Teško da će skoro na ovim prostorima da se rodi neko kao on. Neko kog je tako slušala lopta. Virtuoz srpske košarke Miloš Teodosić rekao je zbogom košarci.
Pominjalo se da ga očekuje funkcija u Crvenoj zvezdi, ali su se stvari iskomplikovale. Svojevremeno jedan od najboljih plejmejkera Evrope, oglasio se saopštenjem koje prenosimo u celosti.
– Dragi prijatelji, poštovani ljubitelji i poznavaoci košarke,
Iza mene, iza nas, je mnogo želje, borbe, odricanja. Osvojenih trofeja, ali i izgubljenih finala. Sve je to košarka i sve je to život. I ja ne bih ništa od toga menjao, baš sve bih – opet isto!
Hvala mojim Valjevcima, mojoj Srbiji. I svim trenerima uz koje sam imao prilike da učim košarku.
Nisam je (još) naučio do kraja. Razmenjivaćemo znanje i iskustvo još dugo ona i ja. Do kraja života.
Ne bih posebno isticao pojedince, odlučujuće minute, najvažnije utakmice… Jer, svaki od tih „detalja“ (treneri, saigrači) bili su važni za moju karijeru.
Najveća zahvalnost ide mojoj porodici. I najveći ponos je kod njih. U poslednje vreme, shvatio sam da je najveće bogatstvo moje igračke karijere – imaću šta da pokazujem deci! Samo da još malo porastu… Pred njima ću biti i jesam – najispunjeniji.
Ne bih da pravim ličnu grešku na kraju, pa ide jedna grupna poruka: „Neizmerno HVALA svakom, ali doslovce, svakom saigraču. Svi ste vi od mene pravili boljeg košarkaša. Pamtim to“.
Svi mi igramo za navijače i zbog njih. Zato, hvala i njima, iskreno i od srca. Prijali su aplauzi i podrška. Kritike motivisale, zvižduci jačali. Bez obzira na klupsku pripadnost, navijač uvek zahteva poštovanje nas zbog kojih su došli u dvoranu. Tokom karijere nisam mnogo čitao komentare niti obraćao pažnju na društvene mreže, ali sam jako dobro osećao svaki uzdah u hali. I svaki muk. Odatle dolazi inspiracija, zbog toga teraš sebe da budeš bolji. I sad, da ne odstupim mnogo od sebe, a poznato je da emocije nisam mnogo otvarao za javnost, ovu ipak želim i moram da podelim: želja mi je da se zna kako sam karijeru završio u klubu koji u mom srcu ima – dominantno mesto.
O ljubavi prema Srbiji, igranju za njen grb i pod voljenom trobojkom, rekao sam sve na parketu. Rečima je nemoguće opisati taj jedinstveni, divni osećaj koji još tinja u meni. Moja otadžbina će za mene zauvek ostati najvažnija i najvoljenija.
Još jednom hvala košarko, vidimo se i nadalje, samo bez patika, dresa i šortsa – naveo je Teodosić.
Ne može samo pogled na CV da dočara sve što je Teo dao srpskoj i evropskoj košarci. A izdvajaju se osvojena Evroliga sa CSKA iz Moskve i srebra sa nacionalnim timom na svim velikim takmičenjima – Evropskom prvenstvu, Svetskom prvenstvu i Olimpijskim igrama.
Na kraju je Miloš Teodosić ostvario dečački san i karijeru završio na Malom Kalemegdanu. Očekuje ga novo poglavlje.
Hvala, hvala, hvala! Još jedna legenda ide u penziju.
Jednoga dana, žaliće mnogi, što ga više nema…
hvala Bogu