj generaciji srpskih boksera i bokserki, profesionalnim spektaklima, mogućnosti da jednog dana u Beogradskoj areni gledamo borbu za titulu prvaka sveta, ali pre svega o snu koji bi mogao da obeleži jednu generaciju.

A kada je trebalo da izabere ko je „Lamin Jamal srpskog boksa“, nije dugo razmišljao.

Sara Ćirković.

Loznica je domaćin velikog broja boksera iz čitave Evrope. Da li sve protiče po planu?

– Svi imaju plan dok ne dobiju udarac u bradu, što bi rekao Majk Tajson. Nadam se da takvih „udaraca“ neće biti kada je organizacija u pitanju i da ćemo naš plan ostvariti do kraja. Želimo da više od 35 zemalja i nekoliko stotina učesnika dočekamo na pravi način, da takmičenje protekne u najboljem redu, da suđenje bude fer i pošteno i, naravno, da Srbija osvoji što više medalja.

Vidim da je tehnički delegat Jakob Petersen zadovoljan, a to mnogo znači, jer pokazuje da smo ispunili međunarodne standarde neophodne za organizaciju. Od aerodroma i brzog puta, pa sve do Loznice. Loznica nije glavni grad Srbije, ali smo učinili da ovih dana bude glavni grad evropskog boksa – počeo je priču Nenad Borovčanin.

Koliko jedan ovakav događaj znači samom gradu?

– Svi hoteli u Loznici su popunjeni, traži se mesto više. Iskreno, nismo očekivali da ćemo oboriti rekorde po broju prijavljenih učesnika. To je velika stvar i za grad i za Srbiju. Sve te reprezentacije koje će ovde provesti dvanaest dana plaćaju smeštaj, hranu i sve ono što će potrošiti tokom boravka u našoj zemlji.

– Važno je i kakvu će sliku iz Srbije poneti sa sobom. A tu sliku neće videti samo ljudi koji su došli u Loznicu, već i svi oni koji budu pratili mečeve preko televizije.

U Loznici je prethodno održan i veoma jak kamp. Koliko je on značio našim bokserima?

– Slobodno možemo da kažemo da smo već imali jedno malo evropsko prvenstvo. Sparinzi su bili izuzetno jaki. Tu su bili Turci, Ukrajinci, Mađari, Bugari, Španci… Dakle, ozbiljne evropske bokserske sile. Petnaest dana su održavani sparinzi koji, po intenzitetu i kvalitetu, nisu bili ništa slabiji od pravih mečeva.

„Najvažnije je da daju sve od sebe“

Navikli ste javnost na medalje. Šta možemo da očekujemo sada?

– Verujem u ovu generaciju. Najvažnije je da daju sve od sebe, da pruže svoj maksimum. Ako to bude dovoljno – pobeđivaće. Ako ne bude, moraće još više da rade. U boksu je situacija jasna i čista: bolji pobeđuje.

– Oči u oči ste sa protivnikom. Nema izmene igrača, nema tajm-auta, niko umesto vas ne može ništa da uradi. Zato je boks najteži sport na svetu. I zato je plemenit. Gledati nekoga oči u oči danas je jedna od najvećih vrednosti koje postoje u društvu.

Pred srpskim boksom je izuzetno zgusnut kalendar. Kako uspevate sve to da iznesete?

– Imamo dobru i izuzetno snažnu podršku države, Ministarstva sporta, Olimpijskog komiteta, Vlade Republike Srbije i predsednika Aleksandra Vučića. Imamo mlad i dobar tim u kancelariji Bokserskog saveza Srbije, mlade trenere i selektore. Imamo dobru organizaciju koja će biti još bolja i u takvim uslovima nije teško raditi.

– Sada je najvažnije da svu tu podršku i sve što radimo verifikujemo rezultatima. To bi bio šlag na tortu za našu Srbiju i naš narod.

Srbija je poslednjih godina ponovo postala važan centar boksa. Koliko je bilo teško vratiti srpski boks na staze stare slave?

– Kada imate snažnu podršku, dobar tim i kada radite ono što zaista volite, onda je sve lakše. Bilo je prepreka, naravno, ali nama je bilo zadovoljstvo da se borimo za Srbiju. I meni i mojim saradnicima. Verujem da će rezultati doći kao posledica takvog rada.

Ali postoji san koji je, čini se, još veći?

– Postoji. Pored profesionalnog boksa ostaje jedan san koji moramo da dosanjamo – medalja na Olimpijskim igrama u Los Anđelesu.

– Čvrsto i duboko verujem da su naši bokseri i bokserke sposobni da ovu naciju učine ponosnom. Osvojiti medalju u boksu na evropskom ili svetskom prvenstvu, a posebno na Olimpijskim igrama, predstavlja prestiž za svaku zemlju i svaki narod.

– Boks ima ogromnu tradiciju. To je sport u kojem najbolji pobeđuju gledajući protivnika oči u oči tokom čitave borbe. Sport za koji su neophodni hrabrost, čvrsta volja i karakter. Morate da pobedite sami sebe u ringu onda kada svi drugi misle da ste izgubili i da više ne možete da ustanete.

Šta očekujete od narednog Balkan Boxing događaja?

– Očekujem veliku pažnju i veoma jake mečeve. Imaćemo pet premijum borbi. Boksovaće Marković protiv Bojana Stanojlovića, Aca Konovalov protiv Azerbejdžanca, Veljko Ražnatović protiv Gruzina, a tu je i Aleksej Šendrik, bokser poreklom iz Rusije koji ima naš pasoš. Njegova borba privući će veliku pažnju i u Rusiji, pa će se mečevi prenositi i u Ruskoj Federaciji.

„Naš cilj je olimpijsko zlato“

U Parizu je Srbija imala tri olimpijska predstavnika. Sa koliko biste bili zadovoljni u Los Anđelesu?

– Mi bismo bili zadovoljni da osvojimo olimpijsko zlato.

– To je naš cilj i ne stidimo se da gađamo visoko, pa gde god da pogodimo. To su naši snovi, ali snovi koji mogu da postanu realnost. Zato naši bokseri i bokserke treniraju, bore se i već sada se pripremaju za ono što dolazi.

– Ceo svet se sprema za Olimpijske igre, a u boksu je konkurencija posebno velika. Gotovo svuda na svetu ljudi treniraju boks. Samo fudbal i boks. Biti prvak sveta u boksu zaista znači biti najbolji na svetu, jer je konkurencija ogromna.

– Naši snovi su veliki. Svaki naš bokser i svaka bokserka imaju jaku volju i hrabro srce. Nadam se da će imati i čvrste ruke i hladnu glavu da te snove sprovedu u delo.

Kada ste već pomenuli fudbal i boks – ko je Lamin Jamal srpskog boksa?

– Izbrisaću polove i reći samo jedno ime: Sara Ćirković.

I za kraj, kako se Srbija snalazi u novim okolnostima svetskog boksa?

– Mi ne plivamo. Plivanje je suviše blaga reč za boks. Mi se borimo. Zapravo, mi boksujemo.

Uvek se vraćam na isto: boks je jedini sport na svetu koji se ne igra – boks se boksuje.

Tako se ponašamo i u svetskoj bokserskoj organizaciji. Sve ono što je neophodno da znamo – znamo. Sve veštine koje su potrebne koristimo, a ono što ne znamo – naučimo.

I trudimo se da Srbiju pozicioniramo na najbolje moguće mesto – zaključio je Nenad Borovčanin.