Šta je sa Dobrićem? I da li je samo on kriv?

Od kobre do belouške za kraće od godinu dana. Negde se izgubio košarkaški „otrov“. Taj neslavan put prošao je Ognjen Dobrić (30) ove sezone u Crvenoj zvezdi.

EVROLIGA, PLEJ-OF: Kvota naše kladionice na pobedu Olimpijakosa protiv Real Madrida (20:30) je 1.47.

Nije Ognjen Dobrić bez razloga dobio nadimak kobra. „Ujedao“ je trojkama u pravo vreme, igrao odlično u odbrani, lupao „banane“. „Grizao“ je kad god bi dobio priliku. Loše po njega je što sve ovo izrečeno je bilo nekada pre. U ovoj sezoni Ognjen Dobrić nije ni nalik onom igraču koji je iz Crvene zvezde otišao u Virtus.

BROJKE SVE GOVORE

Praktično po povratku na Mali Kalemgdan nije Ognjen Dobrić bio u nekim većim planovima trenera Janisa Sferopulosa. To se vidi i po tome što mu je ove sezone, u odnosu na sezonu pre Virtusa, više nego prepolovljena minutaža. Igrao je Ognjen Dobrić u sezoni 2022/23 prosečno 23:42, a u ovoj sezoni Evrolige, takmičenja u kojem je kompanija MaxBet premijum partner, tek 11:25 minuta. I sve ostale brojke su, shodno tome, mnogo lošije.  Odigrao je u ligaškom delu Evrolige 26 utakmica, prosečno je beležio 3,6 poena, 0,5 asistencija i 1,1 skok. Tek 38 puta šutirao je za dva (60,5 odsto), a 44 puta za tri poena (29,5 odsto). Na liniju slobodnih bacanja izlazio je samo 12 puta (75 odsto).

U sezoni 2022/23, pak, na 31 utakmici prosečno je beležio 9,9 poena, 1,6 asistencija i 2,5 skokova. Bolji je, dakle, bio u svim kategorijama. Koliko je više imao poverenje tadašnjeg trenera Duška Ivanovića, ali i koliko je više verovao u samog sebe, pokazuje i veći broj upućenih šuteva – 132 za dva (56,1 odsto) i 136 za tri poena (32,4 odsto), a izveo je 35 slobodnih bacanja (74,3 odsto).

Onaj i ovaj Ognjen Dobrić su „nebo i zemlja“. Pritom, nije Ognjen Dobrić „kukao“ i upirao prstom ni u koga, iako je još u novembru bilo jasno da se stvari ne odvijaju dobro po njega.

„ORAO“ U SRBIJI MORA DA IMA BOLJI STATUS

Ko je kriv?

Pre svega sam igrač. Svako treba, najpre, da potraži krivicu u sebi. Koliko dobro radi, koliko je fokusiran, da li daje maksimum u svakom trenutku. Dakle, ne može Ognjen Dobrić da krivi „čitav svet“, mora da pođe od sebe. Jasno je, takođe, da nije samo do njega.

Deo krivice ide i na dušu trenera Sferopulosa. Možda mu nije pronašao „žicu“, možda mu nije pronašao  „ulogu“. Možda se nije ni dovoljno trudio da ga „probudi“. To najbolje znaju igrač i trener. Ono što je evidentno – trener nema dovoljno poverenje u reprezentativca Srbije. Istog onog reprezentativca Srbije koji je igrao na Olimpijskim igrama u Parizu i bio odličan. Jeste, reći će neki, promašio je veoma važnu trojku u meču sa Amerikancima kad je bio kao duh sam, ali koji igrač ne promašuje? Nema takvog, takav nije ni Stef Kari. Opet, reći će neki drugi, lako je da se igra pored Nikole Jokića, najboljeg igrača na svetu koji je u trci za dobijanje četvrtog MVP priznanja u NBA ligi. Nema Zvezda Nikolu Jokića u svojim redovima, ali vraćamo se na deljenje „uloga“… Možda Ognjen Dobrić nije zaslužio da bude među nosiocima igre, ali svakako nije zaslužio da bude ni statista.

Reprezentativac Srbije u Srbiji nije zaslužio takav status. Posebno zbog toga što je Srbija zemlja košarke.